Meni

Ekonomija

Puna krigla konkurencije

Srbija je već godinama deo Evrope po proizvodnji i markama piva na njenom uzavrelom tržištu

Miodrag Maksimović (Fotodokumentacija „Politike”)

Da li će moćni „Hajneken” kupiti „Jagodinsku pivaru”, odnosno 52 odsto državnog vlasništva u njoj, odlučiće menadžeri te kuće. Kada? Uskoro. Obećao je u Jagodini nedavno izvršni direktor holandskog „Hajnekena” za centralnu Evropu Havijer Berlikson. Ako bude i „poslovne” sreće, kako reče za naš list Miodrag Maksimović, direktor Poslovnog udruženja pivara Srbije, i poslednja naša državna pivara dobiće gazdu. Privatizacija fabrika piva biće – završena. S kakvom srećom?

– Promenljivom – kaže Maksimović. Tamo gde su stigle multinacionalne kompanije poput „InBev” u „Apatinsku pivaru”, „Karlsberga” u Čelarevo ili „Hajnekena” u Novi Sad (MB „Rodić”), sve se promenilo – od standarda u proizvodnji, visokog kvaliteta, stila prodaje, dizajna, reklame...

Donedavno je, podseća naš sagovornik, i „Efes” imao kod nas dve pivare – u Zaječaru i Pančevu, ali je tog turskog proizvođača kupio „Hajneken”, pa su te fabrike u fazi pripajanja tom velikom holandskom proizvođaču. BIP je kupio fond sastavljen od Šveđana i Litvanaca, ali ta pivara još nije sasvim stala na noge. Ponajmanje u Beogradu. Ostale pivare u Srbiji (Vršac, Zrenjanin, Bečej, Valjevo i Niš) kupili su naši ljudi, ali, nažalost, ne postižu očekivane rezultate, smatra Maksimović, dodajući da su uglavnom strane firme u kupovinu naših fabrika piva uložile više od 650 miliona evra.

Za njega je, međutim, od samih ulaganja mnogo važnije to što su sadašnje tržišne prilike u Srbiji gotovo istovetne onim koje vladaju u EU ili bilo gde u svetu. Pivska krigla je puna – konkurencije. I to ne bilo kakve. Svetske. Kod nas se, uvozom oko 150.000 hektolitara piva najpoznatijih marki, može kupiti sve što i razvijeni svet pije. Ako bi se, kaže, samo po tome sudilo, mi smo već godinama u Evropi.

Veoma je dobro, uveren je naš sagovornik, što te velike kompanije, koje u svojim proizvodnim programima imaju svetski čuvene marke piva, nisu ukinule domaće brendove. Naprotiv. Poboljšale su ih. Uložile su u kvalitet i oni se sada ravnopravno nose sa stranim pivom ne samo kod kuće, već i u susednim zemljama.

– Zahvaljujući velikim svetskim kućama, Srbija postaje i sve veći izvoznik piva. Prošle godine smo Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i još nekim susednim zemljama prodali 1,2 od 6,5 miliona hektolitara proizvedenog piva. Prvo polugođe 2008, do kada je proizvedeno oko tri miliona hektolitara piva, 1,35 odsto manje nego lane, „obećava” najmanje isti rezultat. Veliki doprinos tome je i CEFTA sporazum o slobodnoj trgovini među zemljama ovog regiona, ističe Maksimović i dodaje da je država onemogućila svaki vid sivog tržišta. Što bi se, kaže, švercovalo pivo kada ga po nižim cenama nego u okolini ima koliko god treba.

-----------------------------------------------------------

Osrednje pivopije

Srbi su, sa prosečno popijenih 73 litra piva godišnje, osrednje pivopije u odnosu na neprevaziđene Čehe – sa 160 ili Nemce – sa 120 litara piva po stanovniku. Maksimović kaže da vinske zemlje poput Francuske ili Italije piju osetno manje piva – po 40 litara po stanovniku. Austrijanci su na oko 90, a Bugari već dostižu 80 litara. Rusi su dostigli maksimum i kod njih potrošnja polako pada. Sada više obraćaju pažnju na kvalitet nego na količinu popijenog piva. Zanimljivo je, napominje Maksimović, da Kinezi troše 30 litara piva po stanovniku, ali s obzirom na to koliko ih ima – u pivu mogu da udave pola sveta.

S. Kostić
objavljeno: 20/08/2008

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije