Горан Љубичић који је купио па затворио пет млекара у Србији – у Панчеву, Нишу, Сенти, Крагујевцу, Пироту – сада је Салфордов директор за Босну и Херцеговину. Очигледно да је то био начин да један страни инвестициони фонд обезбеди монополски положај, каже у интервјуу за „Политику” министар пољопривреде Саша Драгин одговарајући на питања о актуелним несташицама основних животних намирница и правцу развоја аграра.

Да ли држава уопште има начин да се избори с монополом јер од досадашње две одлуке Антимонополске комисије да је Салфорд монополиста није било много вајде?
Монопол је доказив и то показују те две одлуке. Да је на време држава стала иза министарства пољопривреде пре месец и по дана када смо говорили о картелисању у прехрамбеној индустрији и шта ће из њега да изађе сад би били у другачијој позицији. Захвалан сам што су се министарство трговине и премијер укључили. Ми немамо инспекцију, нити робне резерве да можемо да интервенишемо на тржишту. Нико није јачи од државе и  чврсто верујем да ће то бити решено на такав начин да ће грађани и пољопривредници бити заштићени од монопола.

Да ли се као министар осећате кривим за несташицу млека?
Не. Мене је за несташицу оптужио један инвестициони фонд који има две одлуке антимонополске комисије да је монополиста. Они имају 60 одсто прерађивачких капацитета и њихови званични подаци производње показују да „гурају” сирово млеко у дуготрајне производе.
 
Шта је разлог несташице?
Правог разлога за несташицу нема. Производња млека није мања. У протекле три године сточни фонд јесте смањен за десет одсто, међутим, краве су замењене са високо продуктивним грлима. Прошле године било је чак вишка млека и млекаре су тражиле помоћ државе која им је откупила 300 тона млека у праху. Зар су баш сад краве заврнуле славину.

Оптужени сте да недовољно финансирате и пољопривреду и млекарски сектор?
Држава нипошто не треба да финансира разлику између производне цене и онога што прерађивач хоће да плаћа. Салфорд свуда у региону плаћа млеко 28 евроценти, у ЕУ цена сировог млека је 32 евроцента, а они су повећали са 25 на 28 динара. Друге млекаре којима нећу да правим рекламу плаћају преко 30 динара за литар.
Њихов је циљ да подигну цене у малопродаји, а да пољопривреднику дају што мање. Салфорд је пре три године плаћао млеко 34 динара, терао фармере да узму кредит за модернизовање. Кад су узели кредите и ставили куће под хипотеке снизио им је цену млека. А они не могу да откажу Салфорду уговор и испоруку, јер не могу да плате рату кредита и отићи ће им куће на добош.

Зашто само малим фармерима дајете премију за млеко, а не и великим када су и једни и други произвођачи?
Млекара и држава имају супротне интересе. Млекара жели три фарме од по 5.000 грла, остали их не интересују и то смо видели пре годину дана кад су хтели да откажу откуп малим произвођачима. Млекаре од великих произвођача купују по вишој цени него од малих, а разлика је и по неколико динара.
 
Ребалансом буџета су најављена већа средства за млекарски сектор, како ћете их расподелити?
Уколико буде финансијских могућности субвенција ће се повећати с 1,5 динар на два динара по литру. Сматрам да и правним лицима треба помоћ, али број стоке је важан. Није исто имати 50 крава или 4.000. Између фарми и правних лица до 100 грла не треба правити разлику. За генетско унапређење грла подстицаје државе неће добити они који имају преко 100 грла.

Који је циљ ваше аграрне политике?
Нама је циљ да помогнемо српском пољопривреднику да издржи период транзиције, да постане конкурентан европском. Зато субвенције дајемо искључиво пољопривреднику. Раније је држава мислила да треба да подржим тог сељака једнако као и велики систем који има десет хиљада хектара или више који представља приватну фирму искључиво конципирану на томе да газда заради што више новаца. Ја мислим да социјално одговорно вођење политике подразумева да ја помогнем ономе ко није конкурентан и ко нема систем прераде, лагера, могућност да доминира на тржишту, да сам извози, кад набавља репроматеријал који је за њега и до 100 одсто скупљи него када се купује за 10.000 хектара, његове цене упола су мање и он не може да прода свој производ крајњем кориснику већ накупцу који прода великом прерађивачу…
 
Опоненти кажу да су услови из уредби ригорозни и да сте на тај начин из система државне помоћи искључили већину земљорадника?
То није истина. Ове године је регистровано 370.000 газдинстава која добијају неки вид субвенција. Преко 80.000 газдинстава добија субвенције из области ратарства, остали за сточарство, воћарство…

Да ли имате пара за такву аграрну политику?
Да. Био бих задовољан са пет одсто, сада имамо три одсто у укупном буџету. Стављање малог пољопривредника у предност над великим системима даће другачију слику тек за десет година Да ли ћете имати капитализам латиноамеричког типа где ће 99 одсто бити у власништву један одсто људи или ћете имати социјално одговорну политику с основом у породичном газдинству. У Данској 90 одсто прерађивачке индустрије, као власници, држе фармери, у Италији 78 одсто производње воћа је у малим задружним организацијама.

