Водостај река у Србији, због седмомесечне суше, толико је низак да већ озбиљно доводи у питање производњу струје у хидроелектранама. Овако слаби дотоци на рекама у Србији нису забележени још од 1926. године.Дунав је на историјском минимуму. Све акумулације једва да имају воде, а и проточне електране, услед такозваних малих вода, производе занемарљиве количине струје.

Ако се има у виду да регионјугоисточне Европе карактеришеизузетновисокпроценатпроизводњеелектричнеенергијеизхидроенергетскихпотенцијална (око 40 одсто), а да је због зиме потрошња струје додатно повећана (тим пре што рачуница показује да је грејање на струју у Србији и даље најјефтиније) поставља се питање – да ли ћемо имати довољно струје и колико је реална опасност од рестрикција?

Упућени се слажу да је у овом тренутку регионални систем веома оптерећен и зависан од производње струје из великих термо-блокова и четири нуклеарне електране (Пакс, Козлодуј, Черна вода и Кршко).

Сваког сата у региону недостаје и до 3.550 мегавата снаге, што је на горњој граници расположивих преносних капацитета.

У ЕПС-у потврђују да због мање производње хидроелектрана и велике потрошње, тренутно Србија дневно увози 17 до 18 милиона киловат-сати. То је 15 одсто потрошње на територији коју снабдева ЕПС. На територији целе Србије (са КиМ) увоз је 900 мегавата сваког сата.

Уз изузетан рад копова, термоелектрана, рационалног коришћења акумулационих језера и правовремену набавку потребне електричне енергије из увоза, ЕПС обезбеђује стабилну електроенергетску ситуацију.

Електропривреда Србије, потврђују у овом јавном предузећу, испуњава све обавезе утврђене електроенергетским билансом државе. Електроенергетска ситуација, која је за сада стабилна, веома је тешка. Једини разлог за ову оцену је – седмомесечна суша.

Потрошња струје на територији Србије (са Косовом и Метохијом) достигла је за 24 сата готово 140 милиона киловат-сати. На територији коју снабдева ЕПС потребе су до 120 до 123 милиона киловат-сати дневно. Термоелектране, којима управља ЕПС, раде као најбоље немачке електране и уз одличан рад копова производе више од 96 милиона киловат-сати дневно. Мањак из проточних хидроелектрана, које производе тек око 10 до 11 милиона киловат-сати је око 15 милиона дневно. Потрошња је за десетак милиона киловат-сати већа од очекиване. Раст потрошње је последица диспаритета цена енергената и грејања на струју, напомињу у ЕПС-у.

Упућени у електроенергетске прилике кажу да је овако лоша хидрологија постала акутан проблем у последњем кварталу године, када се због пада температуре нагло повећала потрошња електричне енергије. Проблем се, на жалост, не може решити ни увозом струје из западне Европе. Сви преносни капацитети су попуњени.

Проблем у потпуности не могу да реше ни трговци. Енергију коју имају у локалу одавно су унапред продали, а због поменутих ограничења са преносним капацитетима имају проблем да довезу нову енергију у регион.

Све ово се одразило на цену електричне енергије. Јуче се у региону продавала 109 евра по мегават сату. Поређења ради, током године се продавала за 55 до 60 евра по мегавату.

Разлика у цени електричне енергије између немачког и мађарског тржишта достиже и 15 евра по мегават сату. Због загушења на преносним путевима, променио се и смер транзита, па тако сада струја из Италије улази у Грчку (каблом испод Јадрана).

Цела ова ситуација је добар подсетник колики је реалан трошак дугогодишње стагнације енергетског сектора у региону, те да су Србији преко потребни нови производни капацитети. Ако имамо озбиљан проблем да одговоримо на потребе региона у оваквој економској ситуацији, како ћемо обезбедити нормално снабдевање када кренемо озбиљно да развијамо индустрију?

--------------------------------------------------------------

Помоћ ни од комшија

Румунија, иначе највећи извозник струје у региону још пре месец и по дана је због лоше хидрологије прогласила ванредне околности и обуставила већ уговорен извоз електричне енергије.

Албанија је последњих месеци посебно погођена, (прешла је пут од нето извозника, до увозника енергије), иако производи 95 одсто енергије из хидроенергетских објеката. Слична је ситуација и у БиХ, где су акумулације досегле апсолутни минимум. БиХ, која је уз Румунију и Бугарску водећи регионални извозник, последњих месеци увози више него што извози, док је ЕП Црне Горе већ упутила апел за штедњу струје. Грчка, Македонија. Хрватска и Словенија увозе електричну енергију ради уравнотежења биланса. Како ствари стоје Бугарска је тренутно једина у региону која извози.

Република Српска је, због тешке хидролошке ситуације, делимично отказала уговоре за продају електричне енергије што је и била у могућности, јер је продала негарантовану електричну енергију.