Последња вест:

БЕОГРАД - Влада Србије донела је данас одлуку да не прихвати понуду Телекома Аустрије од 1,1 милијарди евра за куповину 51 одсто Телекома Србије.

То је после седнице саопштио шеф владине Канцеларије за сарадњу с медијима Миливоје Михајловић.

Радна група за продају Телекома Србије препоручила је јуче Влади да не прихвати понуду Телекома Аустрије од 1,1 милијарду евра за куповину већинског удела у том предузећу, јер не испуњава финансијске услове тендера.

Тендер за продају 51 одсто капитала у Телекому Србија расписан је 20. октобра прошле године, а Влада Србије је као минималну цену за продају тог удела одредила суму од 1,4 милијарде евра.
Телеком Аустрија доставио је јуче условну понуду за куповину 51 одсто акција Телекома Србија, понудивиши 1,1 милијарду евра уместо првобитних 950 милиона.

Та условна понуда се састојала од следећих елемената: исплата у готовини у висини од 800 милиона евра, као и годишње исплате у временском периоду од девет година након закључења трансакције. Влада је тендер за Телеком Србија расписала 20. октобра 2010, а рок за достављање обавезујуће понуде је истекао 21. марта ове године, након чега је Влада Србије два пута продужавала рок за побољшање понуде, а други додатни рок истекао је јуче у 14 часова.
Документацију је откупило седам страних компанија, али је једину понуду доставио Телеком Аустрија.

Аустријанци су првобитно понудили 950 милиона евра за 51 одсто капитала српске компаније и 450 милиона евра за инвестиције у наредне четири године. Танјуг

.......

Радна група за продају 51 одсто акција „Телекома” предложила је Влади Републике Србије да не прихвати понуду „Телекома Аустрија” која је јуче, непосредно пре истека рока, стигла у Министарство финансија, јер не испуњава услове тендера. Како је јуче саопштено из Беча, ова аустријска компанија понудила је највише 1,1 милијарду евра за преузимање 51 одсто „Телекома”.

Нова понуда предвиђа исплату од 800 милиона евра у кешу, док би се остатак измирио у девет годишњих рата. Првобитно је аустријска компанија понудила 800 до 950 милиона евра за преузимање 51 одсто „Телекома Србије” и додатних 450 милиона које би инвестирали у наредне три године.

Стручњаци оцењују да је овим изгледа стављена тачка на процес и да ће извршна власт, након уступка Аустријанцима морати да објави да је тендер пропао. Иако је наша влада два пута продужавала рок за побољшање понуде, економисти сматрају да је пакет који су Аустријанци јуче понудили погоршан, а не побољшан. То значи да је искључена ранија обавеза инвестирања. Оно што је остало исто је да је и ова понуда, баш као и прва – условна, јер зависи од одобрења Комисије за заштиту конкуренције која се још не оглашава. Јер, „Телеком Аустрије” је у Србији већ присутан преко мобилног оператера ВИП па би спајањем са МТС-ом учешће на овдашњем тржишту било око 70 одсто. Међутим, у антимонополској комисији и јуче су истакли да невезано за процес продаје очекују да свој испитни поступак заврше до краја месеца.

Иначе, минимална цена коју је наша влада очекивала да добије на тендеру била је 1,4 милијарде евра. Што се Владимира Глигорова, сарадника Бечког института за међународне економске студије, тиче, овакав епилог догађаја је очекиван.

– Тешко је било претпоставити да иницијална понуда може да се повећа за више од 50 одсто. То би значило да су првобитне рачунице биле веома рђаве, или да се нешто значајно променило у међувремену. Како се није десило ни једно ни друго, ни нова понуда није могла да буде много боља. То је рђава вест, јер говори о високим ризицима улагања у Србију – оцењује Глигоров.

Са њим је сагласан и Иван Николић, сарадник Економског института. Оваква одлука Радне групе је, каже, једина разумна.

– Ситуација је била јасна још крајем маја, јер услови који су прописани тендером нису испуњени. Понуђач је само показао заинтересованост, али не и спремност да задовољи услове који нису били посебно захтевни – каже Николић.

Међутим, Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, сматра да је овакав развој догађаја изразито неповољан за Србију.

– Лоша вест је то што ће „Телеком” и даље бити у државном власништву и што ће то утицати на обезвређивање вредности компаније. Бојим се да ће у наредном периоду „Телеком” све више личити на Јат, а све мање на Сартид – сликовит је Стевановић.

Он каже да је лоше то што можда са неком новом скупштинском већином „Телеком” неће ни бити продат. Једино из угла легалности, одлука Радне групе је добра – сматра Стевановић јер, какви год критеријуми на тендеру да су постављени, битно је да се испоштују. Међутим, из угла буџета, ово није добра вест, додаје. Јер, рупу у каси од око 1,5 милијарди евра држава ће морати да закрпи или додатним задуживањем или значајнијим повећањем оптерећења за привреду и грађане.

Иван Николић каже да би то могло да значи да ће динар и у наредном периоду наставити да јача, јер ће држава преко продаје дужничких папира имати потребу да се домогне новца како би закрпила рупу у каси. Ако се нови тендер не распише, план „бе” се већ налази у Закону о буџету. Минус у каси покриће се дуговима.

– Ако се не иде на додатно задуживање, остаје инфлација као план „бе”, како би се, бар привремено, смањиле реалне обавезе државе и повећали приходи. Па онда неки програм стабилизације после избора – сумњичав је Глигоров.