Миодраг Бабић, први човек вршачког Хемофарма, у коме је провео скоро три деценије на руководећим позицијама и од мале фабрике направио гиганта фармацеутске индустрије на овим нашим просторима, од 1. септембра више није у „тиму” немачке Штаде, која је 2006. купила Хемофарм. Најављујући одлазак из Хемофарма Бабић је рекао да иде пошто је добро размисилио, али прави разлог није открио. О разлазу с Бабићем, али и плановима Хемофарма, ексклузивно за Политику говори први човек Штаде Хартмут Ретцлаф (HartmutRetzlaff).

Шта то Штада мења у свом пословању у Србији, а то није могла да реализује с Миодрагом Бабићем, доскорашњим директором Хемофарма?

Повлачење господина Бабића нема везе са новом структуром Хемофарма. Напротив. Бабић ју је лично и поставио. Пошто се реорганизује цела групаШтада то би и за господина Бабића, наравно, резултирало промењеном структуром са новим задацима. Овде бих желео да нагласим, да је са господином Бабићем још раније договорено његово повлачење.

Ко ће, након одласка Бабића са чела компаније Хемофарм, бити именован за новог „првог човека компаније”?

Штада-група, у оквиру свог пројекта „Build the Future”, тренутно ради на комплетној реорганизацији целе групе, како би се на најбољи могући начин искористиле све компаративне предности и потенцијали појединачних чланица групе. У оквиру ове реорганизације и Хемофарм ће добити нови Управни одбор у коме ће бити искључиво српски представници,од којих је велика већина и до сада радила у Хемофарму. Господин Бабић је био на челу Хемофарма 29 година. Од мале, локалне, фабрике, направио је гиганта европских размера, са шест производних локација широм Европе, у којима се производња одвија у складу са стандардима који задовољавају потребе тржишта ЕУ и САД. Он је сам јавности објаснио разлоге свог повлачења, а ја могу да додам да је оставио неизбрисив траг у фармацеутској индустрији.Хемофармом ће убудуће руководити Управни одбор, у ком су сви чланови равноправни. У том смислу неће бити „првог човека” већ ће то бити један тим са новим духом.

  Шта је, по Вашем мишљењу, највећи проблем у пословању на тржишту Србије?

Дефинитивно највећи проблем тржишта Србије је криза ликвидности великог броја веледрогерија преко којих се снабдевају апотеке и болнице. То доводи произвођаче лекова у велики проблем. Хемофарм, на пример, редовно извршава све своје обавезе према држави, добављачима и запосленима, а са друге стране, у великом броју случајева у Србији, не може своје уредно испоручене и од стране веледрогерија продате лекове да наплати. Чињеница да у Србији веледрогерије отежано плаћају, чак и након 300 дана, лекове које су купиле, угрожава произвођаче лекова који овој кризи ни на један начин нису допринели.

 Како ћете се у тој насталој ситуацији понашати?

Хемофарм ће свакако обезбедити тржиште Србије својим лековима. Дакле, несташице, што се тиче Хемофармових производа, неће бити. Снабдеваћемо све оне веледрогерије које, у складу са уговорима које имају, уредно плаћају. У случају да било која апотека или болница има проблем са доступношћу наших производа, јер ради са неликвидним веледрогеријама, треба да нам се јави и ми ћемо обезбедити континуирано снабдевање. Још једном наглашавам, Хемофарм производи довољно својих лекова да подмири све потребе тржишта. Хемофарм, а верујем и други произвођачи, учиниће све што је неопходно како лоше пословање неких веледрогерија не би угрозило тржиште и право грађана Србије да дођу до квалитетног лека.

 Да ли је било неспоразума са претходним менаџментом Хемофарма?

Није било и нема неспоразума.

 Колико сте задовољни резултатима пословања за првих шест месеци и шта очекујете до краја године?

Резултати финансијског пословања Штада групе у првих шест месеци ове године дају разлоге за оптимизам. Продаја расте три, а приход четири одсто, при чему морам да напоменем да остварујемо позитивне резултате и у Западној и у Источној Европи, где је за нас остварење Хемофарма кључно за наш успех и у другим деловима света.

 Да ли планирате да повећате производњу и промет?

Хемофарм је од 2009. године превасходно извозно оријентисан. Таква оријентација ће се наставити и убудуће. Хемофарм ће удео извозне продаје и укупан извозни промет у свом резултату повећавати, наравно, не на рачун смањења промета у Србији. У Србији је Хемофарм лидер и то ће и остати, али ће, у оквиру Штада групе, која је истински светски фармацеутски гигант, повећавати своје присуство на страним тржиштима –ЕУ, Русије и ЗНД и региона Западног Балкана. Хемофарм је до сада преузео, и у будућности ће наставити да преузима, велики део послова целе Штада групе, пре свега, у научним истраживањима, али и у производњи. Већ данас се у Хемофармовимпогонима поједини производи праве за целу Штада групу, а захваљујући глобалној улози Штаде продају се и у целом свету. Наредних година биће све више трансфера истраживачких и производних активности са Штаде на Хемофарм, што ће довести до повећања прихода Хемофарма, али и српске државе.

 Да ли постоји незадовољство тиме што се ПДВ на сировине за лекове наплаћује 18, а на готове лекове осам одсто и како то утиче на ваше пословање?

Штада, наравно, нити жели, нити може да утиче на вођење пореске и сваке друге политике у Србији. Хемофарм, као саставни део Штаде је у Србији велики послодавац, редовно измирује своје обавезе према држави и једна је од највећих компанија - пореских обвезника у Србији. Са тог становишта, верујем да би уравнотежавање пословних прилика и апсолутно равноправан третман истинских произвођача, оних који запошљавају раднике и стварају додату вредност у Србији и увозника, био мудар потез.

 Да ли је министар Динкић приликом недавне посете Немачкој обећао конкретну помоћ Хемофарму, и ако јесте, какву?

Током недавне посете потпредседника владе, министра Динкића, имали смо веома отворен и конструктиван разговор који се односио на ситуацију на српском фармацеутском тржишту. Посебно проблеми веледрогерија. Министар Динкић је ову тему схватио веома озбиљно и критички ће посматрати како се ствари одвијају.

 Јасна Петровић