Јавно предузеће „Србијагас” требало би данас да потпише уговор с Европском банком за обнову и развој о зајму вредном 150 милиона евра. Истовремено ћебити верификован и уговор о гаранцији између Републике Србије и те међународне финансијске институције, потврдио је у разговору за „Политику” Рикардо Пулити, директор у ЕБРД задужен за сектор енергетике.

До одлагања потписивања уговора о зајму заказаног за уторак дошло је због временских непогода, што је представникете банке спречило да допутују у Београд, потврдио је Пулити, додајући да је одбор директора ЕБРД-а одобрио још 9. фебруара зајам вредан 150 милиона евра „Србијагасу” за финансирање модернизације мреже за транспорт гаса у Србији и изградњу новог подземног складишта.

Наведена банка ће у оквиру тог пројекта финансирати обнављање 40 одсто српске мреже за дистрибуцију гаса, а део фондова ће бити искоришћен за рефинансирање краткорочних зајмова „Србијагаса”. То ће том српском предузећу омогућити да побољша структуру капитала и ослободи ресурсе за кључне пројекте од стратешког значаја, чији је циљ повезивање српске мреже за транспорт гаса са мрежама суседних земаља.

Упитан колико је пројеката ЕБРД до сада финансирао у овом региону и која је вредност тих инвестиција, Пулити истиче да је ово трећи пројекат подземног резервоара гаса у региону за који та банка одобрила средства.

– ЕБРД је лане одобрила 70 милиона евра хрватској компанији за транспорт гаса, за куповину складишта, као и 200 милиона евра мађарском МОЛ-у за завршетак изградње подземног складишта.

Тренутно се разматра финансирање пројеката за складиштење гаса у Бугарској и Молдавији. Укупно је до сада у енергетски сектор у региону југоисточне Европе, укључујући и Бугарску и Румунију, инвестирано око 1,5 милијарди евра, од чега око 160 милиона евра у Србију, каже Пулити.

Он истиче да су услови кредитирања под којима се овај зајам даје „Србијагасу” исти као и за све друге земље. Камата на кредит је еурибор плус један одсто.

Потписивањем овог зајма са „Србијагасом”, ЕБРД међутим не ставља тачку на даљу сарадњу са Србијом. Напротив. Тај кредитор, каже Пулити, озбиљно је заинтересован за даља улагања у енергетику.

– Постоји врло велики потенцијал за развој овог сектора у Србији и по том питању имамо добру сарадњу са српском властима, посебно с Министарством енергетике – каже он, додајући да је ЕБРД и до сада помагао српску енергетику. Један уговор о кредитирању потписан је 2001, други 2004. године и то са Електропривредом Србије.

Посебно је интересовање за обновљиве изворе енергије.

– Политика ЕБРД-а заснива се на томе да финансирамо пројекте зелене енергије, те смо тако заинтересовани од улагања у соларну енергију, преко пројеката енергетске ефикасности – објашњава наш саговорник.

Да би се постао клијент наведене банке, довољно је, каже Пулити, канцеларији у Београду поднети пројекте из области енергетике, односно студију изводљивости за жељени пројекат који би требало да докаже оправданост тог пројекта, а самим тим и определи банку да одобри позајмицу за такав посао.

На питање да ли му је познато зашто Електропривреда Србије недавно за реконструкцију Костолца није узела кредит ЕБРД-а, већ јој је кинески био примамљивији, Пулити каже да то у највећој мери зависи од пословне политике компаније, али и од одлуке српских власти, те да се о томе одлучује од случаја до случаја.

– Финансирање реконструкције је компликовано јер подразумева решавање много детаља, и финансијских и техничких – каже он.

Он истиче да је међу приоритетним пројектима ЕБРД-а у Србији финансирање у области дистрибуције струјеу износу око 40 милиона евра.

Наш саговорник одбацује спекулације према којима кредити који даје ЕБРД Србији практично заустављају руски монопол у области српске енергетике.

– Те две ствари нису у вези, тако да те спекулације на ту тему не могу да коментаришем. Ми послујемо у разним земљама, Русија је једна од њих.

Иако се за Србију често говори да је ризично подручје за улагање и велике инвеститоре, Пулити каже да ЕБРД у Србији није имао лоше искуство.

Јасна Петровић