Губитак Нафтне индустрије Србије у 2009. години, према прелиминарним резултатима, процењује се на око четири милијарде динара. До тог минуса дошло је у највећој мери због исплата отпремнина онима који су добровољно напустили фирму – око 2,9 милијарди динара и курсних разлика – 4,2 милијарде динара, сазнаје „Политика” из извора блиских врху компаније. У пословању 2008. НИС је, према ревизорским извештајима, направио губитак од око осам милијарди динара.

С обзиром на то да је лањски губитак од око четири милијарде динара израчунат пре обезбеђења имовине (реч је о капиталу компаније који не доноси никакав профит) и исправке вредности из ранијих година, лако се може догодити да тај минус НИС-а буде и већи. Незванично се стрепи да би могао бити чак око 35 милијарди динара.

Завршни годишњи извештај за прошлу годину биће објављен после предаје Агенцији за привредне регистре, истовремено са мишљењем независног ревизора за НИС – Прајсвотерхаус, а најкасније до 1. априла ове године.

У завршном годишњем извештају поред пословних резултата биће приказане и корекције, које се раде у складу с међународним рачуноводственим стандардима. На укупан пословни резултат у великој мери могле би да утичу обавезе НИС-а у погледу резервације средстава за судске спорове који су настали претходних година, обезвређивањем средстава и исправком вредности „сумњивих”потраживања... Иначе корекција се ради од 2005. до 2008. године.

Сазнајемо да је највећа ставка у овој корекцији судски спор НИС-а с Стамбеном задругом „Рафинерија”, који се води већ осам година. Последњи налази вештака, како се незванично сазнаје, показују да је основни дуг НИС-а сада с каматом нарастао на више од 600 милиона евра, што је више него што је „Гаспромњефт” платио за 51 одсто НИС-а!

Извор „Политике” каже да је дуг настао због нередовних уплата НИС-а по уговору из 1998. вредног 319,3 милиона динара о изградњи 22.000 квадрата станова за МУП који су тада потписали влада, МУП, НИС и Стамбена задруга.

Уговором је било предвиђено да НИС,уместо пореза држави, плаћање преусмери на Стамбену задругу, која је тим новцем требало да изгради станове за полицајце. На тај начин МУП је био ослобођен плаћања изградње станова на неколико локација у Бачкој Паланци, Тителу...

Све је ишло добро док Милана Ђаковића на месту директора није заменио Димитрије Вукчевић, који је проценио да је тај уговор штетан за НИС и обуставио даље уплате, после чега је Стамбена задруга,која живи искључиво од провизије, брзо потрошила новац, а због дуга НИС-а добар део тих станова ни данас није завршен.

Уочи продаје НИС-а, дуг према Стамбеној задрузи износио је око 400 милиона евра. Да се не би догодило да нови руски власник одустане од куповине, наш извор наводи да је руководство задруге притискано да одустане од тужбе. О томе се још води дуг судски поступак.

Јасна Петровић