Расте Теслин институт

Електротехнички институт „Никола Тесла” у Београду, славећи данас редак јубилеј, 75. година од оснивања, успео је и поред свих историјских промена, нестајања и настајања држава, ратова и свакојаких економских недаћа да опстане и да – расте. Сјединио је у себи све оно што имају и многи светски парњаци, али у поднебљу које није увек било наклоњено науци. Тајна успеха, ако је уопште има, каже директор Института др Драган Ковачевић, јесте у чињеници да се његова кућа данас бави с три веома уносне делатности – стратешким студијама, испитивањем и дијагностиком опреме и производњом савремене технолошке опреме. Када застану студије, крену испитивања, а све зачини производња, углавном за ЕПС, али и остале електроенергетске системе и велике фирме у свим државама насталим у границама бивше СФРЈ.

Институт је данас акционарско друштво у коме држава има 98, а мали акционари, углавном запослени, свега два одсто акција. Запошљава 125 људи од којих је чак 80 одсто с факултетом. Научну „тежину” дају му 14 доктора наука и 10 магистара. Остало су, до 80, углавном, електроинжењери. У последњих неколико година посао је у Институту добило четрдесетак младих инжењера. Најбољих у класи, тврди др Ковачевић, уз посебан нагласак – има већ неколико година да му из куће пут света, осим на усавршавања, није отишао ниједан стручњак. У овој кући престао је „одлив мозгова”. Има чак и обрнутих процеса – на дипломске, последипломске студије и израду научних радова у Институт долазе млади стручњаци из Немачке, Италије, Шпаније, Грчке, Аргентине... а будући да је и члан београдског Универзитета Институт је овлашћен за припремање и полагање доктората.

Од чега Институт данас – живи?

Од укупног лањског прихода од око 600 милиона динара, који је увећан за око 20 одсто у односу на 2009, чак 85 одсто заради се, истиче др Ковачевић, на домаћем и иностраном тржишту, а свега 15 процената дође од пројеката и услуга које се пружају и наплаћују министарствима науке и енергетике. Нема тајне да доминирају послови за „Електропривреду Србије”, која је по много чему стратешки партнер Института и претежни корисник његове укупне стручно, научноистраживачке и производне активности. Ниједна електрана после ремонта или освежавања производних постројења не може на мрежу ако њену контролу, напонску регулацију или гаранцијску проверу не обаве стручњаци Института „Никола Тесла”. Електрофилтери за смањивање загађивања околине тог института налазе се у готово свим нашим термолектранама. Све су то послови и референце који су у самом врху европске и светске праксе. Да није тако, признаје наш саговорник, конкуренција би их одавно прегазила. Не само техничко-технолошким, већ и материјалним могућностима.

– Знамо с ким се суочавамо на домаћем, али и суседним тржиштима. Добијамо веома квалитетне послове. ЕПС нам је највећа референца. С њим доказујемо да је у Србији могуће повећати производњу и у односу на „недостижну” 1989. И то без иједне нове машине. Само знањем и новим технолошким решењима. Е сад, што ЕПС има непристојно ниску цену струје и што не може више самостално да улаже, проблем је државе и људи који воде економску, али и енергетску политику ове земље – упозорава др Ковачевић.

Наш саговорник верује у перспективу куће коју води, јер без струје нема цивилизације, али ваља се окренути новим, обновљивим изворима енергије, а нарочито заштити животне околине. И у том производном и стручном погледу Институт „Никола Тесла” види и своју будућност.

Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

Пензија Тесли преко Института

Институт „Никола Тесла” у Београду једини је научноистраживачки, али и привредни систем, који је основан за живота и са одобрењем тог нашег великог научника на данашњи дан 1936. у сали Коларчеве задужбине. О томе, његови наследници данас сведоче оригиналним телеграмом који је Тесла упутио тадашњим ученим људима ондашње Југославије. Да није било тог института, ко зна како би изгледао Теслин каснији живот, у великој немаштини и потпуној изолацији у јевтином хотелу „Њујоркер”, јер је управо преко те институције и уз финансијску подршку владе Драгише Цветковића од 1939. до 1943. примао колико-толико пристојну пензију за ондашње прилике, јер тај наш геније није зарадио пензију. Институт је основан тада, али је званично отпочео с радом тек 1939. уредбом са законском снагом тадашње владе. Тако тада – све до данас.