Народна банка Србије (НБС) прати дешавања у свим банкама и прецизно евидентира кретање новца и за сада нема забрињавајућих појава. Уколико би дестабилизација са међународног финансијског тржишта почела да се прелива у наш систем, НБС има мере које би у том случају применила, рекао је јуче Дејан Шошкић, гувернер централне банке поводом евентуалног преливања кризе из земаља еврозоне.

– Уколико матичне банке у иностранству покушају да јачају капитал на рачун својих „кућа” код нас, а верујемо да та врста ризика није висока, имамо добре мере заштите, као што су солидна капитализација банака, већа резервација за потенцијалне губитке, ликвидност – рекао је гувернер. Он је напоменуо да је утицај банака, чије су матице у Грчкој, релативно ограничен и чини 16 одсто активе укупног банкарског система Србије и нешто испод 18 одсто депозита.

Иначе, централна банка процењује да ће у следећој години раст бруто домаћег производа бити 1,5 одсто. Гувернер је оценио да је смањење прогнозе раста за идућу годину у великој мери засновано на очекиваним мањим стопама раста у земљама ЕУ, које су највећи трговински партнери Србије услед економске кризе, пре свега Италији и Немачкој. По Шошкићу и ММФ има слична очекивања о вредности БДП-а у наредној години. За ову годину процењује се да ће раст БДП-а бити око два одсто.

Гувернер и у наредном периоду очекује пад инфлације, и то не само у наредних месец-два, већ и почетком наредне године. Он је подсетио да је инфлација била највећа у априлу, када је износила 14,7 док је у октобру пала на 8,7 одсто.

– Кредитна активност банака је и даље позитивна, али са опадајућим трендом. Кредити су пратили расположивост средстава у буџету намењених за субвенционисане зајмове и како су се та средства потрошила, кредитна активност је јењавала – рекао је Шошкић.

Одговарајући на примедбе да је повећање учешћа за стамбене кредите утицало на пад продаје станова, он је рекао да није било званичних позива из Владе да се разговара на ту тему.

– Природно је у рецесији и смањеној економској активности, када имате раст незапослености да се људи не опредељују тако лако да купују тако важне и скупе ствари, као што су некретнине – рекао је Шошкић уз оцену да решења која би требало тражити за ту област нису у домену регулативе НБС, која „својим одлукама не може подстаћи грађане да купују ову или ону робу или некретнине, јер ми морамо да водимо рачуна о финансијској стабилности система”.

Ј. Рабреновић

----------------------------------------------

Плате под лупу

Плате руководства централне банке у поређењу са примањима руководства финансијских институција у нашој земљи вишеструко су нижа и требало би их посматрати у том контексту, рекао је Шошкић, подсећајући да НБС није буџетски корисник, има независне изворе финансирања, а принципи за одређивање плата руководства одређени су још 2003. године и поставио их је Савет НБС.

– Када се говори о платама руководства НБС, требало би имати у виду и колика су примања руководства у јавним предузећима, агенцијама и финансијским институцијама у државном власништву, чија руководства имају веће зараде. Немамо ништа против да се читав тај систем стави под лупу и додатно уреди – рекао је гувернер и додао да су плате у НБС испод просечних плата у централним банкама неких од суседних земаља, као што су Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија.

Према његовим речима, плате су на том нивоу да „ми упркос томе што знамо да су више од просека у нашој земљи, врло често имамо проблем да задржимо младе квалитетне људе који понекад из НБС одлазе у приватни сектор”.

– Ако се сматра да је сазрело време да се ти принципи поново сагледају, ми немамо ништа против тога – рекао је гувернер. Поједини медији писали су протеклих дана да гувернер Шошкић има плату од 663.719 динара, као и да је у протеклим месецима више пута повећавана.

----------------------------------------------

Смањене девизне резерве НБС

Девизне резерве Народне банке Србије смањене су у октобру за 86 милиона евра и на крају тог месеца износиле су 11,27 милијарди евра, наведено је у јучерашњем саопштењу централне банке. Томе је највише допринело измирење обавеза према инокредиторима на основу чега је из девизних резерви исплаћено 63,6 милиона евра. Истовремено банке су по основу обавезне девизне резерве повукле нето 50,2 милиона евра. Током октобра остварени су приливи по основу коришћења кредита у износу од 78,5 милиона евра.

Нето девизне резерве, односно резерве умањене за девизна средства банака по основу обавезне резерве, као и средства повучена од ММФ-а крајем октобра износиле су 6,58 милијарди евра. Такав ниво девизних резерви обезбеђује покривеност новчане масе (М-1) од 443 одсто, краткорочног дуга у износу од 1.314 одсто и истовремено покрива више од осам месеци увоза робе и услуга.

Обим реализоване трговине девизама на међубанкарском девизном тржишту у октобру износио је 1,26 милијарди евра, што је за 846,2 милиона евра мање него у претходном месецу. Од почетка године у међубанкарској трговини реализовано је укупно 16,3 милијарде евра. У октобру је забележена номинално јачање динара у односу на евро од 0,7 одсто, а НБС није интервенисала на међубанкарском девизном тржишту.

Танјуг