Кризни порез на мобилне телефоне Влада Србије ће, по нашим сазнањима, задржати, а то није добро. Овај намет је казна за нашу успешност и тиме се шаље лош сигнал инвеститорима. „Вип мобајл” ће због тога морати да смањи инвестиције за наредну годину. Ипак, надамо се да ће влада преиспитати тај став.

Ово за наш лист каже Танасис Кацирумпас, председник Управног одбора „Випа”, који је, иначе, на овој дужности тек неколико месеци. Први човек аустријског мобилног оператера у Србији подсећа да друге земље у окружењу овај намет нису уводиле.

Колико сте задовољни оним што сте постигли у Србији?

Задовољни смо. „Вип мобајл” је највећа гринфилд инвестиција у Србији до сада. После куповине лиценце за трећег оператера мобилне телефоније, која је плаћена 320 милиона евра, укупна инвестиција „Телеком Аустрија групе” у прве четири године нашег рада у Србији превазишла је суму од 584,3 милиона евра. У овом тренутку имамо више од 12 одсто тржишног удела, а циљ нам је да учешће удвостручимо у наредних неколико година.

С обзиром да и други оператери имају сличне амбиције има ли услова за толики раст?

Сматрам да је то реално. Када причамо о фиксној телефонији и Интернету, велики проблем је недостатак добре и савремене телекомуникационе инфраструктуре која је неопходна уколико Србија жели да привуче нове послове и развија постојеће. Други проблем је непостојање јасних прописа који регулишу приступ постојећој инфраструктури и њену бољу искоришћеност.

Има ли препрека у либерализацији тржишта телекомуникација?

У мобилним телекомуникацијама главне препреке либерализацији су недостатак озбиљних анализа тржишта и одсуство одговарајућих тржишних инструмената који би донели подстакли понуду и тражњу, боље услуге корисницима, веће приходе оператерима, али и држави на основу пореза. У Србији се, с једне стране, приликом увоза тражи дупла сертификација мобилних телефона, а с друге се више од милион телефона годишње прода на црном тржишту.

Шта би требало учинити да се тржиште брже развија?

Телекомуникације су препознате као веома значајан покретач развоја домаћег тржишта што потврђује и постојање за нас надлежног Министарства за телекомуникације чији је циљ да регулише ову област, што они и чине, али не могу да спрече различите интерпретације истих прописа од стране различитих органа власти, најчешће локалних. Ми смо изградили хиљаду базних станица и тиме обезбедили 98 одсто покривености популације „Виповим” квалитетним сигналом што значи да смо исто толико пута морали да стојимо у редовима пред општинским шалтерима. Сматрам да су вишак бирократије и неуједначена примена прописа о изградњи, велики проблем за све инвеститоре.

Да ли сте задовољни новим Законом о електронским комуникацијама донетим у јуну?

Очекујемо да овај закон пружи регулаторни оквир усклађен с најбољом праксом Европске уније, а то значи да јасним одредбама обезбеди предвидљивост услова пословања, праведну тржишну утакмицу, и правну сигурност инвестиција у области телекомуникација. У неким решењима закон није у потпуности усклађен са свим помацима који су се десили у Европи. Рецимо, пуна либерализација у фиксној телефонији одложена је до 2012. године, а услуга преношења броја телефона приликом промене оператера није усклађена са најновијом директивом Европске комисије из те области, која прописује да се цео процес заврши за само један дан, тако да је поступак у нашој земљи непотребно компликован. Закон ће донети позитивне промене само под условом да се примени у свом пуном обиму, а не селективно.

У току је конкурс за избор нових чланова регулаторне агенције који имају битна овлашћења у усмеравању развоја тржишта телекомуникација.

Колико сте задовољни сарадњом с РАТЕЛ-ом?

Агенцију очекују изазови усклађивања постојеће подзаконске регулативе са новим Законом о електронским комуникацијама, а ту је и потреба сталног учења и упознавања са праксом како би у телекомуникацијама била успостављена здрава конкуренцију међу оператерима, а грађанима пружен исти квалитет производа и услуга као у окружењу. Сарадња с РАТЕЛ-ом је коректна, с тим што је од почетка наш искрени савет био и остао да се у овој области мора радити убрзано, без непотребног администрирања, јер то захтевају изузетна динамика индустрије и тржишта.

Шта у Србији још могло да се уради на на привлачењу инвеститора?

Приоритет инвеститора је брзи повратак уложеног што је могуће само ако земља има стабилно политичко и финансијско окружење. Три су индикатора ове стабилности: политичка ситуација, курс локалне валуте и порези. Ваши први суседи су сва три параметра успели да стабилизују и одрже на истој вредности годинама пре него што су добили статус кандидата или чланство у  ЕУ. Рецимо, у Бугарској је курс лева непромењен већ скоро 10 година, а  такса на профит корпорација смањена је са 25 на 10 одсто. Све земље у региону трпе последице економске кризе али већина није оптеретила привреду додатним наметима.

Јована Рабреновић
-----------------------------------------------------------
Црно на бело

Како је криза утицала на „Випово” пословање?

Прошла година је била тешка због девалвације динара, економске кризе и додатног терета у виду таксе од 10 одсто на употребу мобилног телефона. Мобилна телефонија, што значи сви оператери, у 2009. години, остварили су приход од 77,8 милијарди динара, што је четири одсто више него 2008. године. Приход се, међутим, изражава у еврима и ми наше финансијске резултате тако пријављујемо матичној компанији. У прошлој години су укупни приходи мобилне телефоније пали на 826 милиона евра у односу на 913 милиона евра колико су износили у 2008. години. Истовремено су и инвестиције у мобилну телефонију смањене за скоро 100 милиона евра, са 240 милиона евра колико су износиле у 2008. на 148 милиона колико су биле у 2009. години.