Како намеравате да у Србији постигнете да земљорадници буду акционари када је приватизацијом направљено нешто сасвим другачије, а они претворени у искључиве снабдеваче прехрамбене индустрије?
Нови систем јавних складишта омогућава пољопривреднику да буде независан. У приватизацији у пољопривреди је направљена највећа глупост што је дозвољено да појединци купују велике системе. Паметније би било да је половина власништва у власништву произвођача. Трудим се где год је могуће да се изврши повратни процес. Ево с градом Београдом и ПКБ-ом настојимо да оспособимо Панчевачку млекару где би ПКБ као највећа фарма прерађивао млеко.

Не чини ли вам се да је то превелико мешање државе која је пре десет година рекла да је тај посао не занима?
Ако Немачка има такве државне пројекте, зашто не можемо и ми на такав начин да помажемо становницима Београда да не морају рано да устају да би за дете купили млеко. То државно предузеће било је талац Имлека. Један приватни инвестициони  фонд исисава супстанцу из државног предузећа. То држава не сме да дозволи.
 
Прерађивачи су вас оптужили да нисте омогућили извоз млека из Србије?
Није тачно. Добили смо извоз млека у Руску Федерацију, а из Брисела најављују да  су вољни да нам у пар наредних месеци одобре извоз што је велика ствар за нас. Усвојили смо много закона, попут оног о безбедности хране који то омогућује.
Прошле године када је, по тврдњама млекара, било вишка млека на тржишту кондитори су тражили бесцарински увоз млека. Ми смо их питали зашто не купе од домаћих млекара, а они су нам одговорили да је то млеко знатно скупље. Ако је домаће млеко знатно скупље и поред тога што је увоз оптерећен царинама, питање је коме то млеко можете да извезете.

Њихов аргумент је да су тамошње субвенције веће?
Како високе, смањене су и због тога су биле у мају демонстрације у Бриселу. У Србији субвенције од 14.000 динара по хектару с повраћајем за гориво једнаке су просечним давањима у ЕУ која износе од 100 до 250, 270 евра по хектару. Највише добијају старе чланице, најмање балтичке земље.

Хрватски пример субвенција нам највише боде очи?
Хрватска сада уз велике напоре исплаћује субвенције за 2008. годину. Због политичког договора странака обећан је много већи буџет који није било могуће испунити и зато су биле велике демонстрације пољопривредника. Ми смо буџет затворили 15. јула за ову годину и нико други у региону не може тим да се похвали. Субвенције по хектару смо дали пре кампање с житом чиме смо ратарима помогли да не морају одмах да га продају.

Оптужени сте и да сте спречили увоз млека?
Увоз млека је слободан, ми не дајемо дозволе за увоз, само потврђујемо захтеве. Тренутно у Управи за ветерину нема ниједног захтева за увоз. Постоје четири захтева преко Привредне коморе за бесцарински увоз млека и схватили смо да је то додатни притисак на српске пољопривреднике да се помире с ниском откупном ценом. Ти захтеви су били упућени непосредно када су пољопривредници запретили протестом испред млекара.

Хвалите се извозним резултатима, а да ли ми можемо да променимо структуру да уместо сировине попут кукуруза извозимо месо, млеко, прерађевине?
Само ми имамо суфицит у региону, у години кризе имали смо раст извоза од два одсто. У првих шест месеци ове године суфицит је већи 25 одсто него лане и очекујем да ће ова година надмашити лањску рекордну упркос томе што према Прелазном трговинском споразуму смањујемо царинску заштиту.

----------------------------------------------

Скупа храна
 
Кажете да је ово једна од најуспешнијих година у аграру, хвалите се рекордном производњом кукуруза и соје и по тржишној логици када нечега има вишка храна би требало да појефтини, а не да поскупљује као ових дана код нас?
Цене ових производа одређује светска берза и ту локални ниво не може да утиче и због обавезе слободне трговине и због глобализације тржишта. Велики произвођачи уљарица и житарица су Русија и Украјина које су имале катастрофалне суше и чији је род упола мањи што је довело до глобалних поремећаја.
Цена хране није моја надлежност, међутим, примећујем да кад год се цена пољопривредних производа снижавала никада храна у маркетима није појефтинила. Али зато сваки пут када је цена пољопривредних производа расла храна је поскупљивала. Треба да се запитамо како функционише прехрамбена  индустрија, да ли они само примете када се њихов профит смањује па онда коригују цене или ће рећи две године смо џабе куповали од земљорадника јер заиста су откупне цене биле смешне, а они имали екстрапрофит па хајде сада да поделимо одговорност и да се понашамо социјално одговорно у години када су цене сировина високе па да смањимо профит зарад социјалног мира и интереса грађана.
 

Јована Рабреновић