Економија
Сиромашнима попуст од 99 одсто за легализацију куће
По том принципу за кућу у Калуђерици плаћаће се 3.960 динара месечно у наредних 20 година
Социјално угрожени грађани добиће попуст од 99 одсто за легализацију, а локалне самоуправе ће одлучивати да ли ће им наплаћивати један одсто или ће о свом трошку финансирати уређење земљишта, као вид социјалне помоћи. Остали ће добити бесплатно 25 квадрата по члану домаћинства, уз услов да им је то једина некретнина у власништву и да су држављани Србије. Ово су се јуче договорили представници Министарства животне средине и просторног планирања и локалних самоуправа, ексклузивно сазнаје „Политика”.
То конкретно значи да ће за кућу од 300 квадрата четворочлана породица легализацију првих сто квадрата добити бесплатно. За других сто квадрата остварује попуст од 60 одсто, као што је иницијално прописано Законом о планирању и изградњи. Док последњих сто квадрата плаћају по пуној цени.
Локалним самоуправама је остављена могућност да одобре плаћање накнаде за уређење земљишта на рате од 10 до 20 година.
Тако би власник куће од 300 квадрата у Калуђерици месечно могао да плаћа око 3960 динара у наредних 20 година. Док би, на пример, власник сеоског домаћинства од 200 квадрата у неком поморавском селу плаћао око 200 динара.
Пошто то није једини трошак, договорено је да власници нелегалних објеката до јуна потпишу уговоре са општинама, које ће у њихово име завршити сву папирологију, ангажовати пројектанте и геометре. Почетни издаци (који се крећу између 250 и 300 евра) моћи ће да се плаћају одложено на две до три године. Уколико бесправни градитељи не потпишу уговоре до јуна или не заврше то у својој режији, следује им дупло већи рачун за накнаду за коришћење грађевинског земљишта. Општине ће, такође, моћи да зарачунају накнаду на накнаду за прикључење на водовод и канализацију.
На овај начин помирени су ставови министра Оливера Дулића (који се залаже да што већи број грађана скоро бесплатно или што јефтиније легализује објекте) и градоначелника, који су се залагали да општине и градови буду сервис грађана и уместо њих и за њихов рачун заврше легализацију.
Остало је нејасно по којем критеријуму, ко и како ће утврђивати припадност власника објеката социјално угроженој категорији. Стална конференција градова и општина предложила је да се измењени Закон о планирању и изградњи (у чији текст ће бити уграђене и промене које се односе на легализацију) повеже са општинским одлукама о проширеним правима из области социјалне заштите. Према том предлогу, у ту категорију била би увршћена старачка домаћинства са села, корисници минималних пензија, незапослени…
Данијел Цвјетићанин, професор Сингидунум факултета, овакав потез оцењује искључиво као предизборни.
– Реч је о најмање 600.000 до 800.000 бирача, ако пођемо од тога да у свакој кући живи један пунолетни грађанин. Њима је учињен уступак, који се прелива на плећа пореских обвезника – каже Цвјетићанин.
А економиста Александар Стевановић, из Центра за слободно тржиште, увођење додатних олакшица за бесплатне градитеље не види као политичку кампању, већ као жељу за увођењем евиденције непокретности, сређивањем катастра и постављањем темеља за озбиљно урбанистичко планирање.
– Терање мака на конац никуда не води. Чињеница је да је пола Србије изграђено без дозвола. Треба бити практичан, увести ред и поставити урбанистичка правила за убудуће – каже Стевановић.
Он сматра да не треба субвенционисати бесправне градитеље који су зидали објекте вредне неколико стотина хиљада евра. Јер би то била награда за њихову бахатост. Али грађанима који су саградили куће, које вреде 20.000 евра, или који су бесправно градили јер нису могли да добију дозволу и нису хтели да подмите службенике, према његовом мишљењу. треба дати попусте.
М. Авакумовић
----------------------------------------------
Рачуница
За кућу од 300 квадрата у Калуђерици у којој живе четири члана пуна цена накнаде за коришћење грађевинског земљишта је 6.800 динара по метру квадратном:
I – 100 квадрата – бесплатно
II – 100 квадрата – 60 одсто попуст – 272.000 динара
III – 100 квадрата – пуна цена – 680.000 динара
Укупно: 952.000 динара
Одложено на 20 година
Месечна рата: 3960 динара
Последњи коментари
Srbija je obavezna prema Bečkoj deklaraciji iz 2004 da regularizuje,legalizuje i integriše neformalna naselja( to su naselja koja se diskiminaciono i dehumanizujući kod nas nazivaju divlja naselja. Obaveza Srbije je da uloži novac u to a ne da zaradi na tome.neformalna naselja su uglavnom naselja u četrvtoj ,petoj zoni, te bi legalizacija u njima trebalo biti besplatna,tim pre što su u tim zonama ljudi sami dovodili komunalije.
kriterijumi i iznosi za eventualnu naplatu moraju biti niži nego za otkup društvenih stanova jer su skoro svi vlasnici kuća uplaćivali za stanove a nisu ih dobili.To znači najviše stotinak maraka.
Dozvole su dobijali uvek samo oni koji su besplatno dobijali lokacije i placeve,kao što je juče Politika pisala,stog ljudi nisu krivi što nije bilo uredjenih placeva ili DUP-ova.
Legalizacija treba da podigne ljude iz siromaštva a ne da ih gura u dublje siromaštvo.U EU se nemože sa samo 20 % stanovništva koje ima uknjiženu imovinu,a Ti koji imaju uknjižene su ih dobili
Koliko mi je poznato za sigurnost i stabilnost legalizovanih objekata ne garantuje niko!
Siromasni grade kucé ? To je izgleda moguce samo u Srbiji, jos zitelji negoduju da slabo zive, zanimljivo.







