Спољни дуг Србије остао је готово непромењен у односу на крај прошле године (21,8 милијарди евра), али је његово учешће у бруто домаћем производу повећано за 5,8 процентних поена и достигло 70,4 одсто друштвеног „колача”.Дилеме и страхови да ли смо на коленимасу,чини се,непотребни, јер је према индикаторима екстерне ликвидности и солвентности спољни дуг одржив.

Конкретније, Србија се може сврстати у средње задужене земље. А то значи да је, како је оценила Народна банка Србије, способна да измири обавезе према иностранству које доспевају у кратком року.

У детаљној анализи укупног дуга Србије, коју је централна банка јуче објавила на сајту, наводи се да је дуг државе (укључујући и НБС и локалну самоуправу) 30. септембра износио 6,2 милијарде евра, а државно гарантовани 0,6 милијарди евра. Дуг јавног сектора износио је 6,8 милијарди евра, а приватног 14,9 милијарди, од чега банкарски чини 27,3 одсто. Учешће дуга јавног сектора у укупном дугу повећано је са 29 одсто на 31 одсто. Јавни дуг Србије је крајем септембра износио 9,9 милијарди евра.

У прва три тромесечја коришћено је три милијарде евра иностраних кредита. Истовремено је отплаћено 2,3 милијарде евра главнице и 0,5 милијарди камате. Јавни сектор је користио 1,1 милијарду евра кредита, од чега је у мају повучено 782,5 милиона у оквиру стендбај аранжмана са ММФ-ом. Од почетка године до септембра отплаћено је 299 милиона евра, од чега за главнице 115 милиона, а за камате 184 милиона.

У односу на крај претходне године, структура спољног дуга по рочности је побољшана – краткорочни дуг чини само девет одсто укупног дуга, наспрам 11,1 одсто.

Дуг предузећана крају септембра износио је 10,8 милијарди евра и у односу на претходну годину је смањен за 5,4 одсто. Фирме су у прва три тромесечја користиле кредите „тешке” око 1,5 милијарди евра, што је за 57 одсто мање у односу на исти период 2008. године. Предузећа су се у првих девет месеци нето раздужила за 625 милиона евра, од чега 370 милиона по дугорочним кредитима. Око 54 одсто иностраних кредита које су користила домаћа предузећа одобриле су банке и финансијске институције које су повезана лица с домаћим банкама.

Код свих привредних сектора забележено је смањено коришћење иностраних кредита, изузев сектора финансијског посредовања, рударства и сектора саобраћаја. У првих девет месеци ове године, сектор финансијског посредовања учествовао је у коришћењу иностраних кредита приватног сектора са три одсто, док је у истом периоду прошле године то учешће износило 15 процената.

Банкесу од јануара до краја септембра користиле 433 милиона евра дугорочних иностраних кредита, што је за 218 милиона више него у истом периоду 2008. године. У том периоду задужиле су се за 334 милиона евра, а по краткорочним ороченим банкарским депозитима и линијама раздужиле за 53 милиона, што чини укупно нето задужење банкарског сектора од 281 милион евра.