Kada bi Srbija čak i odlučila da se ozbiljnije pozabavi trenutnom nestašicom mleka tvrdim da za tri godine nema, niti će biti osetnijeg poboljšanja. Zbog čega? Pa Srbija, jednostavno, ima manje od 500.000 krava muzara. Samo u poslednjoj deceniji, prema zvaničnim podacima republičke statistike, zbog pogubne politike cena u mlekarstvu, pojeli smo krdo od 200.000 krava muzara. A kada seljak jednom na klanicu izvede jednu ili dve krave – skoro nikada ih ne vraća. To je deo naše sumorne priče, izjavio je za naš list dugogodišnji direktor Instituta za stočarstvo u Zemunu i nekadašnji savezni ministar za poljoprivredu (u Panićevoj vladi) prof. dr Ratko Lazarević.
Po njemu, problem nije u tome šta, već ko. On ne vidi ideju, želju, program… za tri do pet, da se i ne govori o planovima na 15 do 20 godina, da se srpsko stočarstvo pomeri s mrtve tačke. Tim pitanjima više se ozbiljno niko ne bavi. Čak ni Ministarstvo poljoprivrede kao nekakvo oličenje države bez čije uloge u ovom poslu nema ništa. Samo naivni veruju, kaže, da u Evropskoj uniji, kojoj se tako radujemo, vlada nekakva nevidljiva tržišna ruka. Da pod njenom „natprirodnom” moći tamošnji stočari, koji se i tamo povremeno bune kada im se ukinu neke povlastice ili padnu cene, rade šta im je volja i kako hoće. Ma, kakvi! Sve je do tančina isplanirano. Bilansi proizvodnje, potrošnje, izvoza, rezervi… sve se do tone zna i za to EU plaća. Višak mleka, mesa, putera, jaja…? Neka trlja glavu onaj ko ih je napravio. EU je rekla šta joj i koliko treba i za to odvojila pare.
Mi nismo tamo, a valja nam nešto činiti. Šta?
– Neko, a ne vidim nikog drugog do tu našu državu, mora, koliko juče, da donese odluku da se za tri godine stado krava poveća za bar 150.000 grla. Šta to znači? Da se odmah zabrani klanje svakog ženskog teleta. Ako treba i junice da se uvezu. Neki ljudi kao da su rođeni na drugoj planeti pa ne znaju da od teljenja do prvog litra mleka mora da prođe najmanje tri godine. A za te tri godine tele treba gajiti, negovati, hraniti i spremati da na svet donese novo tele, nakon čijeg odlučivanja od sise možemo računati na mleko.
A to je, dabome, dug i skup posao. To sam seljak ili farmer-stočar, svejedno, ne mogu sami da nose, pogotovo ako je u pitanju veći broj grla. A onda kada krava počne da daje mleko dođe mlekara i kaže – ti si mali, na tebe i tvoje mleko ne računam. Ili, perfidnije, skine cenu sirovom mleku.
I onda opet krava ode na klanicu.
E, da ne bi opet otišla i da bi ova zemlja imala dovoljno mleka za sebe i za izvoz, jer mi imamo odista zdravu hranu, vodu i vazduh, počinjemo da poštujemo i sva pravila EU u pogledu porekla i sledljivosti, država mora da se uključi povoljnim kreditima i pravilima koja niko ne može da prekrši.
U kom pogledu?
Bavljenje stočarstvom je težak, ozbiljan i dugotrajan posao. Da bi se srpski seljak sa desetak i više hektara zemlje odlučio za taj rad, jer se stokom moraš baviti svakog dana – i na Božić, Uskrs, slavu… nema godišnjih odmora ili bolovanja, taj čovek mora da ima iste uslove rada i pogodnosti kao da je zaposlen u EPS-u ili nekoj drugoj državnoj službi ili kod privatnika, makar sam sebi bio poslodavac. Stočar mora da zna, bar na 15 do 20 godina, da bi i svog sina zadržao u tom poslu, na šta može da računa sve to vreme – od zdravstvenog, socijalnog, penzionog i svakog drugog osiguranja, preko povoljnih zajmova za nabavku stada, zemlje, opreme, hrane… svega onog što mu je neophodno, pa do sigurnih i stabilnih tržišnih uslova – cena, plasmana. Ne može niti sme da mu se dogodi – hej, izvini, promenio se gospodin ministar, a on u tebi ne vidi budućnost srpske poljoprivrede.
Dobro je što će se u Privrednoj komori Srbije okupiti svi koji mogu nešto da učine u pogledu veće proizvodnje mleka, ali suština je u omasovljenju našeg stočarstva uz mnogo veću ulogu države kojoj ne može biti svejedno šta se dešava u toj grani poljoprivrede koja je svuda, pa i u EU, kruna agrara i niko je se, ma kako bio razvijen, ne odriče, rekao je Lazarević.

Slobodan Kostić
------------------------------------------
Višak u budžetu za stočarstvo
Ministar za poljoprivredu Srbije Saša Dragin najavio je da će ukoliko u budžetu bude viška sredstava novac najverovatnije uložiti u mlečno stočarstvo. „Mislimo da je ovoj grani potrebna pomoć zbog jako loših cena u proteklih nekoliko godina, jer ukoliko je pre četiri godine litar mleka poljoprivredniku plaćan 34 dinara a sada 25 dinara i s obzirom na inflaciju, jasno je u kakvoj su situaciji poljoprivrednici”, kazao je Dragin.

---------------------------------------------

Strateški problem
Profesorica Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov ocenila je da je mleko „strukturni i strateški problem, mnogo ozbiljniji i sa mnogo dugoročnijim posledicama nego što je situacija sa uljem”. Ona je kazala da su još u januaru 2009. godine upozorili da se u roku od godinu dana moraju osetiti posledice klanja veoma velikog broja grla goveda zbog nemogućnosti proizvođača da servisiraju dugove u uslovima krize. „Tada je došlo do smanjenja cene mleka. Proizvođačima je bila nerentabilna proizvodnja mleka i posledica svega toga je ovakav bilans mleka”, kazala je ona i dodala da je nemoguće da će do Nove godine proizvodnja biti stabilizovana. „Do stabilizacije proizvodnje može doći tek za dve do tri godine”, kazala je ona. Beta