Иако се путарска предузећа окривљују за непоштовање рокова приликом изградње магистралних саобраћајница и других инфраструктурних објеката, она нису једини виновници кашњења. Држава сноси подједнаку одговорност за то што се обилазница око Београда гради 18 година, што мост код Бешке ове године неће бити завршен, као и за предуго грађење аутопута на Коридору 10, који деценијама не силази са листе државних приоритета.

Према мишљењу министра за инфраструктуру Милутина Мркоњића, лоша припрема је узрок свих кашњења. Због недовршене експропријације, недостатка планова и пројеката, ниједна инвестиција се не завршава у року.

– Седам година нико ништа није радио. И десет година пре тога се мало чинило. Увек је нешто друго било прече. А основни услов да се повуче новац одобрених међународних кредита јесу завршена експропријација и готови пројекти. Дешавале су се невероватне ствари, али не могу преко ноћи да исправим све пропусте који су годинама прављени – каже Мркоњић.

Као пример министар наводи мост код Бешке, који се истовремено и пројектује и гради:

– Затекли смо грешке које су незамисливе у свету, али смо се потрудили да натерамо извођача радова да их исправи, доведе искусне пројектанте и убрза радове. За кашњење ће морати да плате пенале.

Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције, слаже се да сваки извођач радова који не поштује уговорене рокове мора да плати сваки дан прекорачења. То је начин да се натерају да испуњавају обавезе. Последња мера је раскидање уговора, али се томе не прибегава, јер је то велики проблем и трошак за инвеститора, односно државу.

Од уговарања изградње моста код Бешке је прошло две и по године и ове године је требало да буде пуштен у саобраћај. До сада је на рачун извођача радова легло 9,5 милиона евра, укључујући и аванс од два милиона покривен гаранцијом. Међутим, аустријска „Алпина” и немачки ДСД су само завршили идејни пројекат и, како кажу у „Путевима Србије”, урађена је техничка контрола главног пројекта. То у овом јавном предузећу правдају неопходношћу санирања клизишта и кашњењем урбанистичког акта, иако је комисија Министарства за инфраструктуру установила да су инвеститор и извођач радова „ангажовали неискусан стручни кадар, са недовољно искуства у пројектовању и изградњи”. 

Кривица за хронична кашњења не може се, каже Бушатлија, тражити само на једној страни. Посао државе је планирање и администрирање. Ако то добро не ради, кашњења су неминовна. Не може да окривљује извођаче радова ако их редовно не плаћа, не издаје грађевинске дозволе и не предаје им локације за градњу на време.

– Уколико држава уговори изградњу пута и остави извођача да шест месеци чека грађевинску дозволу, не може се рећи да је крив што изградња није почела на време. Не постоје планови, често се не поштују и нису усклађени са Просторним планом Србије – каже наш саговорник.

Саобраћајна инфраструктура је дуго била запостављена. Планови, и када их је било, нису поштовани. Траса београдске обилазнице је, на пример, уцртана 1975. године. Радови су почели 1991. Због познатих недаћа, настављени су у августу 2006. Прво је финансира Република из буџета, а од 2007. Национални инвестициони план. Због нередовних плаћања, градило се споро и са прекидима. Изграђена је тек половина трасе.

– До 2001. је био забрањен промет земљишта у том рејону, али је две године касније дозвољен. Хектар ораница који је пре девет година могао да се купи за 2.000 марака сада је достигао цену од 500.000 евра, па није обављена експропријација – каже Бушатлија.

Због тога још није повучено 115 милиона евра одобреног кредита Европске банке за обнову и развој за деоницу од Батајнице до Добановаца. Министар за инфраструктуру најављује да ће експропријација ускоро бити окончана и да ће радови почети ове јесени.

Аутопут на Коридору 10 је посебна прича, рекло би се историјска. Радови су почињали обично у време предизборних кампања. На обећањима се није штедело, али није било новца.

Нова градитељска офанзива, коју је Мркоњић најавио као „почетак завршетка”, кренула је код Прешева 14. јула 2008. На готово истом месту где је 1997. године радове отворио тадашњи председник Владе Србије Мирко Марјановић. Потом је 2001. тадашњи премијер Зоран Ђинђић најавио да ће деоница од Лесковца до македонске границе бити завршена до Олимпијаде у Атини 2004. године. Са Грцима је договорено да из Хеленик плана издвоје 100 милиона евра. Тек ове јесени би требало да почне изградња деонице код Нередовца, која ће бити финансирана тим новцем.

Домаћи путари сада граде 20 километара аутопута од Хоргоша до Новог Сада. Пре месец дана су довели у питање рок завршетка, правдајући се неодговарајућим временским условима. Министри Мркоњић и Верица Калановић 19. августа су им предочили да радови касне. Правдања нису прихваћена, већ је тражен квалитет и поштовање рока – 29. новембар ове године. Ове године требало би да буде изграђено 20, од укупно 106 километара аутопута на овом европском коридору кроз Србију.

На деоници Ниш–Димитровград треба изградити 84 километра аутопута, а од Лесковца до границе са Македонијом још 74 километра. Деоница Прешево–Левосоје, дуга 21 километар, пуштена је у саобраћај 7. јула.

– Новац је обезбеђен и Коридор 10 мора да буде завршен до 2012. године – изричит је Мркоњић.

Нова главна београдска железничка станица „Прокоп” се гради више од три деценије, а до сада је уложено најмање 100 милиона евра. Почело је давне 1977. Због недостатка новца изградња је прекинута осамдесетих година. Деведесетих су радови настављени, да би, опет због беспарице, били прекинути 2000. године. Прошле године потписан је протокол о сарадњи између града и републике у коме пише да ће заједно уложити педесетак милиона евра у њен завршетак. Али, мораће да се сачекају боља времена.