Pre finansijske i ekonomske, svet je zahvatila energetska kriza. Mnogi su je nazvali „trećom” i opasnijom od prethodne dve. Energetika je postala i važan element kojim se Rusija vraća na svetsku političku pozornicu kao velesila. Da li će posle naftnog, svet dobiti i gasni OPEK? I kako se u svim tim novim okolnostima snalazi Srbija? Na ta pitanja za „Politiku” odgovara Branko Terzić, konsultant u američkoj kompaniji „Dilojt” i savetnik za energetiku u administraciji američkog predsednika Džordža Buša, starijeg. 

Šta su odlike sadašnje energetske krize, kolika je proizvodnja nafte, a kolika je njena potrošnja?

Svet ulazi u recesiju, blažu ili duboku, to još ne znamo, potrošnja energije opada, opala je u zemljama OECD-a, u zemljama zapadne Evrope, takođe opada u Kini i Indiji. A sa smanjenom potražnjom i istom ponudom cena pada. Moguće se razne posledice ako cena previše padne, trenutno je ispod 50 dolara za barel. Zabrinjava me to što će privremeno niske cene naneti štetu na dugoročnom planu razvoju alternativnih i obnovljivih izvora energije i vratiti nas prekomernoj potrošnji nafte.

Šta je izlaz iz energetske krize?

Mislim da izlaz iz energetskih problema mora da bude u sprezi sa razvojem svih raspoloživih izvora energije, uključujući razvoj nuklearnih, alternativnih, obnovljivih izvora, zajedno sa visokom energetskom efikasnošću u razvijenim zemljama. Naš resurs broj jedan jeste energetska efikasnost.

Pored toga, trebalo bi da radimo na razvoju konvencionalnih oblika energije, uglja, nafte, zemnog gasa, trebalo bi da radimo na razvoju nuklearne energije i obnovljivih izvora energije kako bi se ostvarila veća ekonomičnost, proširila proizvodnja i energija rasporedila tako da budemo energetski sigurniji.

Da li odnosi Rusije i Evropske unije idu u pravcu konfrontacije ili saradnje?

Situacija je izbalansirana. Dok je Rusija dominantan snabdevač zapadne Evrope naftom i gasom, zapadna Evropa je dominantni ruski kupac. Shodno tome, postoje uzajamni interesi, obe strane žele da dugoročno osiguraju stabilan i pouzdan protok energije po razumnim cenama. Stoga mislim da to nije odnos konfrontacije i da nema potrebe da bude takav, jer su obe strane međusobno zavisne. Ako bi Rusija izgubila zapadnoevropsko tržište nafte i gasa, ne bi bilo trenutne zamene. Ako bi zapadna Evropa izgubila Rusiju kao snabdevača nafte i gasa, takođe ne bi imala trenutnu zamenu. U pitanju je simbioza kojom treba efikasno rukovoditi, jer je to u interesu obe strane.

Ima mišljenja da Rusija koristi Balkan kao mesto konfrontacije sa Evropskom unijom.

Ja se ne slažem da Rusija gleda na Balkan kao na teren za konfrontaciju, mislim da je Balkan prirodno, geografsko, istorijsko, kulturno tržište za rusku robu i usluge. Balkan jeste u koordinatama ruskog tržišnog prostora i stoga mislim da je to samo prirodna ekspanzija ruske proizvodnje isto kao što bi i veliko rusko tržište trebalo da bude prirodno tržište za srpsku robu, proizvode i usluge.

Odnos između Rusije i zemalja koje snabdeva energijom i zemalja u kojima ima svoje investicije takođe je simbiotski. Rusija ili neko drugi ko uloži u Srbiju direktno je zainteresovan za ekonomsko zdravlje Srbije i kompanija ima koristi kada raste ekonomija kupca.

Zašto je Rusiji bilo važno da kupi Naftnu industriju Srbije?

Ako je cilj ruskih naftnih i gasnih kompanija ekonomski rast, što jeste cilj svake naftne i gasne kompanije, one će otići u one oblasti u kojima postoje raspoloživi resursi po razumnim cenama, otići će takođe u one regione koji imaju stabilne vlade, u one regione za koje smatraju da će u budućnosti imati pozitivan ekonomski rast. Zašto biste otišli negde gde će ekonomski rast da bude negativan, to nema smisla? Prirodan plan bio bi da se ulaže tamo gde ima ekonomskog razvoja i gde ćete da uvećate vrednost vaše investicije.

Srbija predstavlja prirodan put između istoka i zapada, predstavlja dobru maršrutu za naftovode i gasovode ka zapadnoevropskom tržištu, ima geološke predispozicije za skladištenje zemnog gasa koji su sami po sebi od velike vrednosti, a pri tome je to i tržište od osam miliona ljudi. Tako da se čini i te kako pametno da se ove investicije naprave po pravoj ceni.

Pratite li dešavanja u energetskom sektoru Srbije i šta su Vaši saveti za izlazak iz problema?

Prvenstveno, efikasnost u upotrebi energije je vrlo niska i treba je povećati. Stari komunistički sistem nije na pravi način određivao cenu električne energije i gasa, to je ispravljeno i to će ohrabriti ljude na štednju zbog cene. Takođe, biće verovatno potrebne pozajmice od vlade kako bi pojedinci mogli da povećaju energetsku efikasnost. Mala zemlja bez velikih prirodnih energetskih resursa mora da bude što je više moguće efikasna.

Drugo, Srbija treba da napravi potpuni inventar svih raspoloživih izvora hidroenergije, energije vetra i sunca i da napravi detaljan plan koji bi ohrabrio eksploataciju netradicionalnih izvora energije. Srbija treba da se okrene biogorivu, treba da obavi sveobuhvatnu analizu svih malih lokacija gde se mogu proizvesti male količine energije. Male količine energije proizvedene na nekoliko hiljada različitih lokacija na kraju predstavljaju veliki i trajan izvor energije. Treba da postoji nacionalna politika da se iskoristi čak i mala količina energije, da se poveže na mrežu, da se daju ekonomski podsticaji ljudima da to tako rade, kao što treba dati i ekonomske podsticaje ljudima za štednju.

U mnogim zemljama istočne i centralne Evrope sam preporučio da dobro razmotre investiranje u nuklearnu energiju koja ima veoma važnu ulogu ukoliko želimo da izbalansirano ponudu i potražnju energije i da istovremeno smanjimo emisiju štetnih gasova.

Da li Vas je neko iz Srbije zvao za savet s obzirom na Vaše iskustvo?

Pre osam godina sam za Srbiju obavio neke studije koje je finansirao USAID za zakone o energetici i o pitanju elektroprivrede. Od tada me nisu pozivali, niti sam bio aktivan o tom pitanju.

-----------------------------------------------------------

Prirodno širenje

Kako tumačite rusku energetsku ofanzivu i njeno angažovanje oko novog gasnog OPEK-a?

Rusija se uglavnom ponaša po tržišnim principima, ona shvata da je glavni proizvođač nafte, treba da ojača tržišnu poziciju i stoga zajedno sa zapadnom Evropom, Kinom i drugim zemljama radi na tome da njene dugoročne investicije u proizvodnju nafte i gasa budu pokrivene dugoročnim ugovorima o snabdevanju.

Po mome mišljenju, to je prirodna posledica, globalna ekspanzija ruskih naftnih kompanija bi bila prirodna stvar ako bi one ulagale u međunarodne kompanije. To je prirodno širenje, ja tu međunarodnu ekspanziju ruskih energetskih kompanija ne pripisujem političkoj motivisanosti i mislim da je to u skladu sa tržišnom logikom.