Izgradnja rafinerije je mesecima glavna tema u Smederevu i po ko zna koji put podelila je građane na one koji su u panici zbog zagađenja i u strahu za buduće generacije i one „hrabre“ koji se uzdaju u visoku tehnologiju, zarad navodnog napretka grada. Rafinerija je „razbila“ i vlast u Smederevu, kriza parlamenta još traje, a gradu prete čak i privremene mere. Sve je počelo kada je grad pre oko godinu dana potpisao memorandum o razumevanju sa holandskim konzorcijumom „Komiko oversajz“, ćerkom firmom u Srbiji „Komiko ojl“, o izgradnji rafinerije za preradu sirove nafte u delu industrijske zone na oko 113 hektara. Jedini ponuđač bio je upravo „Komiko ojl“ koji je za zakup 113 hektara na 99 godina ponudio 4,2 miliona dolara u tri rate, što je gotovo tri puta više od početnih stotinu miliona dinara. Zauzvrat, grad bi dobio 250.000 dolara kao donaciju u budžet, gratis konverziju svih kotlarnica sa mazuta na gas i objekat od 350 kvadrata za decu ometenu u razvoju. Budžet bi prihodovao oko 4,5 miliona dolara po osnovu taksa i donacija, rafinerija bi uposlila od 300 do 500 ljudi, a indirektno u toj kompaniji radilo bi čak do tri hiljade Smederevaca. Da li će doći do gradnje naftnih postrojenja na smederevskoj obali Dunava, uprkos političkim neslaganjima, i da li će to biti politička ili odluka građana, za „Politiku“ govore Predrag Umičević, gradonačelnik Smedereva, iz DS-a, i Dragan Šormaz, narodni poslanik iz DSS-a.

Politika: Kako objašnjavate činjenicu da je smederevska vlast prva koja je kompaniji „Komiko ojl“ dala zeleno svetlo da gradi rafineriju u tom gradu, a takva ideja odbijena je u Kovinu i Požarevcu?

Umičević: Lokalne samouprave tih gradova nisu uspele da obezbede zemljište za gradnju, ali ukoliko se rafinerija ne bude gradila u Smederevu ponudili su da ipak pronađu lokaciju. Cilj „Komiko ojla“ je da na koridorima 7 i 10 sagradi rafineriju koja će derivatima pokrivati Bugarsku, Hrvatsku i Rumuniju, proizvodeći evro 8 i evro 10. Njihove analize potvrđuju da će ovo gorivo evropskog kvaliteta posle 2012. godine biti deficitarno u široj zoni Balkana.

Šormaz: Ti investitori su dolazili u Smederevo kod bivšeg predsednika opštine iz naše stranke, ali nisu dobili pozitivan odgovor, jer nisu imali nikakav papir, niti projekat i normalno je da nisu ozbiljno shvaćeni. Tada smo kontaktirali sa nadležnim ministarstvom i rečeno nam je da je to potpuno neozbiljna priča i o toj temi se dalje nije pričalo.

Politika: Kako „Komiko ojl“ zna da neće biti dovoljno kvalitetnih derivata. Osim toga, sve ove zemlje koje ste nabrojali imaju svoje rafinerije i već sada proizvode evropski kvalitet goriva.

 Umičević: To je tačno, ali ulaskom u EU mnoge rafinerije, prema saznanjima i analizi investitora, biće zatvorene. Rafinerije u Hrvatskoj i Bugarskoj nemaju tehnoloških mogućnosti da proizvode evro 8 i evro 10.

Politika: Ali, osim Hrvatske, sve ove zemlje su već u EU.

Umičević: Lokacija Smederevo–Požarevac–Kovin i šira zona Beograda, kao i koridori 7 i 10, privukle su investitora. Važna je blizina naftovoda kojim bi se iz Jadrana direktno do Pančeva, a potom i do Smedereva omogućilo dopremanje nafte tankerima. „Komiko ojl“ je zainteresovan da investira i u gradnju dela naftovoda do Smedereva.

Šormaz: Bugarska i Rumunija su već u EU i nije mi jasno kako onda one neće moći da proizvode evropski kvalitet goriva, kada su to u obavezi već sada. Priča o naftovodu od Pančeva do Smedereva je na dugom štapu, to je samo projekat za koji ne postoje investitori. Nije sporno da treba imati nove investicije, ali neophodno je birati šta nam treba. Zašto da u Smederevu gradimo nešto što ne treba ni gradu, ni Srbiji. Stalno pitam, a niko mi nikad nije odgovorio, kako će sirova nafta doći do rafinerije u Smederevu. Nema naftovoda, nemamo luku za istovar nafte, niti infrastrukturu...

