Предлог Закона о развојној банци само што је срочен, а већ је изазвао опречне ставове у јавности, који се крећу од потпуног оспоравања до тога да и те како може бити од користи. Банка би требало да почне да ради већ крајем ове године.

Минимални оснивачки капитал износиће 400 милиона евра у динарској противвредности, а капитал ће бити обезбеђен из републичког буџета. Србија ће, према том предлогу, бити већински власник банке.

Развојној банци, која ће пословати на основу уобичајених банкарских стандарда, увећање профита неће бити приоритет. Она ће преузети права и обавезе, средства за рад и архиву Агенције за осигурање и финансирање извоза и дужности јединице за управљање Фондом револвинг кредита Србије.

Шефица Радне групе за израду закона Татјана Исаковић каже да је тешко рећи колика ће бити каматна стопа за сваки појединачни пројекат који ће ићи преко Развојне банке, али да је главни циљ да се кредити одобравају на дужи рок и с повољним каматама.

– Тешко је рећи да ли ће то бити два, три или четири одсто, али камата ће бити једноцифрена. Средства Развојне банке ићи ће преко комерцијалних банака – каже Исаковић.

На примедбу да је оснивачки капитал банке од 400 милиона евра недовољан, она казује да то неће бити једина средства и да ће и међународне финансијске институције моћи да пласирају средства преко Развојне банке.

По оцени директорке Фонда за развој Слађане Бацковић кредитирање преко Развојне банке биће добро за велике и бонитетне клијенте, али потешкоће могу да настану код кредитирања малих и средњих предузећа. Према њеним речима, ако Развојна банка обезбеди додатна средства од оних која су предвиђена њеним формирањем биће корисна за привреду Србије.

По Бошку Живковићу, професору Економског факултета у Београду, тврдња да се оснивањем Развојне банке уводи могућност корупције приликом расподеле средстава није тачна, јер се тиме управо битно смањује вероватноћа корупције у односу на садашње развојне институције.

– Развојна, као и све друге банке, имаће своју ревизију, што садашње сличне институције нису имале. Поврх тога имаће и државну ревизију и обавезу објављивања сопствених биланса која до сада није постојала за те институције, објаснио је Живковић.

Он је указао да су развојне институције до сада радиле такозвано директно кредитирање, па је тако Фонд за развој директно пласирао средства тачно одређеним предузећима. Развојна банка неће имати ту могућност. Она ће радити преко пословних банака – избор клијента, наплату кредита, кредитни ризик, све ће то радити пословне банке, каже Живковић.

Према његовим речима, развојна банка има задатак као што то, рецимо, раде ЕБРД или Немачка развојна банка (KfW) да обезбеди средства која би одређеним деловима привреде била доступнија него под комерцијалним условима.

Према Предлогу закона председник Надзорног одбора требало би да буде министар финансија, што би значило да директну одговорност за пословање има то министарство. Он је истакао да је бесмислена и тврдња да каматне стопе на средства, која ће ићи преко Развојне банке, неће бити конкурентне „јер Развојна банка по дефиницији није нужно профитно оријентисана институција. Она може најмање за висину профита, наравно да при том не претрпи губитак, да обезбеђује повољније кредите”.

Живковић је навео и да се ту може направити аналогија са европским развојним институцијама, „које обезбеђују, рецимо, четири до шест одсто камате на годишњем нивоу, а онда се на тај износ додају трошкови које имају банке везано за пласман тих средстава”.

У Унији послодаваца сматрају у предложеном решењу недостаје контрола средстава којима ће Развојна банка располагати, као и да је улога министара у Надзорном одбору банке превелика и да ће омогућити значајан политички утицај над банком.

–Постоји опасност да неко утера банку у велики дуг задуживањем на тржиштима хартија од вредности, што ће онда држава морати да плаћа, јер се Предлогом не дефинише никакав лимит код куповина обвезница. Мора се јасно одредити да је могућа куповина само првокласних хартија од вредности – сматрају у Унији.

Ово удружење је у свом ранијем предлогу влади инсистирало да се креира јасан план приоритета инвестирања. По њима, кроз банку би требало обезбедити и средства за кредитирање пласмана робе домаћих произвођача у велике светске трговинске ланце, јер немогућност произвођача да дођу до ових средстава спутава повећање извоза.

Они тврде и да Развојна банка не може да ради преко пословних банака

– Члан 11. претвара Развојну банку Србије у гарантни фонд за пословне банке, чиме ће бити онемогућено кредитирање предузећа са добрим бизнис плановима у неразвијеним подручјима, предузећа која су се дуже налазила у стању неликвидности или имала блокиране рачуне, а посебно ће почетници у бизнису у области ИТ индустрије бити онемогућени да дођу до иницијалног капитала који им је потребан. То решење ће омогућити стварање профита пословним банкама и његов директни резултат биће да у таквим условима банке неће бити стимулисане да смање своје ефективне каматне стопе на кредите привреди. Развојна банка би требало да поспеши конкуренцију међу пословним банкама, а не да још чвршће утврди њихову позицију.

Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин оценио је да је буџет од 400 милиона евра за ту банку недовољан и да мора да има капацитет од бар милијарду евра како би могла да буде у функцији подстицаја привредног развоја.

Комора је, иначе, предложила низ амандмана на Закон о српској развојној банци како би тај правни акт био побољшан.

– Направљени су одређени пропусти који нису чињени у земљама у региону. Ако смо желели да имамо закон о развојној банци, онда морамо да имамо функционалну развојну банку која ће имати адекватан ниво капитализације и финансијских средстава који може подржати велике развојне и инфраструктурне пројекте, каже Бугарин.

Председник Удружења корпоративних директора Србије Топлица Спасојевић оценио је да оснивање развојне банке може бити „корективни фактор” у погледу снижења камата и да је реално да почне са радом у овој години.

Јована Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Развојна банка потребна, али предлог закона има пропусте

Стручњаци Економског института у Београду оценили су да предлог закона о развојној банци има добре стране, али и пропусте као што је остављање простора за политички утицај на пословање.

Не постоји сумња да развојна банка треба да постоји, али није добро да се назире остављена могућност за политички утицај на пословање, јер је предвиђено да пет од седам чланова надзорног одбора буду министри, каже сарадник тог института Владимир Вучковић.

На представљању новог броја билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ), он је рекао да је добро то што је одабрано да развојна банка функционише на принципу индиректног финансирања, али да треба бити свестан да и тај систем има мане. „То је нешто што личи на субвенционисане кредите које смо до сада имали и у случају када се последња реч о кредитирању оставља пословним банкама”, рекао је Вучковић, који је члан Фискалног савета.

Он је оценио да је „занимљиво” то што је ипак остављена могућност да држава, како кажу предлагачи закона, „изузетно директно финансира одређене пројекте и одређена предузећа”. „Није добро што се не види који ће критеријуми ту бити коришћени, а ако ово укрстимо са могућношћу да политика има изражен утицај, јасно је да можемо добити неке повлашћене дужнике”, рекао је Вучковић.

Он је истакао да се поставља питање да ли ће држава моћи да утиче преко развојна банке на привредне перформансе и будућу структуру привреде.

Према речима Вучковића, питање је и да ли ће развојна банка, која треба да има амбициозне циљеве, са оснивачким капиталом од 400 милиона евра, моћи да одговори задацима нарочито када се има у виду да првенствено треба да финансира инфраструктуру.

Ј. Р.