Пољопривреда је лане спасила образ српске привреде и њених извозника. Са зарађених готово две милијарде долара, постала је најбољи српски извозни производ. Перјаница продаје на страним тржиштима, с наплаћених 260 милиона долара и продатих преко милион и по тона, био је кукуруз. Следе малина, шећер...

Извозни резултати аграра и прехрамбене индустрије постају још запаженији ако се има у виду чињеница да су остварени у кризи у којој је експорт осталих врста робе из Србије смањен. Удео пољопривредних и прехрамбених производа у укупном извозу повећан је са 17,8 у 2008. години на лањских 23,3 одсто.

Прошле године је извозом ових производа зарађено 1,945 милијарди долара. Тај резултат је на нивоу извоза у 2008. години, јер је, како показују статистички подаци, био незнатно мањи у односу на годину дана раније – за 0,6 одсто. Спољнотрговински суфицит је повећан и износио је 637 милиона долара, а све то као последица мањег увоза хране за 11 одсто.

Пољопривреда је мање увозно зависна од других грана, тако да је у њеном случају новостворена девизна вредност, заправо, већа.

Криза и остварени резултати као да су променили мишљење многих о овој грани. Милан Простран, секретар Одбора за аграр ПКС, каже да се раније није могло замислити да неки тврдокорни економисти преко уста превале оцену да је пољопривреда наша шанса, а сада се све више у јавности, па и од таквих економиста, може чути да овај реални сектор треба помоћи, у њега уложити, променити однос према њему.

– Ми смо, у условима екстензивне пољопривреде каква је наша сада, постигли добре резултате. Када бисмо достигли ниво улагања из 1990. године, фонд робе би нам био већи за трећину. Питају шта бисмо радили са њима? Знали бисмо шта. Ако ништа друго – производили бисмо енергију. Подсећања ради, просечан принос пшенице у 1990. био је 4,7, а сада 3,6 тона. У ЕУ просек је шест тона. Просечан принос кукуруза, који нам је сада најбољи извозни производ, износи свега пет тона, а био је 6,5 до седам тона – каже Простран.

Црна тачка пољопривреде је финансирање. Зато треба тражити одакле се новац може обезбедити. Иако је аграрни буџет повећан, сада износи свега три одсто укупних прихода државне касе. Они који тврде да пољопривреди треба више државних пара, сматрају да би требало да јој припадне бар пет одсто буџета, ако не и идеалних десет.

У овој деценији смањен је број производа чију продају држава подстиче на страним тржиштима.

– Све док не постанемо члан Светске трговинске организације, сматрам да треба да подстичемо извоз. Наш проблем је то што имамо мало пара за ту сврху, па је питање у шта их уложити. Сада се претежни део буџета потроши на директну субвенцију по хектару од 120 евра. По мом убеђењу, јевтини кредити, односно субвенција камата на кредите дала би најбоље резултате. Када би, у већој мери, могли да дођу до јевтинијих кредита, произвођачи не би морали да се оволико везују за прехрамбену индустрију. Сада, због недостатка новца, репроматеријале узимају од оних којима ће касније испоручити робу, а они их тако „вежу” да немају куд – каже Простран додајући да је због постојећег система регистрације газдинства, по коме могу да се региструју само они који плаћају пензионо осигурање, смањен број газдинстава с ранијих 400.000 на лањских 85.000.

Велики број њих, а то су мала домаћинства из централне Србије, остао је без права на било какву државну дотацију. На крагујевачки крај је, на пример, отишло свега два одсто државних субвенција.

У Министарству пољопривреде кажу да им уредбе за ову годину нису готове, тако да још не знају које производе ће подстицати у извозу, с колико новца и колико ће укупно имати пара за ту намену.

– Овакви спољнотрговински резултати су у значајној мери резултат директних и индиректних мера аграрне политике. Од директних мера ту су извозне субвенције одређених пољопривредно-прехрамбених производа, а од индиректних наставља се са улагањем у подизање технолошког нивоа пољопривредних газдинстава и подстицање унапређења квалитета производа кроз подршку увођења стандарда безбедности и квалитета хране – наводе у Министарству.

Задатак привреде у целини је, кажу, да се прилагоди захтевима извозних тржишта и искористи могућности Прелазног трговинског споразума, који је ступио на снагу, као и тржишта земаља са којима имамо потписан споразум о слободној трговини, а то су Русија, Белорусија и Турска.

Јована Рабреновић