Преговори са стручњацима мисије Међународног монетарног фонда нису увек само дуги, мукотрпни и изнурујући састанци над гомилама папира са многим табелама, графиконима и компјутерским показатељима. Има, истина, и ретких тренутака задовољства послом којим се баве оба преговарачка тима. Тако би требало да буде у уторак, када ће се на позив министра економије Млађана Динкића, чланови мисије ММФ-а, који ће посетити Крагујевац и фабрику аутомобила „Фијат Србија”, где ће се упознати са примером позитивног страног улагања у нашу земљу, уместо за преговарачким столом наћи за неким од столова у Винарији „Радовановић”, у Крњеву код Смедеревске Паланке.

Да ли је надлежни министар на уму имао ону народну „у вину је истина” или је можда намерио да чврст став преговарача, када је реч о одмрзавању плата и пензија раскрави у лежернијој атмосфери – није познато. Од домаћина, Миодрага Радовановић, дознајемо да се он и његови увелико спремају за дочек високих гостију.

Надате ли се гостима ових дана?, затекао је наш позив директора те винарије.

– Наравно, гости су увек добродошли. Министар Динкић ми је малопре јавио шта је намерио. Очекујем да у уторак дођу код мене у винарију. А за то морам добро да се спремим – кроз смех је одговорио Радовановић. Већ је почео да размишља о јеловнику. Тако ће се за столом обавезно наћи риба, печење и нека традиционална српска јела.

– Видећемо да ли ће то бити сарма, врућа проја, пихтије, неко предјело– поносно је набрајао домаћин.

„Морате добро да се покажете да их разгалите да нам одобре повећање плата и пензија”, нашалили смо се са Радовановићем.

– Него шта. Пре неколико година Радован Јелашић је довео делегацију ММФ-а код мене у подрум. Преговори су били негде опасно запели. Касније се гувернер шалио како су од преговарачког стола отишли намргођени, а од мене вратили видно расположени. И завршили су посао – насмејао се Радовановић и обећао да госте неће испратити празних шака, додавши да ће свако са собом кући понети бар флашу вина.

На питање ко ће на крају платити цех будуће гозбе, домаћин или надлежни министар, наш саговорник одговара:

– Све иде на рачун куће. Ако ми дозволе, наравно – казао је Радовановић који је чврсто намерио да се не обрука, јер и од њега зависи трећа ревизија аранжмана тешка безмало три милијарде евра.

Да ће преговарачи из ММФ-а заиста посетити Винарију „Радовановић” потврђено нам је и из кабинета Млађана Динкића. Протокол посете још није одређен, али ће то вероватно бити за викенд, казали су у надлежном министарству.

Ово опуштање ће им свакако добро доћи, јер ће се данас сусрести са Јованом Кркобабићем, потпредседником владе, са којим ће разговарати о реформи пензионог система.

О чему су јуче разговарали са Млађаном Динкићем, није било могуће сазнати јер, како нам је речено у Министарству економије, „ни једна ни друга страна не желе ништа да говоре док се на преговоре не стави тачка”.

– Ствари иду својим током, очекујемо да ће се разговори позитивно завршити – било је све што смо успели да сазнамо у Динкићевом кабинету.

Међутим, наш извор из владе објашњава да ниједном речју за преговарачким столом, бар у оном делу на ком је он учествовао, није споменуто повећање зарада.

– Моја је процена да ће тек приликом следеће посете ММФ-а моћи да се отвори та тема. Сада је немогуће о томе разговарати, јер још нема никаквих финансијских показатеља за јануар. Када је о платама и пензијама реч, наша позиција остаје онаква каква је и била – да су плате и пензије замрзнуте и да смо испунили своје обавезе. Све иде својим током, држава је испунила оно на шта се обавезала. Једино је било благих несугласица о отпуштању запослених, али ММФ има разумевања за то – казао је наш саговорник.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

ММФ ће поставити услове за раст плата

Владимир Глигоров, из Бечког економског института, каже да је природно да ММФ држи сва питања отвореним, јер би немогуће било да изађу са закључцима пре него што проуче стање.

– Када је о платама реч, мислим да ће то зависити од оцене о привредним кретањима и о пуњењу буџета, као и од евентуалног договора око пореских промена и пензијске реформе. Не би ме изненадило ако би се делимично или потпуно одмрзавање плата и пензија условило реформама у јавној потрошњи и у пензијском систему. Наравно, и привреда би требало да крене путем опоравка, јер повећање плата и пензија не подстиче запошљавање, које је иначе ограничено јер се планира веома ниска стопа раста ове године – процењује Глигоров.
-----------------------------------------------------------

Главна тема наставак реформи

Аранжман са ММФ-ом завршићемо успешно, највероватније до краја 2011. године, али тиме се нипошто не завршава најтежи период наше транзиције и укупне трансформације државе и економије. А наш циљ мора да буде нова индустријализација, како би становништво имало запослење и производњу за домаће и страна тржишта. Без индустријализације, што подразумева реформу јавног сектора и инфраструктурна улагања, није могућ одрживи развој – сматра др Миладин Ковачевић, сарадник „Месечних анализа и трендова” Економског института, поводом треће ревизије текућег финансијског аранжмана са ММФ-ом, вредног 2,9 милијарди евра, уз оцену да је неке критеријуме и рокове влада Србије испунила, док су други у току. Поготово смањење броја запослених у администрацији и неким јавним службама.

Мисија ММФ-а јуче је, трећег дана боравка у Београду, наставила разговоре са представницима владе на нивоу техничких експерата из појединих министарстава, али и из НБС. Ковачевић тврди да овом приликом главна тема разговора неће бити рокови и критеријуми, већ перспектива реформи и остваривање претпоставки за развој.

– Представницима Фонда јасно је да досадашњи модел економије, који се у великој мери ослањао на јавни сектор и потрошњу, заснованој на средствима од приватизације и обилног кредитног задужења, сасвим исцрпљен. Ни сада нити у будућности, не можемо очекивати јачање кредитне експанзије, као што је то било до средине 2008. године, али ни значајнија средства од приватизације. Зато се пред креаторима економске политике поставља главно питање – како превести економију са потрошачког на развојни, односно проинвестициони колосек – наглашава Ковачевић.

Да би се те претпоставке постигле, неопходно је сматра Ковачевић, створити инвестициону климу, а ње нема без дубоке и повезане реформе унутар јавног сектора која, у перспективи, подразумева одвајање социјалне сфере од буџета. То значи и реформу система пензијско-инвалидског осигурања и других социјалних функција, што је, на дужи рок, повезано са корпоративизацијом јавних и комуналних предузећа и променом структуре њиховог власништва. Треба, такође, да се капитализују и социјали фондови како би се „скинули” са буџета, упозорава наш саговорник, који је веома близак преговарачким круговима са ММФ-ом.

Ковачевић сматра да ће нам Фонд сугерисати наставак реформи, односно трансформацију и рационализацију јавних сервиса – одбране, образовања, здравства...

А. Микавица