Umičević: Naftovod već postoji i on od Krka preko Bosanskog Broda i sada snabdeva rafineriju u Novom Sadu. Tako se snabdeva i rafinerija u Pančevu, a memorandum koji smo potpisali sa „Transnaftom“ znači da investitor želi da investira i u krak naftovoda koji će spojiti Pančevo i Smederevo. On će biti urađen dok se gradi rafinerija koja bi po najavama investitora trebalo da se završi za 36 meseci od momenta dobijanja građevinske dozvole.

Šormaz: Ali nacionalnom strategijom energetskog razvoja Srbije nije predviđena gradnja nove rafinerije u našoj državi. Dok smo mi bili na vlasti, tada je strategija urađena i nijedno slovo u međuvremenu nije promenjeno. Da bi se donela drugačija odluka potrebno je valjda da vlada promeni tu strategiju. Imamo dve rafinerije u Srbiji. U jednoj se već proizvodi evro 5 koji zadovoljava evropski standard i do kraja godine ta proizvodnja će biti duplirana. Istovremeno, prestaje proizvodnja olovnih i proizvodiće se tri puta više bezolovnog benzina. NIS gradi novo postrojenje za proizvodnju goriva u Pančevu, i to najsavremenije u Evropi, gde će biti uloženo više od 400 miliona evra, što je dva do tri puta više od investicije „Komiko ojla“. Količine derivata koje će proizvoditi NIS biće dovoljne ne samo za Srbiju, nego i za region. Međutim, suština je da Smederevci ne žele rafineriju i baznu industriju u svom gradu. Dosta im je „Ju-Es stila“. Postoje i drugi potencijali za nova ulaganja koja neće štetiti zdravlju građana.

Politika: Zbog čega u Smederevu treba graditi rafineriju ako se zna da će tržište Srbije 2012. godine biti otvoreno i derivati će slobodno moći da se uvoze i izvoze? Osim toga, kerozin koji bi proizvodio „Komiko ojl“ aviokompanije već kupuju gde im je jeftinije.

 Umičević: Rafinerije u Bugarskoj i Hrvatskoj zbog toga što nisu tehnološki osavremenile svoja postrojenja imaju nalog za zatvaranje, tako da posle 2012. godine, kada Evropa bude insistirala na kvalitetu evra 8 i 10, tog goriva neće biti dovoljno. Ako investitor koji želi da sagradi rafineriju to uradi u Srbiji, a znamo da NIS uvozi evro 5 i to mnogo košta, zašto ne bismo izvozili umesto da uvozimo derivate. Sadašnja proizvodnja ni približno ne pokriva potrebe tržišta. Uostalom, posao lokalne samouprave nije da se bavi rafinerijskim kapacitetima. Mi smo spremili ono što je grad trebalo da uradi za bilo kog investitora i pokazali da smo sposobni da omogućimo dobar prijem. Vlada će na kraju reći treba li Srbiji nova rafinerija ili ne.

Politika: U Ministarstvu energetike kažu da postoje jaki politički pritisci da izdaju tu dozvolu.

Umičević: Na ministru je da odluči i sigurno je da neće da uradi mimo zakona. Vlada Srbije će nositi deo odgovornosti, i ako bude rekla ne, time smo stavili tačku na ovaj posao, ali smo pokazali da smo kadri da izađemo u susret investitoru i poslali poruku da je Smederevo, bez obzira na to ko je na vlasti, apsolutno spremno da primi investitora ovog kapaciteta.

Šormaz:I ja imam saznanja da se vrše pritisci na ministarstvo, ali mi je rečeno da neće popustiti po tom pitanju. S druge strane, strah me je od „nepopustljivosti sadašnje vlasti“ pa zato i želimo referendum posle čega nema nikakvog razgovora, niti parlament može da odlučuje kada postoji dovoljan broj potpisa građana.

Politika: Ko će odlučiti hoće li biti rafinerije, političari ili građani? Ako je u pitanju vitalni interes građana, kao što je ovde slučaj, zakon o referendumu predviđa da se građani pitaju.

