Strašno je to što uvek imam glavobolju kada obračunavam i plaćam doprinose za radnika. Pošto je moja fotokopirnica mala, imam samo jednog zaposlenog. Knjigovođa mi je praktično potreban samo da bi mi obračunao doprinose za tog jednog radnika, jer se skoro svakog meseca nešto menja. Popunjava se devet priznanica, potpisuje gomila formulara i na kraju sve to moram da nosim u Poresku upravu. Predlažem da nadležni organ odredi da se doprinosi za zaposlenog radnika plaćaju samo jednom uplatnicom, kao što plaćam porez i socijalno za sebe.

Tu sugestiju vlasnik fotokopirnice „Print” Nenad Ivković uputio je Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja je anketirala privrednike, popisala njihove zamerke, dala preporuke za uklanjanje prepreka i to objavila u novoj „sivoj knjizi II”.

Sadašnji propisi nalažu da se porez uplaćuje po opštinama stanovanja zaposlenih, da se doprinosi za zdravstveno osiguranje uplaćuju prema regionalnim zdravstvenim centrima, a doprinosi za Fond PIO prema sedištu pravnog lica. Da poslodavac ne bi raspoređivao javne prihode umesto državnih organa, pravni tim NALED-a predlaže zakonodavcu da preduzetnicima prilikom isplate zarada omogući uplatu jedinstvenog iznosa po osnovu poreza i doprinosa na jedan račun. A državni organi potom treba da raspodeljuju ta sredstva.

Navedeni primer samo je jedan u nizu u novoj zbirci primedaba na komplikovanu birokratsku papirologiju, ali i predloga za njihovo rešavanje. Sudeći po onom što je publikovano – privrednike najviše muče komplikovane procedure prijave i odjave radnika i postupak plaćanja poreza i doprinosa. Ocenjuju ih kao neracionalne, s velikim brojem koraka i dokumenata koji se moraju popuniti i predati različitim organima. Oni koji se žale istom državnom organu često moraju da podnose više formulara koji imaju istu sadržinu.

U ovoj knjizi, za razliku od prethodne, postoji popis problema po ministarstvima. Tako privrednici najviše zamerki upućuju na procedure Ministarstva finansija (39), od kojih najviše Poreskoj upravi. Potom slede Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za lokalnu samoupravu i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Dušan Vasiljević, šef tima za privredne reforme USAID-ovog programa Mega, kaže da je to bitno za praćenje rada ministarstava, odnosno šta je svako od njih učinilo rešavajući probleme.

– Kada napravimo presek stanja za godinu dana, tačno ćemo videti koja ministarstva su ažurna u rešavanju problema i koliko novih problema se javlja u nadležnosti kojih ministarstava – navodi Vasiljević.

U odnosu na primedbe od prethodne godine – od 250 predloga rešeno je tek osam: uvođenje jednošalterskog sistema za registraciju privrednih subjekata i pribavljanje PIB-a u Agenciji za privredne registre, novi zakon o udruženjima koji koji je između ostalog omogućio osnivanje poslovnih udruženja, zatim novi zakon o strancima, koji je donekle pojednostavio proceduru za prijavu boravka stranaca, i novi zakon o matičnim knjigama koji je izričito propisao da izvodi iz matičnih evidencija nemaju rok trajanja.

To što je malo učinjeno na reformama na koje su privrednici ukazivali, član Upravnog odbora NALED-a Toplica Spasojević objašnjava činjenicom da su u 2009. kao godini krize nadležne institucije imale velike probleme i njihova pažnja je bila usmerena na rešavanje gorućih pitanja.

– Sada kada ulazimo u mirniju fazu, moramo da se posvetimo rešavanju administrativnih problema koji tište privredu i pravljenju povoljnih uslova za investiranje. Prema Djuing biznis komparativnom pregledu Svetske banke, Srbija je pozicionirana između 85. i 90. mesta po konkurentnosti. Iza nas su samo Albanija i Bosna, a Crna Gora i Makedonija su nas pretekle za deset mesta – kaže Spasojević.

Najbolji primer da Srbija može da se popravi, prema njegovim rečima, jeste uvođenje jednošalterskog sistema u APR-u, zahvaljujući kome je ova institucija odskočila za trideset i pet mesta na listi Svetske banke.

M. Avakumović