БЕОГРАД – Срби се по висини просечне зараде, када се упореде са грађанима у региону, налазе на средини лествице, али су им примања нижа за чак триста до шесто евра него код Словенаца и Хрвата, а већа тек за неколико десетина евра од зарада у Македонији и Босни и Херцеговини, док се готово изјадначила са просеком примања у Албанији.

Просечна нето зарада у Србији, исплаћена у фебруару, износила је 35. 538 динара, односно око 340 евра, док је према подацима Државног завода за статистику у Хрватској, просечна нето плата по запосленом исплаћена у јануару ове године износила 5.342 куне, односно око 730 евра.

У Словенији та просечна зарада креће се око 1.000 евра, док је код наших суседа Црногораца она око 515 евра.

Највеће зараде у Црној Гори, у децембру, без пореза и доприноса, имали су радници у финансијском посредовању - 955 евра, док су најмање плате имали запослени у рибарству - 259 евра.

Најмању просечну плату у региону добијали су Македонци - око 220 евра.

Запослени у Босни и Херцеговини просечно су зарађивали у децембру 250 евра, док је код Албанаца та просечна зарада била нешто већа и кретала се око 300 евра.

Неспорно је да на висину зараде, утиче свеокупна пословна клима у земљи, спровођење макроекономских мера, прилив страних инвестиција али и пореска политика.

Тако је у Хрватској, у поређењу са јануаром претходне године, просечна нето плата наставила да бележи раст под утицајем укидања најпре ниже, а потом и више стопе такозваног „кризног пореза”, као и промене пореских стопа.

Фебруарска плата у Србији у односу на просечну зараду исплаћену у јануару, реално је повећана за три одсто, али генерално зарада није забележила нешто већа померања протеклих месеци.

У децембру прошле године просечна зарада у нашој земљи износила је 39.580 динара, али се ипак тај месец не може узети као „репер” јер се, по правилу, последњег месеца у години исплаћују и додатна примања у виду регреса или тринаесте плате.

Занимљиво је да је децембарски радни сат, ако се рачуна да се радило 168 часова месечно, у Србији вредео 168 динара, па је тако просечан запослени у Србији дневно у децембру зарађивао 1.344 динара или 16,8 евра.

Поједини економисти сматрају да поређење зарада у земљама региона није пожељно јер се цене производа и услуга, куповна моћ, али и и многи други фактори као што су (не)постојање монопола у трговинском сектору, значајно разликују.

Једно је, ипак, сигурно, а то је да се, поредећи просечну зараду и однос домаћих цена и просека ЕУ, Србија по стандарду грађана налази на зачељу европских земаља.

Подаци показују да око 60 одсто грађана Србије располаже средствима којима подмирују искључиво трошкове хране, док је тај проценат у ЕУ испод 30 одсто.