Србија данас има три крупна проблема:незапосленост, спољне дугове, мали извоз и велики минус у спољној трговини. Сва три проблема могу да реше извозници. Да Србија има 50-ак фирми као што су „Таркет“, „Тигар“и „Металац“, за неколико година били бисмо на путу решења ових мука. Иако скроман по природи, овим речима, дакле – нимало скромно – Никола Павичић, почасни председник „Таркета“из Бачке Паланке, почиње разговор за „Политику“.

Његове колеге привредници сматрају да има право. Јер, извозни резултат од сто милиона евра заиста изгледа импресивно. Наш саговорник сматра да иза тога стоји импресиван рад садашњег менаџмента фирме. „Резултате који постижу чине ме веома срећним јер годинама сам пратио развој тих људи и помагао им да развију свој таленат,креативност и људске квалитете“, каже данас само почасни председник „Таркета“.

– Иза садашњих успеха компанија стоје напори више генерација. Индустријски точак у фабрикама у Бачкој Паланци почео је да се врти пре 127 година и није се заустављао до данас. Протутњали су светски ратови, променила се власт неколико држава, мењали су се власници, а кудељара и мочилана браће Михелс радила је успешно под различитим именима до „Синтелона“и коначно „Таркета“. Браћа Михелс изабрали су срећно место за бизнис.

Чименисте задовољни у дугој каријери и шта бисте, када бистепочели све из почетка, променили?

Пре 40 година наша компанија била је један од великих произвођача јутаних џакова. Данас је то систем који има фабрике у Србији, Русији, Украјини,с годишњом продајом од 700 милиона евра, с високом профитабилношћу. Равно 37 година радио сам на прављењу и развоју тог система. За то време предао сам држави, а после акционарима, 37 успешних биланса. Плате запосленима исплаћиване су сваког осмог у месецу и биле су много веће од плата у окружењу. У последњих 10 година инвестирано је у Србији, Русији и Украјини близу 500 милиона евра сопствених средстава. Данас, када смо под јаким утиском кризе у свету и код нас,све ово делује нестварно. Сваки учесник у овако успешном пројекту осећа се испуњено и задовољно.

Радили сте у време Тита. Реалном социјализму. Неколико пута се рушила држава у којој сте радили. Када вам је било најтеже и због чега?

Сваки систем пружа шансу за промене, а на вама је да је искористите. У Титовим временима то смо и чинили. Чим су нам прописи то дозволили, референдумом запослених укинули смо самоуправљање. Били смо пионири приватизације, пионири увођења савремених информационих технологија и пионири стратешких партнерстава. Још 1989. године ушли смо у стратешко партнерство с партнерима из Русије и Украјине. Без страха смо пловили на таласима промена и бележили запажене резултате. Због тога су нас поштовали и они режими који нас нису волели. Период санкција и изолације тешко смо подносили сви. Тада нисмо могли да радимо у сопственој земљи,али смо посао развили у Русији и Украјини са стратешким партнерима. После санкција тај посао је подигао с колена наш бизнис у Србији. Због наше позиције на тржиштима источне Европе, могли смо да бирамо стратешког партнера. И изабрали смо „Таркет“. Из времена санкција носимо поуку да се из најдубље кризе може изаћи јачи и да нема нерешивих ситуација.

Како се данас сналазите? Колико вам користи то што сте саветник потпредседнице Владе?

Госпођа Верица Калановић је веома коректан политичар и с њом није тешко сарађивати. Не смета јој што понекад критикујем Владу јер зна да иза тога нема лоших намера и да говорим оно што мислим. Од саветовања немам материјалне користи. Сачувао сам интегритет особе која слободно износи своје мишљење. И ако биху будућности добиопозив за саветовање од владе, без обзира на то ко је буде састављао, одазвао бих се позиву.

Да ли сте,радећи као саветник и видевши државу изблиза,уочили да се новцем пореских обвезника нерационално располаже?

Схватио сам да државу више интересују они који троше буџет него они који га пуне. Од малих уштеда и ситних поправки система нема вајде. Србији требају темељне реформе деформисаног система које задиру у корене кризе.

Је ли тешко бити послован човек из Србије? Како нас страни купци доживљавају?

Углед пословног човека зависи од угледа фирме коју води и од резултата које постиже. Мање се то везује за углед државе.

Где вам је недостајала подршка рођене државе?

Држава је некада водила бригу о развоју привреде и често предузећима неметала правце развоја. Нама се 1975. године десило да је држава покушавала да нам наметне погрешан правац развоја. Нисмо прихватили и по цену губитка инвестиционих средстава које је у то време давала држава. Кренули смо својим путем и успели. Политичари који су нас терали у погрешном правцу ипак су дошли у фабрику честитали нам и новинарима рекли: „Ово је пример како треба да се ради“. Било је тада више фер-плеја у односима политичара и привредника него данас.

