Poljoprivreda je lane spasila obraz srpske privrede i njenih izvoznika. Sa zarađenih gotovo dve milijarde dolara, postala je najbolji srpski izvozni proizvod. Perjanica prodaje na stranim tržištima, s naplaćenih 260 miliona dolara i prodatih preko milion i po tona, bio je kukuruz. Slede malina, šećer...

Izvozni rezultati agrara i prehrambene industrije postaju još zapaženiji ako se ima u vidu činjenica da su ostvareni u krizi u kojoj je eksport ostalih vrsta robe iz Srbije smanjen. Udeo poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u ukupnom izvozu povećan je sa 17,8 u 2008. godini na lanjskih 23,3 odsto.

Prošle godine je izvozom ovih proizvoda zarađeno 1,945 milijardi dolara. Taj rezultat je na nivou izvoza u 2008. godini, jer je, kako pokazuju statistički podaci, bio neznatno manji u odnosu na godinu dana ranije – za 0,6 odsto. Spoljnotrgovinski suficit je povećan i iznosio je 637 miliona dolara, a sve to kao posledica manjeg uvoza hrane za 11 odsto.

Poljoprivreda je manje uvozno zavisna od drugih grana, tako da je u njenom slučaju novostvorena devizna vrednost, zapravo, veća.

Kriza i ostvareni rezultati kao da su promenili mišljenje mnogih o ovoj grani. Milan Prostran, sekretar Odbora za agrar PKS, kaže da se ranije nije moglo zamisliti da neki tvrdokorni ekonomisti preko usta prevale ocenu da je poljoprivreda naša šansa, a sada se sve više u javnosti, pa i od takvih ekonomista, može čuti da ovaj realni sektor treba pomoći, u njega uložiti, promeniti odnos prema njemu.

– Mi smo, u uslovima ekstenzivne poljoprivrede kakva je naša sada, postigli dobre rezultate. Kada bismo dostigli nivo ulaganja iz 1990. godine, fond robe bi nam bio veći za trećinu. Pitaju šta bismo radili sa njima? Znali bismo šta. Ako ništa drugo – proizvodili bismo energiju. Podsećanja radi, prosečan prinos pšenice u 1990. bio je 4,7, a sada 3,6 tona. U EU prosek je šest tona. Prosečan prinos kukuruza, koji nam je sada najbolji izvozni proizvod, iznosi svega pet tona, a bio je 6,5 do sedam tona – kaže Prostran.

Crna tačka poljoprivrede je finansiranje. Zato treba tražiti odakle se novac može obezbediti. Iako je agrarni budžet povećan, sada iznosi svega tri odsto ukupnih prihoda državne kase. Oni koji tvrde da poljoprivredi treba više državnih para, smatraju da bi trebalo da joj pripadne bar pet odsto budžeta, ako ne i idealnih deset.

U ovoj deceniji smanjen je broj proizvoda čiju prodaju država podstiče na stranim tržištima.

– Sve dok ne postanemo član Svetske trgovinske organizacije, smatram da treba da podstičemo izvoz. Naš problem je to što imamo malo para za tu svrhu, pa je pitanje u šta ih uložiti. Sada se pretežni deo budžeta potroši na direktnu subvenciju po hektaru od 120 evra. Po mom ubeđenju, jevtini krediti, odnosno subvencija kamata na kredite dala bi najbolje rezultate. Kada bi, u većoj meri, mogli da dođu do jevtinijih kredita, proizvođači ne bi morali da se ovoliko vezuju za prehrambenu industriju. Sada, zbog nedostatka novca, repromaterijale uzimaju od onih kojima će kasnije isporučiti robu, a oni ih tako „vežu” da nemaju kud – kaže Prostran dodajući da je zbog postojećeg sistema registracije gazdinstva, po kome mogu da se registruju samo oni koji plaćaju penziono osiguranje, smanjen broj gazdinstava s ranijih 400.000 na lanjskih 85.000.

Veliki broj njih, a to su mala domaćinstva iz centralne Srbije, ostao je bez prava na bilo kakvu državnu dotaciju. Na kragujevački kraj je, na primer, otišlo svega dva odsto državnih subvencija.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da im uredbe za ovu godinu nisu gotove, tako da još ne znaju koje proizvode će podsticati u izvozu, s koliko novca i koliko će ukupno imati para za tu namenu.

– Ovakvi spoljnotrgovinski rezultati su u značajnoj meri rezultat direktnih i indirektnih mera agrarne politike. Od direktnih mera tu su izvozne subvencije određenih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a od indirektnih nastavlja se sa ulaganjem u podizanje tehnološkog nivoa poljoprivrednih gazdinstava i podsticanje unapređenja kvaliteta proizvoda kroz podršku uvođenja standarda bezbednosti i kvaliteta hrane – navode u Ministarstvu.

Zadatak privrede u celini je, kažu, da se prilagodi zahtevima izvoznih tržišta i iskoristi mogućnosti Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji je stupio na snagu, kao i tržišta zemalja sa kojima imamo potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, a to su Rusija, Belorusija i Turska.

Jovana Rabrenović