Ekonomija
Radna grupa za građevinske muke
Država i neimari dogovorili izgradnju 5.000 stanova na mestu kasarne „4. jul” u Beogradu
Rešenja za brže izdavanje građevinskih dozvola, otklanjanje problema likvidnosti građevinskih preduzeća, uvođenje poreskih olakšica i nastup domaćih neimara na našem, ali i stranim tržištima biće zadaci nove radne grupe sastavljene od predstavnika ministarstava ekonomije, finansija, prostornog planiranja, izvođača radova i proizvođača materijala.
Predlog za njeno formiranje potekao je od premijera Mirka Cvetkovića, koji se juče u Vladi Srbije sastao sa četrdesetak predstavnika građevinskih preduzeća. Tom sastanku na kome je, kako saznajemo, dogovoreno da država krene u izgradnju 5.000 stanova na mestu kasarne 4. juli u Beogradu, prisustvovali su i Mlađan Dinkić, potpredsednik vlade, Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, i Vuk Đoković, državni sekretar u ministarstvu finansija.
– Svi su se saglasili da izgradnja 100 zgrada na mestu kasarne pravi dobar put za izlazak domaćih firmi iz nelikvidnosti. Na taj način biće utrošene višemesečne zalihe građevinskog materijala i uposlen veliki broj firmi. Nije bilo reči kome će biti namenjeni stanovi, ali pretpostavljam da će većina pripasti Vojsci i MUP-u – kaže za „Politiku” Goran Rodić, iz Privredne komore Srbije.
Oliver Dulić, koji se se posle sastanka obratio novinarima, nije pominjao izgradnju ovih stanova. Kao i većina učesnika saglasio se da je susret bio koristan za obe strane.
– Pažljivo smo saslušali primedbe privrednika u vezi sa primenom Zakona o planiranju i izgradnji, a posebno one o sporosti u izdavanju građevinskih dozvola. Američka ambasada, čija izgradnja je juče počela dobila je građevinsku dozvolu za dva meseca. Zašto se u Beogradu i za svaku drugu lokaciju dozvola ne bi izdavala za to vreme. Novi Sad je pokazao da je to moguće. Ali taj grad je 90 odsto pokriven planovima, a Beograd samo 20 odsto i to je najveći problem – rekao je Dulić.
Da birokratija najviše koči građevinarstvo konstatovao je i Mlađan Dinkić naglašavajući da papirologija mora ekspresno da se rešava.
Osim sporog izdavanja dozvola ovu privrednu granu, prema rečima ministra ekonomije, opterećuje mala tražnja. Država to pokušava da reši kroz subvencionisane kredite i moguću kupovinu nekretnina na lizing.
– Zatražio sam od Ministarstva finansija da predloži odgovarajuće zakonske akte kojima će biti omogućena kupovina stanova na lizing. Tako bismo podstakli tražnju–uverava Dinkić.
Dragan Kočalić, vlasnik „Montere”, kaže da su se građevinci sa predstavnicima vlasti razumeli u vezi sa reprogramiranjem dugova kod poslovnih banaka.
– Vlada tu ima sužen manevarski prostor, ali nam je obećano da će da se uključi i pomogne kako bi se kod banaka izdejstvovao grejs period od godinu dana za otplatu kredita– ističe Kopčalić.
– Građevinci takođe traže da im se da prednost na tenderima za projekte koji se finansiraju iz budžeta – dodaje Milenko Milutinović, direktor „Deneze”. Predloženo je formiranje jakog domaćeg konzorcijuma, koji bi bio konkurentan i mogao da stane rame uz rame sa stranim firmama.
M. Avakumović
Poslednji komentari
Заблуда је да је потребно подстаћи само тражњу. Потребно је подстаћи платежно способну тражњу.Само како? Тражња за атрактивном локацијом касарне "4јули" опет иде у прилог да се жели подстаћи не било која тражња већ платежно способна тражња (уз бенефиције грађевинарима, купцима исл.). Претпоставка да ће на овој локацији бити изграђени станови за припаднике војске и МУП-а подржава концепт друштвеног елитизма тј.могућну даљу социјалну сегрегацију, као у време титоизма када су грађена насеља за војску и милицију (новобеоградски блокови, Церак...), наравно опет на терет пореских обвезника. Локацију касарне требало би продати комерцијалним фирмама које ће ту градити станове који ће се продавати по тржишним ценама, а уместо 5.000 станова на овој локацији за војску, полицију може се изградити и 6.000 станова али на локацији нпр. Камендин, Алтина,Борча...Пореским обвезницима би лакше пало рационално решење,јер би 1000 породица више дошло до повољније цене стана. Мање би биле и грађевинске муке.
država će svakako pomoći građevinarima,tačnije gazdama firmi,koje su nastale na neplaćanju ili utaji plaćanja obaveza državi,kao i radnicima.Ako bih država u prvi plan i na prvo mjesto postavila čovjeka,radnika, građanina,onda je sigurno, iz ličnog iskustva znam da te nazovi, firme(čast rjetkim izuzecima) ne bih ni postojale, jer čini mi se da to samo kod nas može, govorim zato, što na svojoj koži osjećam način njihovog poslovanja.Neću ulaziti u to ko je kojoj sprezi, vlast-partije-preduzeća, ali sam siguran da se malo gdje u normalnim državama nagrađuje lopovluk, a on je u građevini izražen u svim porama i na svim nivoima,da samo ne vidi onaj ko neće da vidi. Ništa ne pričam napamet da bih samo kritikovao, naprotiv za sve imam dokaze kojima stavljam na test inspekciju i sudstvo. Hoću da kažem da protiv jednog učesnika podnosim tužbu hvatajući se za pravdu i sud kao potopljenik za slamku. Ostalo mi je jedino, kao običnom radniku, da kao poslednja budala vjerujem u pravnu državu.
Nasi gradjevinski strucnjaci treba visak svojih kapaciteta da zaposle u inostranstvu gde vladaju trzisni zakoni a ne da traze u Srbiji "resenje".Kome nije jasno sta treba da se radi ovde, treba da procita Ustav Repuiblike Srbije:"Ekonomsko uredjenje u Republici Srbiji pociva na trzisnoj privredi, OTVORENOM I SLOBODNOM TRZISTU,..",Republika Srbija je jedinstveno privredno podrucje sa JEDINSTVENIM TRZISTEM roba, rada, kapitala i usluga."(cl.82.Ustava)."Svi imaju JEDNAK PRAVNI POLOZAJ na trzistu.Zabranjeni su akti kojima se suprotno zakonu, ogranicava slobodna konkurencija, STVARANJEM ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog polozaja."(Cl.84.Ustava RS.)"Republika Srbija uredjuje i obezbedjuje: 6. JEDINSTVENO TRZISTE."(Cl.97. Ustava RS.).Ni jedna Uredba koja nije u saglasnosti sa Ustavom nece se moci primenjivati ako se na taj nacin stvara povlasceni polozaj BILO KOME.U suprotnom bilo ko moze traziti Uredbu za svoj povlasceni polozaj.Na trzistu VLADA zakon ponude i traznje a ne UREDBA.
