Страшно је то што увек имам главобољу када обрачунавам и плаћам доприносе за радника. Пошто је моја фотокопирница мала, имам само једног запосленог. Књиговођа ми је практично потребан само да би ми обрачунао доприносе за тог једног радника, јер се скоро сваког месеца нешто мења. Попуњава се девет признаница, потписује гомила формулара и на крају све то морам да носим у Пореску управу. Предлажем да надлежни орган одреди да се доприноси за запосленог радника плаћају само једном уплатницом, као што плаћам порез и социјално за себе.

Ту сугестију власник фотокопирнице „Принт” Ненад Ивковић упутио је Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД), која је анкетирала привреднике, пописала њихове замерке, дала препоруке за уклањање препрека и то објавила у новој „сивој књизи II”.

Садашњи прописи налажу да се порез уплаћује по општинама становања запослених, да се доприноси за здравствено осигурање уплаћују према регионалним здравственим центрима, а доприноси за Фонд ПИО према седишту правног лица. Да послодавац не би распоређивао јавне приходе уместо државних органа, правни тим НАЛЕД-а предлаже законодавцу да предузетницима приликом исплате зарада омогући уплату јединственог износа по основу пореза и доприноса на један рачун. А државни органи потом треба да расподељују та средства.

Наведени пример само је један у низу у новој збирци примедаба на компликовану бирократску папирологију, али и предлога за њихово решавање. Судећи по оном што је публиковано – привреднике највише муче компликоване процедуре пријаве и одјаве радника и поступак плаћања пореза и доприноса. Оцењују их као нерационалне, с великим бројем корака и докумената који се морају попунити и предати различитим органима. Они који се жале истом државном органу често морају да подносе више формулара који имају исту садржину.

У овој књизи, за разлику од претходне, постоји попис проблема по министарствима. Тако привредници највише замерки упућују на процедуре Министарства финансија (39), од којих највише Пореској управи. Потом следе Министарство здравља, Министарство за локалну самоуправу и Министарство животне средине и просторног планирања. Душан Васиљевић, шеф тима за привредне реформе УСАИД-овог програма Мега, каже да је то битно за праћење рада министарстава, односно шта је свако од њих учинило решавајући проблеме.

– Када направимо пресек стања за годину дана, тачно ћемо видети која министарства су ажурна у решавању проблема и колико нових проблема се јавља у надлежности којих министарстава – наводи Васиљевић.

У односу на примедбе од претходне године – од 250 предлога решено је тек осам: увођење једношалтерског система за регистрацију привредних субјеката и прибављање ПИБ-а у Агенцији за привредне регистре, нови закон о удружењима који који је између осталог омогућио оснивање пословних удружења, затим нови закон о странцима, који је донекле поједноставио процедуру за пријаву боравка странаца, и нови закон о матичним књигама који је изричито прописао да изводи из матичних евиденција немају рок трајања.

То што је мало учињено на реформама на које су привредници указивали, члан Управног одбора НАЛЕД-а Топлица Спасојевић објашњава чињеницом да су у 2009. као години кризе надлежне институције имале велике проблеме и њихова пажња је била усмерена на решавање горућих питања.

– Сада када улазимо у мирнију фазу, морамо да се посветимо решавању административних проблема који тиште привреду и прављењу повољних услова за инвестирање. Према Дјуинг бизнис компаративном прегледу Светске банке, Србија је позиционирана између 85. и 90. места по конкурентности. Иза нас су само Албанија и Босна, а Црна Гора и Македонија су нас претекле за десет места – каже Спасојевић.

Најбољи пример да Србија може да се поправи, према његовим речима, јесте увођење једношалтерског система у АПР-у, захваљујући коме је ова институција одскочила за тридесет и пет места на листи Светске банке.

М. Авакумовић