Економија

Прилазни путеви Панчеву блокирани са око 1.000 трактора

Влада Србије сматра да би испуњавање захтева једног дела пољопривредника за исплаћивањем субвенција озбиљно угрозило аграрни буџет и дугорочно би угрозило снабдевање тржишта месом и млеком

ПАНЧЕВО – Сви главни прилазни путеви ка Панчеву, из правца Београда, Ковина и Ковачице су данас блокирани, са око 900 до 1.000 трактора, потврдили су Танјугу представници локалне саобраћајне полиције.

Само до раскрснице на пружном прелазу за Рафинерију нафте тренутно на путу, из правца Београда, има око 200 трактора, док се на старом путу, у близини хотела „Тамиш”, на друму налази 700 до 800 трактора.

Полиција је на панчевачкој обилазници обезбедила проходност пута који води из Панчева према Рафинерији нафте, Петрохемији, селима Старчеву, Омољици, Иванову, Банатском Брестовцу и даље према Ковину и Смедереву.

Земљорадници који учествују у блокади прилазних саобраћајница у Пенчеву од почетка ове седмице најављују да ће се нове групе сељака из Алибунара, Владимировца, Баваништа, Долова, Банатског Новог Села и још неких јужнобанатских насеља ускоро придружити протесту.

Учесници протеста и полиција наводе да су последњи пут, на обилазном путу којим се из Београда иде према Панчеву, пропуштали возила данас у 11 сати.

Тада су, повремено, пропуштана нека путничка и теретна возила, док „чврста” блокада на том путном правцу траје синоћ од 23 сата, потврдили су учесници протеста и представници саобраћајне полиције.

Већина пољопривредника - учесника протеста - одбија да даје изјаве за јавна гласила, уз образложење да су незадовољни како медији прате њихове протесте и представљају их „негативно.„

Земљорадник Горан Томић из Омољице је, међутим, изјавио Танјугу да се протесту пољопривредника придужио од уторка и да ће блокада путева трајати „до краја” и све до „коначног испуњења захтева.„

Томић је рекао да он и други учесници протеста траже да држава обезбеди сељацима субвенције по хектару од 14.000 динара и да се горњи праг тих давања подигне на 100 хектара, а не 30 хектара како је предложило Министарство пољопривреде.

Он каже да је држава раније „дала обећање земљорадницима и да су они сви поднели сетвене планове и закључили уговоре о закупу земљишта, што је коштало и биће у веома тешкој ситуацији ако се не прихвате њихови захтеви, односно ако држава заиста одустане да субвеционише поседе величине до сто хектара.„

-----------------------------------------------------

Испуњење захтева пољопривредника угрозило би буџет

Влада Србије сматра да би испуњавање захтева једног дела пољопривредника за исплаћивањем субвенција озбиљно угрозило аграрни буџет и дугорочно би угрозило снабдевање тржишта месом и млеком, изјавио је данас директор Канцеларије Владе Србије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловић.

Он је рекао да је министар пољопривреде Душан Петровић на данашној седници известио Владу Србије о протестима и захтевима пољопривредника о чему је и влада расправљала.

Влада Србије настоји да пронађе најреалније решење за субвенционисање пољопривредника али тако да се тим мерама не угрози снабдевање домаћег тржишта основним прехрамбеним производима, рекао је Михајловић на конференцији за новинаре после седнице Владе Србије.

-----------------------------------------------------

Блокиран гранични прелаз код Шида

ТОВАРНИК  – Гранични прелаз до даљњег је затворен, а путници и возила преусмеравају се на гранични прелаз Илок, изјавио је агенцији Хина начелник за границу хрватске Вуковарско-сремске полицијске управе Томислав Иљић.

Према његовим речима, железнички саобраћај између Товарника и Шида се одвија несметано.

Више путних праваца у великом делу Војводине тренутно је блокирано због протеста пољопривредника, изјавила је данас Танјугу Олгица Ликић из информативне службе Ауто мото савеза Србије.

За сада су проходни аутопутеви од Београда преко Новог Сада до Хоргоша, као и од Београда до Шида, али су блокирани прилази Шиду, казала је Ликићева.

Блокирани су путни правци Рума - Шабац, затим од Панчева према Ковину, Вршцу и Белој Цркви, Нова Пазова - Батајница, Нови Сад - Зрењанин, Бечеј - Нови Бечеј, навела је Ликићева.

