Један од циљева Закона о планирању и изградњи јесте укидање државног монопола, успостављање приватне својине и тржишта грађевинског земљишта. Формула по којој ће право коришћења бити претворено у право својине за власнике предузећа купљених кроз приватизацију или стечај различито се чита. Тумачења су контрадикторна. Са једне стране се тврди да је ово ревизија приватизације и освета тајкунима, а са друге да им се поклања земљиште.

О томе шта се желело постићи наплатом конверзије, да ли је уредба која то регулише у сагласју са законом и ко губи, а ко добија за „Политику” говоре Небојша Јањић, помоћник министра животне средине и просторног планирања, и Данило Шуковић, члан Савета за борбу против корупције

Јањић: Основна идеја новог закона о планирању и изградњи била je увођења реда и правичности у подручје у коме су остваривани екстрапрофити због недоречених законских решења. Као таква су била генератор корупције.

Шуковић: Закон је коректан. У њему пише да градско грађевинско земљиште, на коме је право коришћења стечено куповином предузећа, кроз приватизацију или стечај, може бити конвертовано у својину – уз надокнаду. Она се одређује тако што се утврди тржишна вредност земљишта умањена само за трошкове прибављања права коришћења. Признају се улагања у изградњу инфраструктуре, уклањања старих зграда, шута…. Уредба је ту непотребна.

Политика: Ви тврдите да се уредбом земљиште поклања власницима приватизованих предузећа. Како то аргументујете?

Шуковић: Тачно. Навешћу пример: Предузеће „Х” купљено је за 10 милиона евра, а грађевинско земљиште које оно треба да конвертује вреди два милиона евра. Колико ће се надокнадити? Ништа. Чист апсурд. То значи, да поклањате земљиште свим купцима фабрика у Србији, чија је вредност предузећа већа од вредности земљишта.

Политика: Да ли је при процени вредности предузећа током приватизације, у његов капитал урачунавано и земљиште?

Јањић: Право на изградњу није улазило.

Шуковић: Грађевинско земљиште је у тим проценама нула. Власник за њега није платио ништа. Сада треба да га надокнади по тржишној вредности.

Јањић: Земљиште апсолутно не поклањамо никоме. Савет за борбу против корупције полази од погрешне премисе. У случају Луке Београд сте рекли да ће њен власник платити извесну надокнаду. То подразумева да је она мала или готово никаква.

Шуковић: То што сам рекао значи да ће дати одређени износ. Али не значи ни малу, ни велику надокнаду. Као пример сам узео 100 хектара у Луци Београд, које кошта најмање милион евра по хектару. Од тога при коначном обрачуну, према уредби, одузимате 40 милиона евра, колико је плаћено предузеће. Питам вас зашто поклањате тих 40 милиона.

Политика: Хоћете да кажете да су уредбом изједначени трошкови прибављања права коришћења земљишта са плаћеном ценом капитала предузећа?

Шуковић: Да. Њоме је дерогиран закон.

Јањић: Ви замагљујете одређене ствари.

Политика: Да ли се овим званично признаје да су куповане фабрике, а у ствари се трговало земљиштем?

Шуковић: Већини купаца предузећа циљ је био да дођу до грађевинског земљишта јер знају да је то нешто страшно вредно. Рачунало се да ће право коришћења како-тако превести у право својине. До доношења закона све је ишло глатко. Он је то зауставио, али се уредбом иде наруку тајкунима.

Јањић: Пре доношења закона и уредбе, влада, министар Оливер Дулић и наше министарство су били подвргнути негативној кампањи. У њој су били ангажовани консултанти за страна улагања, аналитичари, експерти, новинари, тврдећи да ће ова уредба, за коју кажете да је незаконита и штетна по грађане, нанети ненадокнадиву штету привреди Србије. Аргументација је била да се власницима предузећа наплаћује нешто што су они већ платили и да се стављају у неравноправан положај. Ви се сада из необавештености, не верујем из зле намере, придружујете хору тих критичара закона и уредбе.

Политика: Како ћете утврдити које фирме су куповане због земљишта?

Јањић: Дуванска индустрија Ниш купљена је за 387 милиона евра, Дуванска индустрија Врање за 50 милиона евра, Холцим је платио фабрику 52,5 милиона евра… Оно што је господин Шуковић у прави јесте да ове приватизоване фирме неће морати да плате ништа да би добиле својину на земљишту. Зато што су у приватизацији дали велика средства, која су много већа од вредности земљишта у радним зонама у којима се налазе. Осим тога нису мењали делатност. И нису се бавили шпекулацијама.

Шуковић: Њима ћете да поклоните земљиште у целости, а овима што су се бавили шпекулацијама поклонићете делимично. Цена од 387 милиона евра за Дуванску индустрију Ниш је потцењена. Распитајте се колико је „Филип Морис” платио фабрику у Ровињу.