Umičević: Izbori 2008. godine su bili referendum i građani su nam dali poverenje da donosimo odluke u njihovo ime. Mislim da su ljudi u smederevskom parlamentu dovoljno odgovorni i da imaju kapacitet da odluče o ovoj investiciji. Vlada Srbije može da izglasa i donese odluke koje su u njenom domenu, ali na kraju će parlament Smedereva dati poslednju reč i izjasniti se o ugovoru o zakupu zemljišta.

Šormaz: Šta su građani rekli na izborima kada im niko nije ni pomenuo rafineriju, to sada nije relevantno. Da su znali šta ih čeka, pitanje je ko bi danas bio na vlasti.

Politika: Ako ipak bude referenduma, kakav ishod očekujete, s obzirom na to da je javnost Smedereva potpuno podeljena?

Umičević: Referendum je karta na koju igra DSS. Koliko god građana bude izašlo, mislim da će većina biti za rafineriju.

Politika: Ali, sve ankete govore suprotno...

Umičević: Ima još anketa koje su urađene i ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da je većina za, zbog radnih mesta i svega dobrog što donosi rafinerija. Zamislite kada bismo za svaku investiciju pitali građane.

Politika: Ovde je u pitanju investicija koja ugrožava životnu sredinu.

Umičević: Ko to kaže? Jedna kotlarnica u gradu može više da ugrozi okolinu od rafinerije. Smederevo u centru nije zagađeno zbog „Ju-Es stila“ već zbog kotlarnica koje rade na mazut, a mi imamo ponudu od „Komiko ojla“ da sve kotlarnice konvertuju na gas, kao i da svi autobusi gradskog saobraćaja pređu na tečni naftni gas čime bi se apsolutno smanjilo zagađenje.

Šormaz: Ovu priču slušao sam od Umičevića i kada je „Ju-Es stil“ došao u Smederevo. Pričalo se kako će Amerikanci u grad da ulože pet miliona dolara i da je to predviđeno ugovorom. Gde je danas taj ugovor? Nema ga ni Vlada Srbije niti znaju šta u njemu piše. Smederevo taj novac nikada nije videlo.

Politika: Ovde je reč o investiciji koja će uz sva ulaganja koštati čak i do milion dolara. Može li „Komiko ojl“ da iznese ovakav projekat ako znamo da se do sada nije proslavio u ovom poslu ili se to bar ovde ne zna dovoljno?

Umičević: Konzorcijum čine finansijska korporacija „Brajan Meri“, koja finansira projekat, firma „Bejzik ekvipment“ kao proizvođač opreme i „Global gas“, koji je vlasnik bušotina u Nigeriji i tankera za prevoz sirove nafte. Logično je da mogu da iznesu ovakav posao, a šta će biti posle i kako će oni upravljati investicijom, ja to ne znam. Država je dala gradu zemljište bez naknade sa namerom da izdavanjem zemlje u zakup dobije direktan lokalni prihod. Ovo je dobar gest Vlade Srbije prema Smederevu.

Šormaz: Nije tačno da je Smederevo privilegovano od države, zemljište se svakodnevno daje lokalnim samoupravama zarad novih investicija. Međutim, šta je sa putnom infrastrukturom? Na pružnom prelazu kod Radinca imamo ogromne kolone kamiona i kratere na asfaltu, a ne postoji nijedan drugi put. Njega sada koristi samo „Ju-Es stil“ i grad Smederevo. Šta bi bilo ako dodamo rafineriju, ne smem ni da pomislim. Kakve god nam pričate priče o ekološkim standardima, Smederevu rafinerija ne treba jer ima mnogo veće potencijale za investicije koje će možda doneti manje novca, ali sigurno zdraviju okolinu.

Politika: Gospodine Šormaz, da li biste ovako razmišljali i da ste na vlasti u Smederevu?

Šormaz: Apsolutno. Pa, isti investitori već su odbijeni u Smederevu kada smo mi bili na vlasti.

Politika: Gospodine Umičeviću, koliko su tačne priče da vas ukoliko uspete da „izgurate“ rafineriju čeka mesto u srpskoj vladi?

Umičević: To nema veze sa istinom, niti se tako avanzuje. Smatram da bi na ovom mestu trebalo da dam maksimum, da napravimo dobru sliku o Smederevu kao gradu za investicije, da stvorimo nova radna mesta, da budemo svesni da zaštita životne sredine nema alternativu. Da sam želeo da napredujem, radio bih nešto drugo. To nisu moje ambicije i one nisu rukovođene ovim projektom. To su politikantske spekulacije.

O. Milošević
J. Petrović