Блокиран је путни правац Сомбор - Суботица, Сомбор - Кљајићево - Бачка Топола, Кула - Врбас, Сомбор - Оџаци, Нови Сад - Бачка Паланка, казала је Ликићева.

Уз то, блокирани су и путеви на излазу из Зрењанина, објаснила је Ликићева.

Са друге стране, тренутно је проходан путни правац Кикинда - Падеј - Чока - Сента, истакла је Ликићева.

Сви магистрални путеви у Војводини тренутно су блокирани због протеста пољопривредника осим пута Београд - Нови Сад - Хоргош, изјавио је Танјугу дежурни диспечер Београдске аутобуске станице Слободан Кандић.

Кандић је рекао да су блокирани путеви у правцима према Панчеву, Кикинди, Панчеву, Ковину и Белој Цркви и Зрењанински пут.

Са Београдске аутобуске станице планирано је, иначе, 720 полазака, али постоји проблем поласка аутобуса у правцу Војводине због блокаде путева и протеста пољопривредника, речено је јутрос Танјугу у отправничкој служби БАС-а.

Дежурни диспечер предузећа „Ласта” Миодраг Миленковић изјавио је Танјугу да је планирано да 571 возило оствари 6.126 полазака, а да блокада путева и протест пољопривредника стварају проблеме у саобраћају аутобуса у правцу Баната.

Стручњаци: Ратари зарађују и без субвенција

БЕОГРАД – Институт за економику пољопривреде из Београда утврдио је анализом производње да ратари у Србији, који се баве узгојем кукуруза и пшенице, зарађују 742 евра, односно 1.007 евра по хектару, и то без субвенције од 14.000 динара.

Како је наведено у анализи, у коју је агенција Бета имала увид, просечна производња кукуруза од осам тона по хектару, тренутно на берзи кошта 1.728 евра, а трошкови за семе, минерално ђубриво, стајњак, употребу механизације износе 986 евра.

За просечан род пшенице од четири тоне по хектару и уз садашњу цену на Продуктној берзи у Новом Саду, зарада износи 1.809 евра, док су трошкови производње 802 евра по хектару.

Председник Друштва аграних економиста Србије и професор на Пољопривредном факултету у Београду Миладин Шеварлић рекао је агенцији Бета да те прорачуне „треба узети са опрезом, јер су рађени на основу тренутних цена житарица на берзи”.

Како је објаснио, у време жетве и откупа цене су далеко ниже, тако да и пољопривредници добију много мање новца, него што је наведено у прорачуну Института за економику пољопривреде.

Додао је да је потребно утврдити и колико је од 120 милиона евра које је на име субвенција по хектару прошле године добило око 74.000 регистрованих пољопривредника, завршило код оних који имају мање поседе, а колико код оних са великим газдинствима.

Према његовим речима, није добро ни то што је 76 одсто новца за субвенције који је додељен прошле године завршило у Војводини, а остатак у ужој Србији, иако учешће централне Србије у укупној структуруи обрадивих површина износи 61 одсто.

„О том регионалном дисбалансу, говори и процена да је од 250.000 хектара необрађених ораница у Србији, само 10.000 у Војводини, док је остатак у ужој Србији”, казао је Шеварлић.

Како је објаснио, разлог таквог стања је то што се произвођачи у централној Србији који имају мање поседе не региструју, јер су им издаци за порезе и доприносе на име осигурања пољопривредника, што је услов да конкуришу за субвенције, већи него износ помоћи коју би добили по хектару.

„У систем субвенција нису укључене ни површине под воћем и виноградима, као ни пашњаци”, казао је он.

Шеварлић ипак сматра да је нужно да пољопривредници, а посебно ратари, схвате да Србија мора да мења структуру субвенција у корист сточарства.

Подсетио је да сточарство сваке напредне пољопривредне земље у укупној структуру аграра учествује са најмање 60 одсто, док је у Србији то учешће износи 28 одсто.

„Србија нема сточни фонд који може да преради кукуруз који се произведе, па смо тако постали његови велики извозници, уместо да извозимо месо и прерађевине, које имају већу тржисну вредност”, казао је Шеварлић.

Шеварлић подсећа да се од 2000. године до сада на челу Министарства пољопривреде променило 11 министара или координатора за пољопривреду и да је са свком променом мењана и аграрна политика, што је „недопустиво”.

