Радомир Живанић, власник компаније „Верано”, тврди да његова фирма ниједан динар не дугује држави за порез. На списку се нашао, како је рекао, грешком. Приликом куповине Робних кућа „Београд”, наводно, пропустом порезника, обрачунат му је порез на пренос апсолутних права. „Tада сам купио фирму, а не некретнине”, објаснио је Живанић.

Он није једини који је ових дана негодовао да му на листи 100 највећих дужника није место. Порески обвезници, који тврде да немају неплаћена потраживања, треба уз доказ да се јаве филијали Пореске управе и потврде да су измирили своје обавезе према држави, поручио им је јуче доктор Драгутин Радосављевић, директор те управе. Он је позвао све оне који су се у протекла два дана изненадили што су им се имена нашла на списку дужника да порезницима доставе доказ да греше, да би их скинути са листе. Онима за које се утврди да су измирили дуговања – Пореска управа ће се извинити, обећао је Радосављевић.

Подсећају да на основу аналитичке картице у сваком тренутку може да се докаже колико је пута коме од дужника послато обавештење да дуг треба да измири. Упитани, зашто нису били агилнији него су само обавештењима комуницирали са дужницима, поготово ако се зна да су поједини дугови стари пет, шест па и 10 година порезници тврде да нису седели скрштених руку. Обавештења су уредно слата, дужници су знали за своје обавезе, као и да им камата на основни дуг годишње расте 23,5 одсто. Као доказ да су порески обвезници били информисани о својим дуговима сведоче и неуобичајено велике уплате и гужве у филијалама уочи Нове године, али и ових дана.

По Закону о извршном поступку сматра се да је свима онима који су се нашли на списку, а нису дошли у Пореску управу да измире дуг – уручен позив. Уколико је нечији дуг стар пет година, он није сам по себи застарео, како већина дужника мисли, појашњава наш саговорник. Ти дужници су обавезни да дођу у Пореску управу и потпишу потврду о отпису дуга. У Пореској управи признају да не перу руке, да су били неажурни и кажу да ће се у свакој од филијала проверавати зашто се није ишло на заплену имовине, односно принудну наплату, бар код оних дужника који имају десетине милиона дуга.

Ђерђ Пап, бивши директор Пореске управе и стручњак за ову проблематику, каже да је сигуран да су порезници у међувремену слали обавештења, али и да је питање да ли се ишло и даље од тога, односно на принудну наплату која је врло непопуларна. Упитан, шта се дешава у случају када неко ко много дугује нема покретну и непокретну имовину, Пап каже да се иде на наплату дужниковог дужника што је, опет, зачарани круг и питање је да ли ће се и од њега наплатити. Додаје и то да је принудну наплату могуће обавити у року од месец дана од момента када се утврди да обвезник дугује.

– Дакле, четири, пет или десет година дуг је период да се то не учини, па треба утврдити и зашто је то тако. Обавештења која је Пореска управа слала дужницима немају карактер принудне наплате – каже наш саговорник.

На констатацију да су се дужници оглушавали о позиве не би ли им дуг застарео Пап каже да вероватно има и тога, али да дуг застарева после десет година и то само за порезе, али не и за доприносе. Није искључено, наглашава он, да су се поједини велики дужници оглушивали, јер су имали залеђину. Политичку или државну, свеједно.

Има имена са списка дужника који су били спонзори кошаркашких клубова и репрезентације дајући пет, шест или 10 пута више новца него што су дуговали. На питање, ко је онда плаћао репрезентације и спонзорства, упућени кажу држава, а не власник, предузетник. Упитан шта је епилог целе приче за оне за које се утврди да дугују и да су о томе били уредно обавештени, Пап каже – принудна наплата. Он верује да је један од разлога зашто се није интензивирало са принудном наплатом, мањак људи, односно инспектора у Пореској управи. Пракса је да када дуг не може да се наплати да се прво иде на блокаду рачуна, а последња фаза је принудна наплата. Ови порези пуне чак 80 одсто буџета и зато је њихова ефикаснија наплата веома важна, истичу стручњаци.