Најављено поскупљење путарина од 11 одсто наметнуло је питање оправданости таквог потеза, с обзиром на то да је коришћење наших аутопутева међу најскупљим у окружењу, иако на појединим деоницама не постоји пун профил аутопута. У суседној Хрватској, која друмарину такође наплаћује по пређеном километру, цене су нешто више, али су и друмови много бољи. Од границе те земље до Загреба за 280 пређених километара плаћа се око 15 евра, док за 450 километара од Хоргоша до Ниша путарина стаје 13,5 евра. Са друге стране у Македонији, која има исти систем наплате, цена путарина од уласка у земљу из Србије до границе са Грчком кошта око три евра за 150 пређених километара. Занимљиво је да један пролазак од Суботице до Лесковца кошта 5,5 евра скупље од десетодневног коришћења аутопутева у Бугарској.

Дарко Савић, руководилац надзора наплате путарина у Путевима Србије, категорично тврди да путарине код нас нису најскупље. Он не спори да су хрватски аутопутеви далеко бољи, али подсећа је ова земља у њихову изградњу уложила 20 милијарди евра.

– То улагање не могу лако да поврате, јер немају очекивани проток возила. У Италији, која има сличан начин наплате путарина, за релацију од Трста до Вероне (256 километара) друмарина износи 22 евра. Са Македонијом се и не треба поредити. Њихови аутопутеви су лоши, а систем наплате није добро организован па можете ту релацију да пређете и за евро, ако се тако погодите – каже Савић.

На констатацију да се ни ми не можемо похвалити бог зна каквом организацијом, јер од Београда до Новог Сада важи јединствена цена (240 динара или 2,5 евра) без обзира да ли се возач искључи у Руми или путује до главног града Војводине, Савић каже да је реч о отвореном систему наплате, који се примењује на недовршеним деоницама.

– Висину путарине није могуће обрачунати по пређеном километру, јер на појединим местима, смерови нису физички раздвојени, те је окретање, улазак и излазак могућ на више места. Овакав систем се примењује на краћим или недовршеним деоницама и у осталим државама Европе, Шпанији, Хрватској и Грчкој. Чим се заврше радови на пуном профилу аутопута, прећи ћемо на наплату по пређеном километру – каже Савић.

  Систем наплате коришћења аутопутева са временским ограничењем у окружењу показао се као најисплативији за возаче. За нашу земљу је међутим, каже наш саговорник, неисплатив и неприхватљив.

– Увођење такозваних вињета је исплативо само у земљама које имају изграђену добру мрежу аутопутева. Код нас би то значило да би неком становнику, који живи далеко од аутопута, на пример у Бору и који га користи само једном у више месеци, наплатили вињету чија цена у таквим случајевима не би била реална. У Бугарској, рецимо, морате да платити вињету од четири евра и за коришћење магистралног пута Софија – Димитровград, наводи наш саговорник и додаје да економски моћне земље попут Немачке и Холандије путарине уопште не наплаћују.

Да би вињете биле исплативе, како додаје, морају важити на дужи период. Словенија је управо због тога имала проблеме па је због губитка транзита укинула вињете за камионе и аутобусе.

– За аутомобиле су и даље на снази, али је транзит кроз ту земљу скупљи него кроз Србију. Пролазак 150 километара аутопута кроз Словенију кошта 15 евра, док за 450 километара од Суботице до Ниша кошта 13,5 евра – каже Савић.

Приход од наплате путарине у прошлој години у Србији је износио око 140 милиона евра, а да ли ће бити у овој години увећан зависиће од Владе Србије, којој је већ два пута у протеклих годину дана слат захтев за поскупљење.

Душан Младеновић, секретар Удружења за саобраћај Привредне коморе Србије, сматра да је поскупљење оправдано са становишта путара, будући да је материјал, који се уграђује у поправку путева поскупео. У том контексту је логично да поскупе путарине, од којих се финансира обнова саобраћајне мреже. Али са друге стране нове цене неће одговарати транспортерима.

– Држава мора да пронађе меру како да због повећања путарина не изгуби кориснике аутопутева. Постоји опасност да транзитни саобраћај, који гравитира ка Турској, заобиђе нашу земљу и скрене на суседни Коридор 4, кроз Румунију и Бугарску – упозорава Младеновић.

М. Авакумовић