Од просечне плате која је према последњим статистичким подацима износила 32 хиљаде динара грађани Србије једва подмирују основне потребе.

Како на храну одлази највише буџета, добар део однесу и рачуни, у новчанику готово не претекне ништа за одећу, обућу, школску опрему, излазак.

Упоредо са слабљењем стандарда и све мањим приливима у трговинама оживело је и одложено плаћање, па се данас у трговинама опет праве редови на касама док домаћице потписују омиљене „папире“ који на наплату долазе са закашњењем од 90 дана.

Тако се пазаре и све друге ствари, од гардеробе, до технике, па чак и намештаја. У моди су чекови и пластика (кредитирање платним картицама иде и до годину дана) а просечна зарада легне на рачун само да би покрила већ направљене минусе.

На статистички податак да просечна корпа вреди око 35 хиљада динара, недавно су реаговала и удружења за заштиту потрошача, тврдећи да је реалност потпуно другачија.

Према њиховој рачуници просечној четворочланој породици са два издржавана члана, у којој двоје ради и прима плату од по 32.000 динара за месец дана више него скромног живота, потребно је око 78.000 динара!

Само за куповину 60 векни белог хлеба, 60 јаја, по 30 литара слатког млека и јогурта месечно треба скоро 7.000 динара.

– Да не говоримо о грађанима који живе у изнајмљеним становима и који имају додатне трошкове плаћања кирије и до 250 евра, колико је потребно издвојити за скроман стан у Београду – навели су представници потрошача. У Србији око шездесет одсто грађана прима плату до висине просечне зараде у Србији. Од укупних издатака 40 одсто је за храну, 23 одсто за плаћање комуналија, док између 12-13 одсто оде на друге услуге. Статистика каже да за осталу куповину –одећу, обућу, белу технику, намештај, књиге, поправку покварених апарата и друго – преостаје 24-25 одсто расположивих средстава.

Јелица Антељ