Пошто сте прошли пословно сито и решето, како вам се чини садашња пословна клима код нас и у Европи?

О светској економској кризи ми знамо много више и причамо много више него о својој унутрашњој. О домаћој не знамо много јер нема анализа о правим узроцима. Нико није објаснио зашто годинама имамо највећу инфлацију и највеће камате у Европи. Никоме није јасно зашто имамо неликвидност поред банака које су пуне новца. Зашто се бесомучно задужујемо напољу? Нико се не узрујава због тога што је неколико стотина хиљада људи стало без посла и зашто годинама трошимо 25 одсто више него што стварамо? Зашто вештачки јачамо динар кад нам је извоз по становнику најнижи у Европи? Влада се прави да не види ове проблеме и убеђује нас да излазимо из кризе. Њој не требају анализе јер отварају проблеме, а отварањем проблема поставља се питање одговорности.

Рекли сте да се у Србији реформе не спроводе, већ само ствара илузија да се нешто ради. Да ли за неке илузије ипак није касно? За које реформе још има времена?

Да смо с приходима добијеним из приватизације подржали развој индустрије и пољопривреде, и изградњу најнужније инфраструктуре, данас не бисмоимали илузију већ стварно бољи живот. Одлагање реформи биће праћено катастрофалним последицама. Србија је у много тежој економској ситуацији од Грчке, а видите шта се тамо дешава. Ако не кренемо у реформе економска криза ће се претворити у дубоку друштвену кризу која лако може измаћи контроли. Хтелине хтели после избора морају се спровести темељне реформе. Оне не могу да се спроведу без финансијске подршке споља, као у случају Грчке и Италије. Финансијску подршку споља добиће влада у коју страни финансијери буду имали поверења. Сигурно је да та будућа влада неће бити влада партијских другова, већ влада компетентних људи.

Коначно – шта очекујете од идуће године?

Свуда у свету идућа година биће тешка. Ако наши избори буду у мају нову владу имаћемо на јесен, а нови програм реформи у најбољем случају на пролеће 2013.године. Биће то још једна изгубљена година. Личићемо на „боинг“који лети без посаде,са аутоматским пилотом.

Аница Телесковић

Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

Гутам књиге о светској кризи

Имате ли времена за себе? Чиме се бавите сада када више не правите паре за своје газде и запослене?

Имам га много више него раније. Сада не морам да правим паре за акционаре и запослене. То сада раде, још боље од мене, менаџери који воде „Таркет“. Више времена посвећујем породици и пријатељима. Гутам књиге о светској кризи и пратим све добре чланке у новинама о домаћој кризи. Не пропуштам телевизијске преносе мечева кошаркаша Партизана чији сам почасни председник од 1992. године, када је Партизан под именом „Синтелона“постао шампион Европе. Недељом, кад год сам у Бачкој Паланци, уживам у блиц партијама шаха с пријатељима.

-----------------------------------------------------------

Евро се неће сломити

Стрепите ли од слома евра?

Да, али верујем да до тога неће доћи. У супротном, у свету би завладао хаос, јер би многе државе и предузећа широм планете изгубила тржишта, имовину и радна места. Последице би биле много теже од оних које је изазвала светска криза 1929. године. Више од слома евра страхујем од монетарне кризе у Србији до које ће доћи уколико у неколико наредних година не направимо спољнотрговински суфицит уместо садашњег дефицита и држава не престане да се задужује.

-----------------------------------------------------------

Зашто сам одбио Динкића

Зашто сте одбили функцију потпредседника владе коју вам је понудио Млађан Динкић, а пристали да се учланите у Покрет за „Преокрет“који има намеру да се можда и политички ангажује?

То није посао за људе мојих година. Покрет је нешто сасвим друго. Иза те идеје стоји намера уједињења радног дела Србије. Кад се сви уједине добићемо моћну конфедерацију привреде Србије која ствара нове вредности и пуни буџет. Та конфедерација говориће у име свих нас. Али ће и грађанима Србије говорити истину о стању економије и предлагати путеве изласка из кризе, без страха за губитак гласача. Није нам намера да тражимо кривце, већ решења.

Шта сте посаветовали Бранислава Гујића? Да ли вам је на следећим изборима место или не?

Покрет неће бити политичка партија,у томе су се сложили сви оснивачи као и господин Грујић, пионир Покрета. Шта ће Србији још једна партија. И постојећим мало ко верује. Нећемо се борити за власт већ за спасавање економије.