Минск – Белорусија није земља командне економије, већ социјално оријентисане привреде у којој је незапосленост свега један одсто. То се, међутим, не допада Европској унији и Америци, каже у разговору за „Политику” Василиј Васиљевич Романов, председник Трговинско-индустријске коморе Белорусије.

– Не бих улазио у то због чега им смета наш економски систем. Сигурано имају неке разлоге. Нама је много важније што смо успели да у пракси спроведемо концепт социјално оријентисане економије, што значи да се фокусирамо на извоз и да 60 одсто производа пласирамо на страна тржишта – највише у Европску унију – 42 одсто, затим у Русију – 32 одсто, а остатак у друге државе.

Где је ту Србија?

Са Србијом имамо робну размену од око 65 милиона долара, што је недовољно јер постоје озбиљни потенцијали за сарадњу, поготово после потписивања споразума о слободној трговини. Надам се да ће будућа сарадња и вама користити и да ћете успети да смањите дефицит који имате у пословању са Белорусијом.

Које белоруске фирме су највише заинтересоване за пословање са Србијом?

Пре свих „Тракторни завод”, један од највећих светских произвођача трактора који прави чувени „беларус”. Реч је о компанији која је у државном власништву, али то не значи да не може да буде приватизована. Она тренутно планира да у сарадњи са ИМТ-ом производи тракторе и продаје их у Србији, земљама региона, али и у Европској унији. Осим тога, „Бекомунмаш”, произвођач тролејбуса из Минска, озбиљно је заинтересован да Београду прода 70 тролејбуса, јер смо са вашим главним градом већ имали успешну сарадњу пре шест година.

Да ли у Белорусији има више приватних или државних фирми?

Наша Трговинско-индустријска комора има 1.700 чланица и више од 70 одсто су приватне фирме. То јасно говори о томе да ли код нас има приватне својине.

А има ли страних компанија?

Тренутно у Белорусији послује више од 5.000 страних фирми. Влада је створила повољне услове за њихов долазак, јер је за отварање предузећа, односно за добијање свих дозвола за рад потребно свега 35 дана. Поред тога, држава има и неколико програма који подстичу стране инвеститоре да улажу у Белорусију.

Како је могуће да је незапосленост у Белорусији свега два одсто?

Нисте у праву. Незапосленост је један одсто. Једноставно, државно руководство је успело да подстакне фирме да производе више него што је потребно нашем тржишту. На тај начин отварамо нова радна места. Рецимо, производимо млека и меса два пута више него што нам је потребно и онда од њих правимо млечне производе и месне прерађевине и извозимо их. То је суштина социјално оријентисане економије. Шта ће нам економија ако није у служби народа?

А ко у Белорусији креира цене? Влада или произвођачи?

Компаније саме формирају цене. Влада им се у то не меша. Руководимо се тржишним условима пословања.

А да ли држава одлучује колика ће бити производња? На пример, да ли влада каже: „Ове године морамо да произведемо толико и толико тона кукуруза”?

Држава даје задатак сваком предузећу да повећа обим производње како би се увећао извоз. Фирме онда, да би у томе успеле, набављају нове технологије, повећавају или смањују број запослених. Иначе, извозно оријентисана предузећа добијају одређене стимулансе од државе ако повећају производњу.

За крај једно питање које можда баш и нема много везе са економијом. Стиче се утисак да је Минск један од најчистијих градова на свету. На улицама је готово немогуће видети опушак, а камоли ђубре. Како сте успели да тако уредите град?

Тако је у свим белоруским градовима, а не само у Минску. Просто, ако у кући има домаћина, увек је чисто. А ако је кућа без домаћина, увек има проблема. Белорусија, срећом, има доброг домаћина.

Н. Миковић