Све док у Србији не буду 3,5 или бар три запослена на једног пензионера, како је својевремено било – пензиони систем заснован на текућем финансирању неће бити у могућности да се самофинансира. За сада нема изгледа да би се Србија ускоро могла наћи у таквој ситуацији, каже у разговору за „Политику” економиста др Зоран Попов, одговарајући на питање како ће се наредне године због најављеног буџетског дефицита од 75 милијарди динара финансирати повећани расходи Фонда ПИО, с обзиром на то да се очекује нови, већи број пензионера.

Свака расправа о томе да ли буџетски дефицит треба редуковати смањивањем пензија, смањивањем зарада запослених или повећавањем пореза и акциза – са економског становишта је бесмислено, каже Попов и додаје да је једино решење за проблеме у финансирању пензионог система и јавне потрошње у хитном побољшавању економских прилика земље, а финансирање повећаних расходе Фонда ПИО у 2011. зависиће од раста броја пензионера и БДП-а.

На пример, ако се укупан број пензионера повећа за око 16.000 или за око један одсто и пензије за толико порасту, расходи система ПИО би се повећали за око два процента. Ако, опет, БДП Србије порасте за четири до пет одсто, као што најављују политичари, онда би се за толико повећали и приходи Фонда ПИО. У овом случају би се смањиле потребе финансирања Фонда ПИО из буџета.

Међутим, званични подаци казују да се број пензионера годишње повећа за око 1,5 одсто, односно за око 24.000. Уколико расходи Фонда ПИО, имајући ове податке у виду, порасту за око два одсто, што је реално, а раст БДП-а Србије буде на просеку стопе раста у последњих 11 година – у том случају ће доћи до даљег повећања потребе да се Фонд суфинансира из буџета, упозорава Попов, а већ сада се из буџета пензије дотирају с око 44 одсто.

Поред тога, на стање јавних финансија утиче ефикасност пореског система кроз наплату пореза, обим сиве економије, па се поставља питање зашто држава упорно одбија да натера послодавце да Фонду ПИО уплате 200 милијарди динара које дугују за неуплаћене доприносе.

С овим новцем би се покрила дотација пензија из буџета. Статистика потврђује да је за редовну исплату пензија прошле године из доприноса обезбеђено 261,6 милијарди динара, док је преосталих 199 милијарди динара издвојено из државне касе.

Попов истиче да наш основни проблем нису велики број пензионера и високе пензије, већ урушена привреда, у којој ће обим БДП-а бити на нивоу од око 68 одсто оног из 1986. године. Ни ниво индустријске производње неће бити већи од око 36 процената оног из те године. Томе треба додати да се обим сиве економије у Србији процењује на око 40 одсто од регистрованог БДП-а.

Причу о томе да ли у последње време у Србији расте број запослених или незапослених треба искључиво посматрати као политичку смицалицу у предизборним временима, јер је дилема измишљена. Оно што је наша непобитна реалност јесте то да и даље нема било каквих видљивих помака у побољшању економских прилика у земљи. Што је још горе, нема чак ни неких назнака да би до економског опоравка земље могло доћи скорије. А све док не дође до убрзавања привредног раста, по стопама раста БДП-а од бар шест до седам одсто у просеку годишње, ни приче о реформи пореског система немају економско оправдање, појашњава др Попов.

Ни Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, није оптимиста када је реч о томе на који ће се начин финансирати нови број пензионера наредне године, с обзиром на најављени минус од 75 милијарди динара.

– Ако би се поштовала фискална правила, по којима раст зарада у јавном сектору и пензија прати раст цена и економски раст, ситуација би била под контролом.

На констатацију да нису запослени у јавном сектору и пензионери криви за нарушавање фискалних правила, већ и одлука да се увоји Закон о локалној самоуправи, који директно прави рупу у буџету од 40 милијарди евра, Вучковић каже да се слаже с тим, додајући да се сваког наредног дана мора водити рачуна о јавним приходима и расходима, како у 2012. години не би морали да се праве радикални резови.

Ј. Петровић