Послодавци под већом присмотром

Почетком рада Централног регистра запослени у Србији више неће морати да чекају крај године да би проверили да ли им послодавац редовно уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. То практично значи да ћемо за сваког осигураника имати податке да ли су плаћени порези и доприноси, на коју основицу и за који период. И сами радници ће у сваком тренутку моћи да имају увид у те податке и то месечно, а не годишње, тако се неће дешавати да неко годинама не зна да ли му послодавац уопште плаћа доприносе и да ли закида на износима, каже у разговору за „Политику” Милица Даниловић, директор Централног регистра Србије.

Када Централни регистар званично почиње да ради?

Две су основне функције Централног регистра – успостављање јединствене базе података за обавезно социјално осигурање, осигураницима и осигураним лицима. База је прављена на основу података затечених у Фонду ПИО, Републичком фонду здравственог осигурања, Националној служби запошљавања и Пореској управи. Послодавци ће до краја ове године моћи да подносе пријаве у Централни регистар интернетом или на шалтерима организација обавезног социјалног осигурања. Подаци о обвезницима плаћања доприноса добијаће се из АПР и Пореске управе. Централни регистар ће помоћи у контроли наплате доприноса месечно и она ће се за сваког појединца обављати у сарадњи са Пореском управом, како би се побољшала и унапредила контрола.

Један од предуслова за функционисање Централног регистра је и појединачна пореска пријава, па послодавци неће, као до сада, на једном обрасцу збирно приказивати износ за све раднике, већ ће то морати да чине за сваког запосленог понаособ. То практично значи да ћемо за сваког осигураника имати податке да ли су плаћени порези и доприноси и то на коју основицу, за који период...

Када ће тачно Централни регистар почети да ради зависи највише од Пореске управе. Она треба да заврши свој информациони систем.

Шта ће Централни регистар конкретно донети пореским обвезницима, осигураницима Фонда ПИО и РЗЗО-а?

Јединствену, тачну и сигурну евиденцију података о осигураницима и послодавцима, уместо до сада различито вођење евиденције, смањење трошкова администрације увођењем једношалтерског система у обавезно социјално осигурање, уместо подношења пријаве или одјаве у свакој институцији, електронска повезаност(on-line) са многим државним органима који воде евиденције о подацима који су битни за социјално осигурање.

Омогућиће се и бржа идентификација послодаваца који не уплаћују доприносе за обавезно социјално осигурање. Упоређивањем података из свих служби на време ће се откривати неправилности, а потом слати Пореској управи, инспекторату рада који ће моћи да санкционишу послодавце који крше закон.

Да ли ће сви они имати могућност месечног увида у редовну уплату доприноса?

Осигураници ће имати могућност увида у своје податке који се тичу уплата доприноса тек од јануара следеће године. До тада би требало да заживи појединачна пореска пријава.

Да ли ће Централни регистар поспешити наплату доприноса, пореза и оверавање здравствених књижица?

Основни циљ успостављања Централног регистра је управо ефикаснија наплата доприноса и побољшана контрола извршавања законских обавеза послодаваца, што ће смањити дефицит код организација обавезног социјалног осигурања.

Чија искуства Србија примењује када је у питању Централни регистар? Хрватска је уложила огроман новац у регистар, али је пропао. Зашто се то дешава?

Користили смо искуства земаља у окружењу – најпозитивније искуство је регистар из Аустрије. Имали смо у виду мањкавости, а зашто није успео у Хрватској, мој једини коментар би био – да би нешто успело не сме бити преурањено, а потребно је и да постоји воља свих да то успе.

Да ли је било потребно да се оволико дуго чека на почетак рада Централног регистра?

Наравно. Пошто је овај заједнички пројекат захтевао стручно укључивање свих институција, односно министарстава на које се Централни регистар односи. Када имате тако пуно учесника и одлуке које ће утицати на будући рад и ефикасност Централног регистра, доношене су заједнички, али некад су брже, а чешће спорије. Колико нас то кошта? За успостављање Централног регистра, што је подразумевало опрему, израду информационог система и трошкове тендера, потрошено је око трећине средстава кредита Светске банке.