Власник фирме који хоће да запосли десет радника мора пет пута да стане у ред пред шалтером пријаве радника Фонду ПИО како би пријавио новозапослене. Пропис је такав да сваки пут може да пријави само два нова радника. То што је изгубио време и новац, мало кога интересује. На ту бесмислену и компликовану процедуру указао је књиговођа из Пословног удружења власника књиговодствених агенција из Новог Сада.

Сложено и скупо пословно окружење главне су кочнице економског растаСрбије. Према глобалном индексу конкурентности, наша земља је на 91. месту међу 131 земљом. На истој листи, поређења ради, Словенија заузима 39. место, Хрватска 57, а Румунија и Бугарска 74. и 79. место. Да би поједноставиле процедуре и створиле повољан амбијент за пословање, државне институције су се, уз подршку експертских невладиних организација, латиле реформе прописа и пословања. Циљ је јачање конкурентности привреде на домаћем и страном тржишту, смањење административних трошкова пословања за најмање 25 одсто до 2011. године, убрзање и смањење бирократских процедура и побољшање међународног рејтинга Србије.

Прва на списку мера је „гиљотина” или сеча сувишних, застарелих и неприменљивих прописа, која би требало да буде окончана до краја ове године. Владина јединица за спровођење Свеобухватне реформе прописа (СРП) прикупила је информације и дошла до податка да у Србији постоји близу 7.000 разних прописа, од чега око 3.000 непосредно утиче на привреду. СРП ће анализирати око 1.800 прописа и до 15. децембра влади дати препоруке за њихову промену или укидање, после чега следи „гиљотина”.

Ова анализа неће обухватити прописе који се баве пореским и царинским стопама и међународне споразуме. Учешће привреде у том процесу је од суштинског значаја за успех реформе. Зато Андреа Марушић, руководилац владине јединице за СРП, апелује да се привредници укључе и дају свој допринос. Јер слична акција коју је спровела Национална алијанса за локални економски развој, анкетирајући привреднике које те препреке највише спутавају и коштају, показала се као добра. Власници малих и средњих предузећа и сви који послују у Србији до 15. јуна моћи ће да доставе своје примедбе Агенцији за привредне регистре и Јединици за свеобухватне реформе (www.srp.gov.rs).

– Регистровали смо се на разним форумима како бисмо директно од приватног сектора сазнали шта кочи њихово пословање. Примери какав је из Новог Сада су драгоцени. Јер циљ реформе није укидање прописа, већ поједностављење процедура, како би привреда лакше пословала – каже Андреа Марушић.

Као резултат ове реформе требало би да уследи увођење једношалтерског система пословања и принципа да „ћутање администрације значи одобравање”.

Уместо да шетају од Агенције за привредне регистре (АПР) до Пореске управе, а одатле до Фонда ПИО, увођењем јединственог шалтера привредници ће све то моћи да обаве на једном месту. Они ће се у процесу регистрације обраћати само Агенцији за привредне регистре, а она ће електронски завршавати све друге процедуре неопходне за регистрацију предузећа или привредног друштва.

Тако ће се избећи плаћање такса, попуњавање формулара и чекање на сваком од наведених пунктова. То би за државу, према речима Звонка Обрадовића, директора АПР-а, значило мање трошкова, јер ће бити потребно мање радника, а и уштеде на папиру нису занемарљиве.

– Према брзини и јефтиноћи оснивања предузећа, Србију која је пре две-три године била прилично добро рангирана на Балкану, у међувремену су претекле и Албанија и Македонија. То је директна последица непостојања јединственог шалтера – каже Игор Бркановић, помоћник министра економије и регионалног развоја.

Колико год се трудила, држава не може сама да спроведе реформе. Јер да би отклонила проблем, она мора да зна шта привреду тишти. Зато је успостављање дијалога између приватног и јавног сектора кључ реформе.

Тек када привредници почну да се удружују и да сами заступају своје интересе, могу да се надају бољим условима пословања, сматра Бркановић.