Јањић: БАТ је платио 50 милиона евра за Дуванску индустрију Врање. Шта мислите колико вреди метар квадратни у индустријској зони у том граду, чија намена није преименована. Страшно мало. Ових 50 милиона евра, колико су платили, много је вредније од тржишне вредности земљишта.

Шуковић: Поклонићете им земљиште. Зашто?

Јањић: Које право ће та фирма остварити успостављањем својине. Евентуално да догради фабрику или изгради нову. Да ли ће добити земљиште бесплатно? Да, хоће. Зато што је капитал плаћен у поступку приватизације вреднији од земљишта.

Шуковић: Такве грешке се не праве ни у првом разреду средње економске школе. Бабе и жабе, односно капитал и трошкови се нигде не сабирају.

Јањић: Стратешко опредељење Владе Србије јесте да се због тешке економске ситуације и пада индустријске производње, предузећа која су наставила делатност не оптерећују додатним трошковима како би добила минимална права. Мислимо да би нас ново наметање трошкова српској индустрији довело у тежу ситуацију. Од целе такве операције била би много већа штета него корист.

Политика: Власници приватизованих предузећа, који ће морати да плате накнаду, тврде да су куповином фабрике, односно стицајем власништва над објектима добили право на градњу.

Јањић: У приватизацији право на градњу никада није куповано. Претходним законом јасно је речено да право коришћења земљишта постоји док постоје и објекти.

Политика: Како су добијали грађевинске дозволе?

Јањић: На основу погрешног тумачења тог закона.

Шуковић: Морате бити правични. Не можете ви процењивати ко је купио предузеће у шпекулативне сврхе, а ко није.

Јањић: Узимамо чињенице, а то је да ли је грађевинско земљиште претрпело намену. Уколико јесте циљ приватизације била је шпекулација. Вредност грађевинског земљишта је драстично порасла. Намена земљишта ће Пореској управи бити полазни основ за утврђивање тржишне вредности.

Политика: Како ће Пореска управа утврђивати вредност када слободно тржиште грађевинског земљишта не постоји у правом смисли?

Јањић: На основу промета грађевинског земљишта које је постојало по неколико основа: закуп на 99 година чија се вредност мање-више изједначава са правом својине на грађевинском земљишту, промет права коришћења неизграђеног грађевинског земљишта и промет објеката на чијем месту је предвиђена изградња зграда много веће бруто развијене површине. У свим случајевима је јасно да није долазило до промета објеката већ да је фактички куповано грађевинско земљиште. Расположиви подаци колико кошта грађевинско земљиште постоје. Од тога се одузима оно што је плаћено у процесу приватизације за одређену фирму. У највећем броју случајева купована су предузећа за минималне износе, потом је исходована промена урбанистичког плана где се земљиште тог предузећа из индустријске зоне преименује у стамбену или пословну. С обзором на то да му је вредност скочила, разлику ће морати да плате. Тај износ је много већи од оног плаћеног за само предузеће.

Шуковић: Ко вас је као државне чиновнике овластио да процењујете да ли је неко предузеће плаћено мало или много?

Јањић: Ми не процењујемо.

Шуковић: Ви то управо радите. Злоупотребљавате функције и стотине милиона евра преливате са једне стране на другу. На штету грађана, а у корист тајкуна.

Јањић: Бојим се да због ваших напада нема нико срећнији осим истих тих тајкуна. Ово министарство и влада су били изложени разним нападима. Организовали су их они којима овакве мере не одговарају. Били смо непријатно изненађени када им се придружио и Савет за борбу против корупције.

Политика: Да не бисте оптеретили оне који су наставили производњу, ви сте овим другима, које називате шпекулантима, умањили цену земљишта. Да ли је то компромис?

Јањић: Мислимо да то није идеално и нажалост не можемо себи да дозволимо да тврдимо да смо увек у праву. И да доносимо савршено правична решења али мислимо да је ово најмање лоше решење.

Политика: Сматрате да је уредба усклађена са законом.

Јањић: Тако је.

Политика: Зашто мислите да је Савет уперен против Вас?

Јањић: Зато што они којима ова уредба не иде у прилог управо се залажу за то да се закон и уредба ставе ван снаге.

Шуковић: Уредба је изменила смисао закона. Уместо да од тржишне вредности одузму трошкове, поистовећују их са вредношћу целог предузећа. Савет, кога је основала влада, неће да дозволи да се ради на штету ове земље. Немамо никакав гнев. Са најбољом намером скрећемо пажњу и тражимо да се то исправи.

Политика:Прихватате ли препоруку?

Јањић: Уколико би савет дао нови предлог који не би нанео штету производној делатности били бисмо у стању да размотримо такав предлог.

Политика: Шта је, по Вама, решење?

Шуковић: Примена формуле која пише у закону. У Савету кажу да је уредба противуставна. Не знам, нисам правник. Саветовао бих им да је на време повуку.

Маријана Авакумовић