Због једног разлога Родољубу Драшковићу, власнику компаније „Свислајн Таково”, завиде све колеге привредници. Он је, дословце, први и једини инвеститор из Србије у Хрватској. Ни пре, ни после лета 2008. године, када је Драшковић купио „Еурофуд маркет” из Сиска, то више никоме није пошло за руком. Зато биланс српских инвестиција у Хрватској износи свега 20 милиона евра, док је укупан износ хрватских инвестиција у нашој земљи 25 пута већи.

Родољуб Драшковић не мисли да било ко треба да му завиди јер му у „твртки” коју је преузео баш и не цветају руже.

– Нити имам подршку тамо, нити имам подршку одавде. Врло је тешко на хрватском тржишту опстати као српска фирма. Радим на ивици егзистенције, иако имам амбициозне планове и не предајем се – каже Драшковић.

А зашто су „Агрокор”, Атлантик група, Нексе група, „Нашице цемент” и многи други могли да улажу овде, а „Имлек”, „Галеб” или „Делта” нису могли тамо, питали смо нашег саговорника:

– То морате да питате оне који нису испели да „уђу” тамо. Политичке прилике то, једноставно, не дозвољавају. Нисмо добродошли. Нико од српских власти нам у том смислу не нуди помоћ. Истовремено, хрватски привредници имају неупоредиво већу подршку државе за наступ на српском тржишту. Почевши од пореске политике, преко финансијске подршке па до креирања амбијента за улагања. Када је у питању интерес хрватске економије они су јединствени, док наша држава не води рачуна о наступу наших фирми у региону – оцењује Драшковић.

Покушај Радослава Веселиновића, председника Галеб групе, да преко брокерске куће „Илирика”, на берзи купи већински пакет акција фирме „Плуто” из Загреба се изјаловио.

– Званично објашњење било је да сам закаснио један дан са достављањем понуде. Касније сам чуо да су разлози ипак били политички. Читао сам у тамошњој штампи како српској твртки није дозвољено да преузме хрватску твртку. Видео сам да је постојао жесток отпор јавног мњења – присећао се Веселиновић.

„Плуто” је на крају преузео ријечки МГК „Пак”, а Веселиновићу је жао што му тада нико није помогао у намери да регионално инвестира. Имао сам једино помоћ домаћих банака, каже Веселиновић који завиди хрватским колегама на подршци коју им пружа државни врх. „На жалост, ми такву помоћ немамо”, констатује он.

Пропала је и намера Дунав храна групе да купи „Карловачку млекару” иако је понуда овог инвестиционог фонда била и једина и најбоља. У обзир није ни узета, а у хрватским медијима се тада нагађало како иза понуде стоји прљави српски капитал. Ових дана тамошња штампа спекулише како се Дунав храна група спрема да преузме млекару „Милс” из Сплита.

Неуспели покушаји „Делте” да преузме месну индустрију „Импром” из Крижеваца, као и да купи земљиште компаније „Загрепчанка” у Загребу, један су од узрока због кога Мирослав Мишковић не планира нове пословне пројекте на хрватском тржишту.

У српском пословном клубу „Привредник” званично не желе да коментаришу зашто њихови чланови у Хрватској нису добродошли. Незванично, као главног кривца за то што су непожељни у тој земљи виде атмосферу која је на тамошњем тржишту направљена.

– Тамо где ниси добродошао, немаш шта ни да тражиш. Очигледно да још није тренутак. Све у своје време. Нема никаквог смисла форсирати нешто на силу – кажу у „Привреднику”.

Чак и када је о пословним представништвима реч, у Србији сада има више од 200 централа хрватских фирми, док је на тамошњем тржишту присутно само десетак представништава српских фирми.

Према подацима Привредне коморе Србије, Хрватска је једна од значајнијих земаља учесника у приватизацији у Србији. У периоду од 1999. до 2008. године директне инвестиције хрватских предузећа износиле су око 500 милиона евра што представља петину укупних хрватских улагања у иностранство, чиме је Србија заузела друго место у улагањима Хрватске у иностранству. Структура улагања по делатностима показује да је највише средстава уложено у пољопривреду, лов и услуге (47 одсто), производњу неметала и минералних сировина (19 процената), производња хране и пића (18)...

У Привредној комори Србије (ПКС), оцењују да се мора обезбедити продорност за српски капитал у Хрватској, али да се то очигледно не може остварити на појединачном нивоу.

– То је могуће једино на високом државном нивоу – констатују у ПКС.

Аница Николић

----------------------------------------------

„Атлантик” није имао подршку државе

Од нашег сталног дописника

Загреб – Већински власник „Атлантик групе” Емил Тедески задовољан је досадашњим пословањем на тржишту Србије, на којем ће сада бити још присутнији захваљујући недавној куповини словеначке „Дроге Колинске”. У саставу те успешне словеначке фирме су и познате српске фирме попут „Соко Штарка”, „Гранд прома”, „Паланачког кисељака”...

Упитан да ли је и колико његова фирма имала помоћ своје државе при уласку на тржиште Србије, Тедески каже:

– Некакву директну помоћ од политике, односно од државе или владе нити смо имали, а нити смо то тражили. Ми наравно подржавамо развијање политичких односа између Хрватске и Србије и весели нас да су они све бољи. То је добро и то је једино што очекујемо од политике, али да смо пошли у неко министарство или други државни орган па тражили помоћ или неку заштиту – никад нам није била ни потреба.

Р. Арсенић