Нафтна индустрија Србије званично је, после годину дана откако је „Гаспромњефт” преузео 51 одсто те компаније, постала власник 37 објеката – 24 пумпе, три објекта за производњу, прераду и транспорт нафте, паркинга, мотела у Адашевцима и седам помоћних зграда. Закључак о почетку преноса овог дела имовине донела је влада на последњој седници прошлог четвртка, сазнаје „Политика”.

С обзиром на то да је ових 37 објеката „кап у мору” у односу на 10.000 непокретности које би с Републичке дирекције за имовину требало да пређу у власништво НИС-а и то до 1. јуна ове године, када би акције те компаније требало да се нађу на берзи, а компанија постане отворено акционарско друштво, влада би, каже наш извор упућен у имовинскоправне односе, морала да убрза тај посао.

Правни статус имовине НИС-а је изузетно компликован, јер је само 40 одсто некретнина регистровано у јавним књигама Републике Србије и то тако да та компанија има право коришћења, док право на имовину припада и даље држави Србији.

Преосталих 60 одсто је имовина која чак није ни благовремено регистрована, каже овај извор, што није добро ни за компанију, ни за њене акционаре. Процес пререгистрације имовине није везан за трансформацију НИС-а из садашњег затвореног у отворено акционарско друштво и изласком на берзу, али је ово питање директно у вези са формирањем вредности акција на берзи.

Тешко је, каже исти извор, очекивати да ће компанија која има мање од један одсто активе регистроване као своје власништво имати било какву значајнију тржишну вредност. У таквим околностима постоји озбиљан ризик знатног пада вредности акција у тренутку изласка НИС-а на берзу управо због тога што имовина компаније није регистрована. 

Влада и НИС, иначе, заједно раде на утврђивању списка имовине НИС-а од маја прошле године.

Уговором о продаји 51 одсто акција те компаније предвиђена је исплата њеног оснивачког капитала, а тренутно, како је потврђено, тај капитал није формиран. Купопродајним уговором је дефинисано и добијање гаранције да је НИС власник комплетне имовине на дан 31. 12. 2007. године. Међутим, списак непокретности није дефинисан.

Према информацијама доступним „Политици”, главне препреке на путу решавања овог проблема јесу наше неприлагођено законодавство, административне баријере и одређена неподударност документације с појединим надлежним министарствима.

Нерешено имовинско питање НИС-а процењује се као највећи пословни ризик. Тако одсуство документације којом се потврђују власничка права НИС-а и права на коришћење објеката, онемогућава потписивање детаљних уговора који су неопходни за модернизацију компаније у коју само током 2010. треба уложити око 215 милиона долара.

У јединственом списку имовине постоји 4.020 објеката који се воде као власништво државе, као и 4.528 онихкоји уопште нису уписани у јавне књиге.Нису прокњижена права на коришћење 148 бензинских пумпи, 1.189 цевовода, 1.843 бушотине, 227 зграда, као и шест складишта за гориво.

Слична ситуација је и с парцелама које користи компанија – од укупне површине 6.426 хектара НИС има право да користи 1.189, док преосталих 5.327 хектара користи без евиденције у јавним књигама.

Бранко Павловић, заступник малих акционара НИС-а, каже да нерешени имовинскоправни односи у нафтној компанији само потврђују да држава, као њен дојучерашњи стопостотни власник, није знала чиме располаже и шта је њено. Да је знала, имовина би се лако пренела на новог већинског власника.

Иако се последњих дана спекулише да је један од разлога због ког Србија неочекивано дуго чека на добијање руског кредита од око милијарду долара незадовољство руске стране (не)ажурношћу српске стране да реши имовинскоправне односе НИС-а, у Министарству енергетике одбацују такве наводе.

Милан Будимир, задуженог за односе с јавношћу у ресорном министарству, тврди да добијање руског кредита ни у ком случају не може да буде доведено у везу с преносом имовине НИС-а. Влада је на последњој седници донела закључак о почетку преноса имовине и о томе је упозната и руска страна.