Септембарско буђење цена

Пецива, млеко и млечни производи, прерађевине од меса, брашно, јаја и газирана пића појединих произвођача добили су ових дана нове, више цене, а трговци кажу да им добављачи већ шаљу најаве даљих поскупљења.

Месне прерађевине појединих произвођача поскупеле су десетак одсто. Разлог – курс евра. Што се тиче млека и млечних производа, њихове цене увећане су до 3,8 одсто, а разлог је, кажу произвођачи, промена цена сировина, док је исти разлог и за повећање цена пецива. Како истичу у водећим трговинским ланцима, добили су и најаве произвођача да ће до краја овог месеца поскупети и тестенине, смрзнуто воће, као и туњевина. А да се може очекивати даљи пораст цена меса и прерађевина показује и то да је цена живе ваге товљеника достигла 240 динара, док цена хлеба „сава” мирује, барем до 30. септембра. До тада важи Уредба владе о максималној цени од 44 динара, али треба подсетити да су пекари недавно тражили повећање цена од десетак динара.

Трговци наводе и да су почетком јуна смрзнута теста поскупела три одсто, млечни намази и прилози осам процената, а пиво пет, док су цене кечапа увећане од три до осам процената.

Стручњаци су сагласни да објективних разлога за поскупљења има и да су суша, курс евра и светске цене хране, погурале ценовнике и у нашој земљи. Како је рекао Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, ми не можемо мимо света, где цене континуирано расту, као и да је време јефтиних прехрамбених производа иза нас. То потврђују и последњи подаци Светске банке по којима су светске цене хране овог лета повећане 10 одсто због суше у Сједињеним Америчким Државама и Источној Европи.

У потрошачким организацијама, међутим, нимало благонаклоно не гледају на последња, као ни на најављена поскупљења. Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, тврди да приче о поскупљењима због курса евра немају економског оправдања.

– Сушу донекле и можемо да разумемо, али у разговорима са многим произвођачима и трговцима ми смо још почетком ове године сазнали да су они ценовнике направили по курсу од 120 динара за евро – тврди Паповић, додајући да би морао да се нађе начин да се стане на пут поскупљењима.

– Комисија за праћење цена и животног стандарда састала се само једном и никада више, а наш представник у њој затражио је да се направе боље робне резерве које ће моћи да интервенишу и спрече ценовне шокове. Најгоре од свега је то што се, због поскупљења, потрошачи у Србији све мање баве квалитетом хране и једино гледају да цене буду што ниже – поновио је Паповић.