Власници акција Нафтне индустрије Србије, који у понедељак када званично почиње трговање акцијама на берзи, не буду похрлили на шалтере пошта, већ сачекали да виде како ће трговање тећи, неће изгубити ништа. „Гаспромњефт” се обавезао да ће у фебруару наредне године малим акционарима за једну акцију понудити по 4,8 евра или 505 динара, управо онолико по колико ће се акције и продавати у понедељак 30. августа на берзи.    
Ова обавеза је практично заштитна брана за евентуални већи пад вредности деоница који је могућ, јер грађани тиме имају гарантовану цену, појашњава за „Политику” Бранко Павловић, саветник малих акционара НИС-а.
Акционари који буду сачекали завршетак модернизације НИС-а до краја 2012, у коју „Гаспромњефт” улаже близу 500 милиона евра, могу још и профитирати,  јер је реално очекивати да ће акције на берзи имати максималну вредност управо оног часа када већински власник заврши инвестициони циклус.
Ако се томе додају и најаве менаџмента да ће већ ове године компанија имати добит, стрпљиви би могли добро да истргују. Цена акције, каже Павловић, зависиће и од пословања НИС-а, пословне климе, али и обавезе руског већинског власника да на време заврши најављену модернизацију компаније.
Акције власнику дају одређена права у подели евентуалне добити коју компанија оствари кроз дивиденде, уколико Управни одбор НИС-а донесе такву одлуку.
„Гаспромњефт”, иначе, има право прече куповине акција од малих акционара, те уколико би сви мали акционари, око 19,02 одсто укупних акција којима они располажу, своје хартије од вредности „уступили“ „Гаспромњефту”, руски партнер би уместо садашњих 51 имао 70 одсто власништва НИС-а.
Упитан шта још утиче на вредност акција и шта уколико се установи да целокупна имовина НИС-а није још увек са Републичке дирекције за имовину пренета на компанију, Павловић истиче, да ће се то одразити на вредност акција. Утолико што ће их индиректно обезвредити.
– Уколико би се неки инвестициони фонд одлучио на преузимање већег број акција од малих акционара он би свакако проверио шта је са имовином компаније и чиме НИС заправо располаже. Од тога му у извесној мери зависи и како ће се компанија развијати и пословати, појашњава Павловић.
Незванично се сазнаје да НИС наставља са радом на утврђивању преостале имовине и у плану је да се овај процес заврши до краја 2011. године. Када је у питању пререгистрација НИС-ове имовине влада је с јучерашњим даном донела 10 закључака у складу с којима је утврђено 1.362 непокретности НИС-а, што је 22 одсто од нерегистроване имовине ове компаније.
Влада је дала сагласност на пренос власничких права за те утврђене непокретности. Међу тим објектима, налази се имовина рафинерија у Новом Саду и Панчеву, бензинске станице и пословне зграде. Ту су и парцеле земљишта на којима се налазе ових 1.362 непокретности.
Упитан, да ли НИС, који још увек није власник комплетне имовине, може да се појави на берзи и тргује акцијама, Ненад Гујаничић, из брокерске кући „Синтеза” каже за „Политику” да би за потенцијалне купце акција НИС-а било много боље да знају шта НИС има у власништву, него што је сада ситуација, али да се очекује да укњижба комплетне имовине буде ускоро завршена.
– То у сваком случају неће директно утицати на вредност акција, будући да се и руски газда обавезао да ће платити акције по цени по којој их је и он преузимао од државе, појашњава наш саговорник.
На крају крајева НИС је компанија која је тек недавно први пут обелоданила и резултате финансијског пословања и билансе стања рађене по међународним стандардима, тако да је факат да ту има доста непознаница, али је берза ту као својеврстан медијатор.
Пад вредности деоница могућ је због губитака НИС-а који су достигли 37,6 милијарди динара. НИС је и прошлу годину завршио с губитком од око 4,4 милијарде динара. Акумулирани проблеми из претходних година са те стране неће добро утицати на будућу цену акција, јер је могуће да им се вредност смањи.
Упућени у овај посао акцијама истичу да је за трговање тим папирима поготово на листингу „А” (акције с најмање ризика), где ће се котирати НИС-ове акције, за потенцијалне купце акција битно пословање компанија у последње три године. С тим резултатом НИС се не може похвалити.
Као потенцијални купац НИС-ових акција могао би да се појави неки конкурент „Гаспромњефта” који би, уласком у власничку структуру НИС-а, добијао информације о конкуренту.
Уколико би потенцијални купац преузео више од 10 одсто акција добио би свог представника у Управном одбору НИС-а уколико је статутом предвиђено кумулативно гласање. За сваку куповину акција већу од један одсто стиче се право чланства у Скупштини акционара НИС-а, потврђује Павловић. Међутим, ко год да купи акције и уђе у УО то не може битније утицати на управљање компанијом, јер она остаје у већинском власништву Руса.
Упитани да ли ће првог дана трговања акцијама на берзи „Гаспромњефт” куповати акције малих акционара у НИС-у за „Политику” кажу да је „у складу са условима Уговора о купопродаји 51 одсто акција НИС-а, ’Гаспромњефт’ обавезан да до фебруара 2011. године објави понуду за преузимање акција свим мањинским акционарима НИС-а, по цени не мањој од цене плаћене по акцији из контролног пакета”.
С обзиром на то какви су прописи у Србији, приступ „Гаспромњефта” Београдској берзи могућ је само преко овлашћеног члана берзе, односно брокера.
Јасна Петровић