Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 29. септембра – Незапамћени двоструки, стратешки, обрт одиграо се данас у врховима Вашингтона, продубивши финансијску кризу и на политичком терену. Највећа државна интервенција на тржишту новца, деоница и других хартија од вредности одбачена је тамо где је и настала – у лавиринтима власти.

Законодавци су, наиме, одбацили план да се са 700 милијарди буџетских долара почне акција за спасавање америчког и светског финансијског центра Волстрита. Тај пројекат претходно су лансирали лидери обеју главних парламентарних партија, Демократске и Републиканске, уневши важне измене у стартни програм шефа Беле куће Џорџа Буша, нагнавши га да поздрави компромис, што су учинили и председнички кандидати Барак Обама и Џон Мекејн, али ни све то није помогло. Односом гласова 228:205 чланови Представничког дома нису прихватили понуду „одозго”.

Настао је, тако, овде ретко виђени „домино ефекат”. После краха низа гиганата на Волстриту, забележен је и „пад акција” два политичка епицентра у вашингтонској Авенији Пенсилванија – Капитол Хила (популарни назив за парламент) и Беле куће. Где је крај ланчаном посртању, до кога долази само пет недеља пред изборе за места у обе те институције, нико не може засигурно да предвиди, односно сви могу да нагађају.

Америка, у сваком случају, проживљава прилично трауматичне дане. Подрхтавају главне полуге устројства.

Обједињавање облика власти сада не иде лако као приликом терористичких удара 11. септембра 2001. Бушова иницијатива пропала је пре свега због отпора његових републиканаца (подржало ју је 60 одсто демократских конгресмена) међу којима је чак две трећине гласало против ње.

Збијање редова, с превазилажењем страначких подела, покушано је „зарад општег добра”, објашњавали су предлагачи пројекта, који такође нису били сасвим задовољни садржајем „избавитељског” списа на 110 страница, коме је неповерење исказала и већина анкетираних грађана. Али, питање није било шта се коме допада, већ како да се, у сваком случају болним мерама, изађе из кризе, највеће од велике депресије 1929. године, која прети да се и појача и прошири и Америком и светом.

Данашње заседање Представничког дома било је бурно и повремено врло емотивно. У душама конгресмена укрштале су се, тренутно тешко помирљиве, дуго усавршаване системске водиље слободног тржишта, појединачних изборних интереса и потребе да се изађе из ванредног лома. Већина их је, данас, рекла „не” – плану за остварење треће поменуте категорије, иако су упозорени да неприхватање може земљу да уведе у „драму несагледивих размера”.

Опоненти програму су се позивали на цитате из романа „Браће Карамазови” Фјодора Достојевског и на драме британских краљева. Двојица републиканаца су плану замерили да подсећа на „социјализам” и тражили да се убедљивије разликује од принципа „бољшевичке револуције”.

Чуле су се и друге примедбе. Међу њима – „почињен је финансијски злочин, а сада се од нас тражи да надокнадимо штету која је њиме начињена”. Републиканац Пол Рајан је, чини се, био најнепосреднији: „И ми сви бринемо да не изгубимо посао, па већина од нас жели да предлог буде усвојен, али не нашим гласовима.” Хоће рећи – подршка пројекту смањује изборне изгледе.  

Независно од тих неугодних поређења и наговештаја, уочи данашњег заседања конгресмена, а нарочито после њега, Волстрит је запао у панику. Један од главних показатеља на Њујоршкој берзи, Дау Џонс, изгубио је близу 777,68 поена, што је највећи досад забележени пад његове вредности у једном дану, већи од 721,56 поена регистрованих дан после терористичких удара пре нешто више од седам година. Проценти донекле теше – пад вредности од 6,98 одсто знатно је мањи од суновратих 20 постотака у „црном понедељку”, октобра 1987. године и од времена велике депресије.

Није извесно, у овим тренуцима, шта следи. Џорџ Буш је изјавио да је „разочаран” исходом гласања, с њим сагласни конгресмени најављују нову седницу, за којом треба да уследи изјашњавање у Сенату, где су, процењује се, бољи изгледи за већинску подршку…

Новој драми претходило је маратонско усаглашавање лидера. У првом сату данашњег дана, победоносно су објавили да су се споразумели да са 700 милијарди буџетских долара покушају да нађу постепени излаз из финансијског лома, насталог олаким давањем кредита који су изазвали незапамћену кризу на пијацама некретнина, хипотека и довели до сломова и хитних продаја низа финансијских гиганата.

Ово је болан потез, неприкладан принципу слободе тржишта, али неопходан да би се избегло ширење кризе, поручили су вођи парламентараца двеју главних партија, када су се најзад усагласили да подрже предлог Беле куће, уневши у њега и више важних промена. Допуне су дате, утисак је, да би се узнемиреном грађанству, које је у анкетама изразило поприлично неповерење према овој интервенцији, убризгала доза оспокојавања у виду гаранција и нада пореским обвезницима да ће се о њиховим интересима водити рачуна „што је више могућно”. Да се, на пример, спречи или бар успори процес губљења кућа неликвидних грађана.

„Завршено је раздобље златних падобрана (астрономских отпремнина) којима се с висина спасавају велики бизнисмени Волстрита, неће више амерички порезници избављати безобзирни Волстрит и то је новост у предлогу закона”, поручила је председавајућа Представничким домом, демократа Ненси Пелоси.

Механизам пројектованог, а и даље неусвојеног спасавања Волстрита, заснива се на изразито повећаној улози државе, од које се очекује да одсад, па бар до краја следеће године, ради супротно од оног што је чинила иначе, а нарочито у последњих осам година. Да појача своје регулисање тржишта, које је донедавно „прекомерно” препуштала саморегулисању.

У том преокрету главну улогу, готово „императорску”, имао би министар финансија Хенри Полсон са екипом којој би се придодала знатна појачања. Намењена су му широка овлашћења да одлучи како ће расподелити поменутих 700 милијарди, којим посрнулим фирмама ће откупљивати акције и друге хартије од вредности, и по којој цени. Пожељно је, додаје се, да их добавља по што нижој, а продаје, по консолидацији, по што вишој цени из које би се овајдили и деоничари и порески обвезници и држава.

Шта је реална цена утврђиваће се дугим процесом вагања понуде и тражње, добрим делом заснованих на степену поверења према државној интервенцији. Свако његово евентуално, доцније испостављено, потцењивање или прецењивање свалиће се на нечију грбачу. Прва категоризација потрајала би недељама, сматра се.

Првобитни Бушов план парламентарци су допунили предлогом за ограничавање Полсонове моћи, оснивање надзорног одбора (у коме ће бити и гувернер Централне банке, сада Бен Бернанки) који ће подносити извештај Конгресу (парламенту), уз постављање специјалног генералног инспектора. Уједно, средства се не би дала одједном, већ у три фазе: у првој би Полсону на располагању било 250 милијарди, још 100 би дошло после одобрења шефа Беле куће, а преосталих 350 кад их накнадно одобре законодавци.

Доношење ванредних мера још деликатнијим чини изборна сезона. Овај тип кризе, процењује се, више иде у прилог Обами, за разлику кризе око Грузије где је поене убрао Мекејн.

Усаглашавање конгресних лидера је, преноси „Вашингтон пост”, било толико напорно да је Полсон у једном тренутку деловао клонуло, док су му се очи пуниле сузама. Стање је протумачио као „велики умор”, а хроничари слуте да ће му сузе регистровати бар још једном – ако успе, или ако пропадне (као данас у Представничком дому) пројекат за чијим је кормилом.