Економија
Спољни дуг Србије смањен због курсних разлика
Спољни дуг Србије достигао је на крају априла 30,99 милијарди долара, што је за 5,5 одсто мање него крајем 2009. године, а за 0,6 одсто више него претходног месеца, наведено је у билтену Института за тржишна истраживања (ИЗИТ).
До извесног смањења укупног спољног дуга дошло је, не због престанка задуживања државе и приватног сектора, односно измиривања финансијских обавеза без улажења у нове кредитне аранжмане, већ услед јачања долара у односу на евро, навели су у ИЗИТ-у.
Управо због курсних разлика је и регистровано редуковање спољног дуга Србије у априлу према стању с краја прошле године.
Посматрано у еврима, спољни дуг земље порастао је на крају априла, у односу на крај 2009, за око три одсто, а према стању с краја марта за 0,9 процената.
Подаци изражени у еврима јасно показују да је присутан тренд сталног раста спољног дуга Србије.
Спољни дуг јавног сектора је крајем априла износио 10,35 милијарди долара, што је чинило 33,4 одсто укупног спољног дуга Србије.
То је свакако даљи помак у учешћу државе у укупном спољном дугу, са 31,7 одсто, колико је износио на крају децембра 2009. и 32,6 одсто у марту ове године, наводе аналитичари ИЗИТ-а.
Спољни дуг приватног сектора достигао је 20,64 милијарди долара, што је чинило 66,6 одсто укупног спољног дуга Србије.
То је извесно смањење учешћа приватног дуга у спољном дугу Србије са 68,3 одсто на крају прошле године и 67,4 одсто у марту 2010.
Последњи коментари
Sta imamo od tih dugova,osim duga?
Sta ce biti sledeci 'carobni stapic'? Izvoz raste, dug se smanjuje, a gradjani siromasniji nego sto su bili za oko 30%. I bez obzira na optuzbe da spekulanti obaraju kurs jasno je da Vlada stoji iza toga. A realno sve manje i manje izvozimo...Tonemo sve dublje i dublje. Umesto da nam sopstveni zivotni kvalitet, jacanje nase ekonomije bude prioritet, nama su vecito prece neke ideje, a one bi trebalo upravo tome da sluze. Bitno je kad cemo u EU, a ne kad cemo bolje da zivimo.
Kursne razlike izmedju svtetskih valuta bi mogle da uticu na smanjenje naseg duga samo ako bi u tom istom periodu dinar bio stabilan, tj. ukoliko bi izvozni prihodi bili na istom nivou. Medjutim, sa svakim padom, bilo evra bilo dolara, dinar pada jos vise, a padace sve vise i vise. Spolji dug se ne moze meriti tako sto ce se preracunavati na taj nacin vec samo u odnosu na kretanje naseg izvoza. U tom pogledu je potpuno nerelevantan i BDP jer i njegovo racunanje je nemerodavno zbog vestacki branjenog kursa dinara. Da bismo uopste mogli imati pravu sliku nase zaduzenosti, moramo prvo depresirati dinar na ravnotezni nivo uvoza-izvoza, a onda na tom nivou dinara racunati BDP i procenat zaduzenosti. Kada bi se to dogodilo, onda bismo videli da je nas dug daleko veci od BDP, a da se procentulna zaduzenost (spoljni dug : izvoz) nije smanjila vec povecala.
