Економија

Сарадња Војводине и провинције Ђилин

При­вред­ни­ци из Ки­нена По­љо­при­вред­ном сај­му у Но­вом Са­ду 2011. го­ди­не, а Ки­не­зи уз­вра­ти­ли по­зи­вом за уче­шће на Европ­ско-азиј­ском еко­ном­ском са­ми­ту го­ди­не у Чанг­чу­ну

Еко­ном­ски са­мит у Чанг­чу­ну Фо­то М. Ми­ју­шко­вић

Но­ви Сад– Фонд за про­мо­ци­ју ин­ве­сти­ци­ја Вој­во­ди­не (ВИП) са­оп­штио је да је де­ле­га­ци­ја по­кра­ји­не, на свет­ској са­јам­ској ма­ни­фе­ста­ци­ји „Шан­гај екс­по 2010”, раз­го­ва­ра­ла с пред­став­ни­ци­ма ки­не­ске про­вин­ци­је Ђи­лин о мо­гућ­но­сти­ма еко­ном­ске са­рад­ње. Вој­во­ђа­ни су по­зва­ли при­вред­ни­ке Ђи­ли­на да се пред­ста­ве на Ме­ђу­на­род­ном по­љо­при­вред­ном сај­му у Но­вом Са­ду 2011. го­ди­не, а Ки­не­зи су уз­вра­ти­ли по­зи­вом за уче­шће на Европ­ско-азиј­ском еко­ном­ском са­ми­ту сеп­тем­бра ове го­ди­не у глав­ном гра­ду про­вин­ци­ја Чанг­чу­ну.

На ма­ни­фе­ста­ци­ји у Шан­га­ју, по­ред ве­ћег бро­ја про­мо­тив­них ак­тив­но­сти, де­ле­га­ци­ја Вој­во­ди­не пред­ста­ви­ла је ин­ве­сти­ци­о­не по­тен­ци­ја­ле по­кра­ји­не и пред 45 пред­став­ни­ка ки­не­ских ком­па­ни­ја и ор­га­ни­за­ци­ја. Би­ло је ре­чи и о са­рад­њи Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду, Ин­сти­ту­та за ра­тар­ство и по­вр­тар­ство и Сред­ње по­љо­при­вред­не шко­ле с По­љо­при­вред­ном ака­де­ми­јом Ђи­ли­на, на­во­ди у са­оп­ште­њу ВИП-а.

Вој­во­ди­на јепр­ва стра­на по­кра­ји­на с ко­јом је се­ве­ро­и­сточ­на ки­не­ска про­вин­ци­ја Ђи­лин у ок­то­бру 1986. го­ди­не пот­пи­са­ла Спо­ра­зум о са­рад­њи и бра­ти­мље­њу, а глав­ни град Чанг­чун је по­бра­тим с Но­вим Са­дом.

Ђи­лин је јед­на од од три про­вин­ци­је у Ман­џу­ри­ји, про­сти­ре се на 187.000 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра и има 27 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка. За вре­ме ја­пан­ске оку­па­ци­је (1930–1945) Чанг­чун је био пре­сто­ни­ца ма­ри­о­нет­ске др­жа­ве Ман­џу­ко, на чи­ји су трон ис­точ­ни су­се­ди по­ста­ви­ли по­след­њег ки­не­ског ца­ра Хсу­ан Тун­га (Пуи) из ман­џу­риј­ске ди­на­сти­је Чинг, ко­ја је Ки­ном вла­да­ла од 1644. до 1911. го­ди­не.

Убр­за­ни еко­ном­ски раз­вој про­вин­ци­је, чи­је су глав­не при­вред­не гра­не да­нас ауто­мо­бил­ска и пе­тро­хе­миј­ска ин­ду­стри­ја и по­љо­при­вре­да, по­чео је у пе­ри­о­ду ки­не­ских ре­фор­ми и отва­ра­ња пре­ма све­ту. Про­вин­ци­ја по­след­њих го­ди­на оства­ру­је оства­ру­је спољ­но­тр­го­вин­ску раз­ме­ну од пре­ко осам ми­ли­јар­ди до­ла­ра го­ди­шње.

У ино­стран­ству ку­пу­ју де­ло­ве за ауто­мо­бил­ску ин­ду­стри­ју, че­лич­не ли­мо­ве и ру­ду, а про­да­ју ауто­мо­би­ле, хај­тек про­из­во­де, ку­ку­руз, тек­стил... Од 500 нај­ве­ћих свет­ских ком­па­ни­ја у Ђи­ли­ну је при­сут­но пре­ко пе­де­сет.

М. Ми­ју­шко­вић

објављено: 31/05/2010

Последњи коментари

Izvinjavamo se,mnogo se izvinjavamo  | 30/05/2010 23:11

Da, da... a završiće se tako što ćemo iz bratske kineske pokrajne uvoziti sve i svašta , a izvoziti naš mir, indiferntnost, neorganizovanost ....

Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски | 31/05/2010 07:18

Нема ни потребе ни оправдања да нека "висока делегација" путује о великом трошку грађана у Кину или било где.Доста су се напутовали задњих 20 година,а да није било ама баш никакве користи.Постоји потреба за пут и сарадњу на бази науке,генетике и селекције.То је потреба практичног карактера и препоручљива је и оправдана.А овима што су "као запета пушка" спремили кофере и жуде за дневницама на терет грађана,нарочито пољопривреде,треба дати до знања да треба да раде посао за који су (добро) плаћени.Да осмисле економски и сваки други модел по коме ће пољопривреда бити профитабилно и уносно занимање где ће се људи запошљавати и нормално живети.Доста је било (промашених) путовања,празних прича и јефтине демагогије због којих је српски аграр у колапсу,уместо међу водећим у свету.

misa d | 31/05/2010 16:51

Mnogo smo prgav narod pun predrasuda o drugima. Imao sam priliku da nedavno posetim Peking i okolinu, i uperedim sa blagodetima severnoamerickog kontinenta gde inace i zivim. Kina je, hteli to ili ne, priznali ili ne, nacija za uzor po svemu, pocev od disciplinovanosti gradjanstva, strogoce vlasti u pozitivnom smislu, neosporno vidnog progresa primetljivog NA SVAKOM KORAKU u gradu i van njega, izobilja svega sto dusa zazeli i za svaki novcanik, ljubavi prema istorijskim i religioznim ostavstinama iz proslosti, profesionalnom odnosu prema strancima dok su u zamlji bez obzira kojim povodom, bespekornim bankarskim uslugama, i iznad svega veoma adaptibilni svakoj situaciji i promeni. Zao mi je sto u nasem drustvu kolaju stare vizije o Kini, i sto niti nasa nepristrasna stampa, niti Kineska Ambasada ne ucine MNOGO vise da prikazu Kinu u sadasnjem svetlu uspona i progresa, jer bi smo mogli kroz to uvideli ko je zapravo KINA DANAS, da ih postujemo, i da naucimo mnogo korisnih stvari od njih.