Према његовим речима, нужно је да политика према пољопривреди буде утврђена најмање на пет година, како се не би дешавало да се у сред сезоне радова или пред жетву укидају раније обећане субвенције или премије.

--------------------------------------------------------

НВО: Земљорадници да не угрожавају безбедност  

Форум за безбедност и демократију (ФБД) апеловао је данас на пољопривреднике да одустану од актуелне форме штрајка и да на други начин разговарају са државним органима, не изазивајући безбедносну дестабилизацију у земљи.

ФБД апелује на земљораднике да размотре други вид штрајка и оцењује да ти протести нису одговарајући начин борбе за своје интересе.

„ФБД апелује на сељаке да примене друге методе комуникације са државом у залагању за своје интересе, а не да постану саодговорни за безбедносну и политичку дестабилизацију која ни већини, ни њима не мозе донети ништа доброг”, наведено је у саопштењу.

Пољопривредници штрајкују четврти дан тражећи побољшање владиних субвенција земљорадницима и држе у блокади путеве на северу земље.

Тај Форум је проценио да би незадовољни земљорадници могли да буду предмет манипулације „оних којима интересе штити велепоседничка и тајкунска Србија” и подсетио да би држава морала да пронађе и примени постојеће законске могућности и обавезе да обезбеди проходност комуникација.

„Досадашња искуства и млаке реакције претходних власти кад је била у питању блокада комуникација, и у унутрашњости и у Београду, допринеле су да блокаде саобраћајница постану готово уобичајена и ничим санкционисана пракса”, пише у саопштењу.

ФБД је упозорио да вишедневни протести земљорадника у Војводини поново актуелизују питања способности, одговорности и обавезе државе да грађанима обезбеди слободу, могућност кретања и проходност комуникација и оценио да актуелне блокаде путева у Војводини „драматично повређују” та права.

Танјуг, Бета
објављено: 02.06.2011

Последњи коментари

čista posla | 02/06/2011 16:09

Što se ne objavi popis onih koji imaju više od 30 ili više od 100 hektara zemlje, pa možda i kako su do nje došli? Ako je lopovskom privatizacijom, zašto bi im država još i plaćala obrađivanje zemlje? U Hrvatskoj, npr. najviše subvencija od države za poljoprivrednu proizvodnju dobija Ivica Todorić jer on i ima najviše zemlje i agro-kombinata. Radi se o ogromnim sumama. Lako je tako biti uspješan i bogat.

Nebojša-gm Miladinović | 02/06/2011 16:33

BRAVO SELJACI !I vreme je da ih neko natera da povedu računa o realnoj proizvodnji,pa pre neki dan je predsednik Tadic govorio da je proizvodnja hrane strateška grana privrede a sad kad to treba i da pokažu svojim delovanjem oni šalju policiju na seljake da ne bi okupirali Beograd i spinuju medije i okrecu one koji ne mogu da prođu protiv seljaka !SRAMOTA !Ali taj scenario gde su tako radnike okretali jedne protiv drugih je odavno prevaziđen i poznat ! Umesto da troše ogromne sume novca na nepotrebnu birokratiju koja je samo njihova glasačka mašina neka se okrenu realnim proizvodnim pokretanjem Srbije! NE MOŽE ŽIVETI SRBIJA OD KREDITA ! Sada kad su potrošene pare od donacija EU,KREDITA,PRIVATIZACIJE,završava se i medeni mesec ovakve destruktivne vlasti a socijalna bomba unesrecenih radnika srbije otkucava im poslednje dane! ILI cemo dobiti vladu domacina ili nas nece ni biti,svi zajedno cemo stradati od socijalnih i ekonomskih promašaja ove otuđene vlasti !

Leon Davidovič | 02/06/2011 20:08

Da Srbija nije potpisala razne međunarodne sporazume stvar sa zahtevima poljoprivrednika mogla bi se rešiti vrlo jednostavno i pravedno. Umesto da se daju subvencije mogla se uvesti carina na sve poljoprivredne proizvode koji se uvoze do visine subvencija koje dobijaju u svojim zemljama. To ne bi bila diskriminatorska carina pa onda gospodo proizvođači borite se sa svojom cenom koštanja da im budete konkurentni. Isto tako izvoz bi se mogao potsticati do visine subvencija u zemljama u koje se izvozi.