Укупни потенцијали обновљивих извора енергије једнаки су годишњој потрошњи нафтних деривата у Србији, а када би потпуно искористила своје енергетске ресурсе Србија би годишње уштедела неколико стотина милиона евра. Тихомир Рајлић, генерални директор „Сименс Београда”, каже да је једно од главних питања да ли држава зна колико троши енергије.Мало ко ће дати одговор на питање колико електричне енергије потроше све зграде владе, касарне, полицијске станице, школе и болнице, јавна расвета...

Први човек „Сименса” у Београду звучи уверљиво, између осталог и зато што обновљиви извори енергије представљају све већи део пословања ове компаније широм света. Прошле године овај део бизниса донео је готово четвртину укупних прихода компанијеили 19 милијарди евра, од којих је у истраживање и развој нових производа уложено 3,8 милијарди евра. До 2008. инсталираноје више од 6.400 ветрогенератора снаге око 5.700 мегавата, чијим радом се емисија угљен-диоксидасмањила за око осам милиона тона годишње.

– Осим што не знамо колико трошимо енергије, не знамо ни колико бисмо могли да уштедимо. Зато као компанија радимо на едукацији свих о значају унапређења енергетске ефикасности, јер пре него што уложимо милијарду евра у изградњу неког новог енергетског погона, можда би боље би било да их уложимо у повећање енергетске ефикасности, јер бисмо тиме сасвим сигурно постигли ефекте које би донео тај објекат. Уштедели бисмо толико електричне енергије да не би било потребе за изградњом термоелектране која троши необновљиве ресурсе и загађује животну средину – истиче Рајлић.

Проблем у Србији је низак ниво свести о значају енергетске ефикасности и позитивним еколошким и економским ефектима, због чега су у „Сименсу” одлучили да промовишу овај концепт широм Србије. Општина Инђија је међу првима препознала потенцијал оваквих пројеката, па је „Сименс”у преговорима око процеса унапређења енергетске ефикасности у јавним зградама у овој општини (школама, Дому здравља и објектима општинске управе). Постоји интересовање за сличне пројекте у јавним установама и у Новом Саду, Суботици и Нишу.

У „Сименсу” су на властитом корпоративном примеру одлучили да у дело спроведу један такав програм. Њихова фабрика „Лохер Електро”у Суботици, која производи битне компоненте за ветрогенераторе и представља један од укупно три слична погона у свету, потпуно је енергетски ефикасан погон и један од највећих извозника у Србији.

– Технологија будућности се производи управо у Србији и на сопственом примеру смо показали исплативост унапређења енергетске ефикасности, смањивши рачуне за енергију у нашој фабрици готово 20 процената. Али, ако електрична енергија и даље буде социјална категорија, овакви пројекти неће бити исплативи. Оног момента када цена достигне економски ниво, а само је питање времена када ће се то и код нас догодити, тада ће се кроз конкуренцију одмах отворити и простор за инвестиције у пројекте искоришћења обновљиве енергије – каже Тихомир Рајлић.

Д. Спаловић

--------------------------------------------------------

Новац за квалитетне пројекте

Европска банка за обнову и развој, немачка банка КфW и бројне друге европске финансијске институције имају спремне кредите намењене пројектима унапређење енергетске ефикасности у земљама које требајуда уђу у ЕУ. Препреку за остваривање програма је неприпремљеност локалних самоуправа за тако комплексне пројекте и одсуство информација о њиховим предностима.

– Сигурно је да ће тих фондова бити још више како се будемо приближавали ЕУ, а верујем да ће институције из Немачке бити међу водећима које ће подржати развој сектора обновљиве енергије у Србији – каже Рајлић.

Д. С.