Када би Србија чак и одлучила да се озбиљније позабави тренутном несташицом млека тврдим да за три године нема, нити ће бити осетнијег побољшања. Због чега? Па Србија, једноставно, има мање од 500.000 крава музара. Само у последњој деценији, према званичним подацима републичке статистике, због погубне политике цена у млекарству, појели смо крдо од 200.000 крава музара. А када сељак једном на кланицу изведе једну или две краве – скоро никада их не враћа. То је део наше суморне приче, изјавио је за наш лист дугогодишњи директор Института за сточарство у Земуну и некадашњи савезни министар за пољопривреду (у Панићевој влади) проф. др Ратко Лазаревић.
По њему, проблем није у томе шта, већ ко. Он не види идеју, жељу, програм… за три до пет, да се и не говори о плановима на 15 до 20 година, да се српско сточарство помери с мртве тачке. Тим питањима више се озбиљно нико не бави. Чак ни Министарство пољопривреде као некакво оличење државе без чије улоге у овом послу нема ништа. Само наивни верују, каже, да у Европској унији, којој се тако радујемо, влада некаква невидљива тржишна рука. Да под њеном „натприродном” моћи тамошњи сточари, који се и тамо повремено буне када им се укину неке повластице или падну цене, раде шта им је воља и како хоће. Ма, какви! Све је до танчина испланирано. Биланси производње, потрошње, извоза, резерви… све се до тоне зна и за то ЕУ плаћа. Вишак млека, меса, путера, јаја…? Нека трља главу онај ко их је направио. ЕУ је рекла шта јој и колико треба и за то одвојила паре.
Ми нисмо тамо, а ваља нам нешто чинити. Шта?
– Неко, а не видим никог другог до ту нашу државу, мора, колико јуче, да донесе одлуку да се за три године стадо крава повећа за бар 150.000 грла. Шта то значи? Да се одмах забрани клање сваког женског телета. Ако треба и јунице да се увезу. Неки људи као да су рођени на другој планети па не знају да од тељења до првог литра млека мора да прође најмање три године. А за те три године теле треба гајити, неговати, хранити и спремати да на свет донесе ново теле, након чијег одлучивања од сисе можемо рачунати на млеко.
А то је, дабоме, дуг и скуп посао. То сам сељак или фармер-сточар, свеједно, не могу сами да носе, поготово ако је у питању већи број грла. А онда када крава почне да даје млеко дође млекара и каже – ти си мали, на тебе и твоје млеко не рачунам. Или, перфидније, скине цену сировом млеку.
И онда опет крава оде на кланицу.
Е, да не би опет отишла и да би ова земља имала довољно млека за себе и за извоз, јер ми имамо одиста здраву храну, воду и ваздух, почињемо да поштујемо и сва правила ЕУ у погледу порекла и следљивости, држава мора да се укључи повољним кредитима и правилима која нико не може да прекрши.
У ком погледу?
Бављење сточарством је тежак, озбиљан и дуготрајан посао. Да би се српски сељак са десетак и више хектара земље одлучио за тај рад, јер се стоком мораш бавити сваког дана – и на Божић, Ускрс, славу… нема годишњих одмора или боловања, тај човек мора да има исте услове рада и погодности као да је запослен у ЕПС-у или некој другој државној служби или код приватника, макар сам себи био послодавац. Сточар мора да зна, бар на 15 до 20 година, да би и свог сина задржао у том послу, на шта може да рачуна све то време – од здравственог, социјалног, пензионог и сваког другог осигурања, преко повољних зајмова за набавку стада, земље, опреме, хране… свега оног што му је неопходно, па до сигурних и стабилних тржишних услова – цена, пласмана. Не може нити сме да му се догоди – хеј, извини, променио се господин министар, а он у теби не види будућност српске пољопривреде.
Добро је што ће се у Привредној комори Србије окупити сви који могу нешто да учине у погледу веће производње млека, али суштина је у омасовљењу нашег сточарства уз много већу улогу државе којој не може бити свеједно шта се дешава у тој грани пољопривреде која је свуда, па и у ЕУ, круна аграра и нико је се, ма како био развијен, не одриче, рекао је Лазаревић.

Слободан Костић
------------------------------------------
Вишак у буџету за сточарство
Министар за пољопривреду Србије Саша Драгин најавио је да ће уколико у буџету буде вишка средстава новац највероватније уложити у млечно сточарство. „Мислимо да је овој грани потребна помоћ због јако лоших цена у протеклих неколико година, јер уколико је пре четири године литар млека пољопривреднику плаћан 34 динара а сада 25 динара и с обзиром на инфлацију, јасно је у каквој су ситуацији пољопривредници”, казао је Драгин.

---------------------------------------------

Стратешки проблем
Професорица Пољопривредног факултета у Београду Наталија Богданов оценила је да је млеко „структурни и стратешки проблем, много озбиљнији и са много дугорочнијим последицама него што је ситуација са уљем”. Она је казала да су још у јануару 2009. године упозорили да се у року од годину дана морају осетити последице клања веома великог броја грла говеда због немогућности произвођача да сервисирају дугове у условима кризе. „Тада је дошло до смањења цене млека. Произвођачима је била нерентабилна производња млека и последица свега тога је овакав биланс млека”, казала је она и додала да је немогуће да ће до Нове године производња бити стабилизована. „До стабилизације производње може доћи тек за две до три године”, казала је она. Бета