Економско братство и јединство, за разлику од политичког које се није показало као успешно, изгледа разумно и природно. Такав закључак намеће се после јучерашњег округлог стола „Економска сарадња на простору бивше Југославије – могућности и изазови” који је окупио привреднике из региона. Одговарајући на питање да ли је феномен „Југосфера” пројекат будућности или утопија, предузетници из држава бивше Југославије истакли су да су њихове економије патуљасте и да уколико не желе да их Европа и свет виде искључиво уз помоћ микроскопа или лупе, онда је регионално повезивање неминовност.

Тим Џуда, новинар лондонског „Економиста”, иначе аутор оспораване и хваљене кованице „Југосфера” сматра да је сарадња у региону незаобилазна и да су тржишта из комшилука природно упућена једна на друге.

– Језик који се некада звао српскохрватски разуме тржиште од 22 милиона становника. Такође, поједине робне марке имају компаративну предност, јер су већ биле присутне на тржишту и познате су потрошачима бивше Југославије – уверен је Џуда.

И док пословна заједница полако схвата да ће удруженим снагама лакше наступати на захтевном светском тржишту, у последњих 20 година било је и оних којима је то све време било јасно. Тим Џуда, иначе добар познавалац овдашњих прилика, као пример наводи криминал, који не познаје границе. За разлику од политичара који су оклевали, криминалци су и за време рата, а и после разарања, нажалост, схватали значај регионалног тржишта. То су, додаје Џуда, све време знале и турбо фолк звезде.

Према оцени потпредседника владе и министра економије Млађана Динкића, криза је учинила да се земље бивше Југославије још више окрену једна другој, па тако робна размена Србије са регионом износи 4,4 милијарде евра.

– С друге стране, учешће инвеститора из Србије у Словенији и Хрватској је несразмерно ангажовању улагача из ових земаља на домаћем тржишту. Наравно, то има везе и са развојем тржишта, јер је слична ситуација када је реч о улагањима из Македоније и Црне Горе у Србији. Једноставно, морате имати компанију која је способна да регионално инвестира – сматра надлежни министар.

Есад Чолаковић, председник Хрватског удружења менаџера и подузетника, упозорио је присутне да је и етика у пословању значајна.

– Врло је важна одговорност према новим генерацијама, шта остављамо нараштајима који долазе, какву штафету предајемо нашој деци, јесмо ли учинили све што смо могли. Сумњам да су резултати које смо постигли максимум наше генерације. Јер, досад смо појели половину онога што су створили наши родитељи и уништили трећину индустријских потенцијала бивше земље, задужили и себе и нерођене генерације – критичан је Чолаковић.

Према оцени Ивице Мудринића, председника Т-Хрватског Телекома, „задржали смо најгоре од социјализма и покупили најгоре од капитализма. Карактерише нас ретровизорски поглед на будућност, опседнути смо прошлошћу, а наше политичке елите немају визију”, додао је он.

И док је Слободан Вучићевић, председник Српске асоцијације менаџера и домаћин скупа, истакао како инфраструктура мора да буде носилац привредног развоја, економиста Светске банке Марина Вес оценила је да је позитивно изненађена којом брзином се реализују неки важни пројекти из ове области.

А. Николић

---------------------------------------------------

Бизнисмени спортског духа

Неочекивано, министар економије Млађан Динкић је, осим формирања регионалне бизнис лиге, јуче инсистирао и на оснивању јадранске фудбалске лиге, јер би по његовој оцени то у значајној мери побољшало квалитет те популарне игре. Динкић није био једини учесник спортског духа. Александар Светелшек, председник Словеначке асоцијације менаџера и генерални директор „Петрола”, истакао је како се од времена бивше Југославије много тога у спорту променило.

– Словенци су постали добри фудбалери што није нормално, Хрвати су одлични скијаши што такође није нормално, док су Срби феноменални у тенису, а ни то није нормално – нашалио се Светелшек.