То што је „Делез” одлучио да снизи цене најпродаванијих производа из свих робних група, различито се тумачи. Док једни овакву одлуку поздрављају, с обзиром на то да су потрошачи добили прилику да пазаре повољније, други кажу да је реч о чистом маркетингу. И што је још битније, указују да се тек сад види да итекако има простора за снижавање цена у Србији.

Брига за џеп купаца или маркетиншки трик, али у „Делезу” су, најављујући пад цена појединих производа и до 100 динара, истакли да није реч ни о каквој акцији, већ о трајном спуштању цена. За то време, други трговци не желе да говоре о својим плановима, нити о томе да ли ће да испрате овај потез новог власника „Максија”. И економисти и челници потрошачких организација помно прате сваку промену ценовника. Свако има своје објашњење и различито види последице одлуке „Делеза” по крвну слику српске малопродаје.

Вера Вида, председница Центра потрошача Србије, сматра да је реч о промени висине маржи.

– Сигурна сам да се ради о одрицању дела зараде зарад добијања нижих цена. Оно чему се надам је да ће сада и други трговци то да испрате и да смање марже. Јер, профит је у већем обрту јефтинијих производа, а не у високим ценама. Ми, као организација увек поздрављамо свако снижавање цена јер то одговара потрошачима, али надам се да је ово само почетак битке међу трговинским ланцима и апелујемо на друге трговце да крену у обарање цена – каже Вера Вида.

Економисти, са друге стране, нису оптимисти. Не да не сматрају да почиње битка међу трговцима, већ у томе што је „Делез” одлучио да снизи цене не виде ништа спектакуларно. Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, истиче да је „Делезу” сада у интересу да мења имиџ некадашњег ланца Мирослава Мишковића.

– „Макси” је и раније имао снижења, а мислим да „Делез” на овај начин настоји да створи бољу слику у јавности. Заправо, ово јесте маркетиншки потез, и то добар, јер нико не снижава цене тек тако – каже Стевановић, додајући да добробит за потрошаче и ниже цене не може да донесе добра воља једног трговца, ма ко он био, већ само здрава тржишна утакмица.

По њему, поента би била да сада ово конкуренција испрати, јер се само тиме што је „Делез” снизио цене неких производа ништа драстично не мења.

– Свакако да тако озбиљна компанија са великим искуством, знањем и унутрашњом ефикасношћу може да донесе ниже цене, али понављам оно што сам и раније говорио – више конкуренције, долазак још неког великог играча, па тек онда осетно ниже цене – објашњава Александар Стевановић.

Са њим је донекле сагласан и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. И он сматра да је реч о маркетиншком потезу озбиљног играча, али истиче да је много битније то што он показује да постоји велики простор за снижавање малопродајних цена у Србији.

– То нам говори да недавна поскупљења пре свега прехрамбених производа немају никакву економску оправданост, већ да је наше тржиште картелизовано и недовољно развијено. Сваки трговац, па и „Делез”, све што ради, чини зарад увећања своје зараде, али хајде да наивно верујемо да ће ово утицати на друге трговце да снизе цене – каже Паповић.

-----------------------------------------------------

Код конкуренције шарено

Преглед ценовника конкурентских ланаца показује да су артикли чија је цена снижена у „Максију”, сада јефтинији од истих производа у супермаркетима других трговаца и комшијских продавница или имају приближну цену. Међутим, и даље су скупљи од хипермаркета, што је и логично. Тако, за 100 динара снижена чајна кобасица „златиборац” у „Максију” кошта 999,90 динара, док је у хипермаркетима „Диса”, 885,99 динара, а у „Универекспорту” 844,97 динара.

Са друге стране, нова цена „милка” чоколаде у „Максију” је 89,90 динара, док је у „Суперверу” који има много мање објеката у Београду 99,90 динара. „Милка” је и у „Идеи” скупља десетак динара него у „Максију”, док „фери” детерџент у „Максију” сада кошта 99,90 динара, а у „Идеином” хипермаркету стаје 91,99 динара.