Светска финансијска криза помрсила је рачуне и запосленима у финансијском сектору, па је прву половину ове године свака трећа банка завршила са губитком. Према истраживању финансијског портала „Каматица”, од 33 банке, колико их послује у Србији, њих 12 је било у минусу од укупно 6,1 милијарду динара. Најдебљи минус забележила је Алфа банка (1,87 милијарди динара), затим Привредна банка Панчево (1,71 ) и Меридијан банка (655 милиона динара).

Процењује се да је оваквим резултатима кумовало повлачење милијарду евра девизне штедње крајем прошле године, али и кашњење кредитних дужника у исплати својих месечних обавеза.

– Од почетка године своју месечну рату је са закашњењем платило 30 одсто клијената више него прошле године. Иако овакво стање још није алармантно, остаје неизвесност да ли ће се и даље и у којој мери повећавати број оваквих корисника – страхују аутори истраживања.

Са друге стране, 21 банка у Србији је одолела светској финансијској кризи и остварила профит од 15,7 милијарди динара.

Прошле године на листи губиташа нашло се осам, док су на листи добитника биле 24 банке. Ипак, у односу на прошлу годину, укупан профит банака је мањи за 6,9 милијарди динара. Са друге стране, укупан губитак је чак два и по пута већи него лане.

Највеће погоршање резултата у односу на исти период прошле године забележила је Алфа банка, Рајфајзен и Привредна банка Панчево, док се стање побољшало у Поштанској штедионици, Српској и Прокредит банци.

Прво место на листи добитника заузела је банка Интеза (3,19 милијарди динара). Следе је АИК банка (2,19 милијарди динара) и Рајфајзен (1,93 милијарди динара).

Имајући у виду и то да је у периоду од половине 2008. године до половине 2009. банкарски сектор повећао билансну активу, ови резултати указују на драстично смањење профитабилности најстабилнијег сектора у домаћој привреди, оцењује се у саопштењу.

Професор Економског факултета др Ђорђе Ђукић упозорава да ове резултате не треба сматрати алармантним.

– Ситуација је била таква да су стране банке, купујући домаће, заправо куповале тржиште. То им је годинама омогућавало огромне зараде и екстрапрофите. Завеса се спустила и то време је, једноставно, прошло. Додатни фактор је била и светска финансијска криза коју нико из овог сектора није очекивао. Банке и даље одлично послују, али више нема могућности за остваривање екстремно високих зарада – објашњава Ђукић.

Он сумња да се кашњење у отплатама кредита повећало за 30 одсто, јер су наши клијенти иначе познати као уредни дужници. Са становишта појединачног корисника, додаје он, није битно какви су биланси банке, већ само да ли су створени услови да камате почну да падају.