Пре финансијске и економске, свет је захватила енергетска криза. Многи су је назвали „трећом” и опаснијом од претходне две. Енергетика је постала и важан елемент којим се Русија враћа на светску политичку позорницу као велесила. Да ли ће после нафтног, свет добити и гасни ОПЕК? И како се у свим тим новим околностима сналази Србија? На та питања за „Политику” одговара Бранко Терзић, консултант у америчкој компанији „Дилојт” и саветник за енергетику у администрацији америчког председника Џорџа Буша, старијег. 

Шта су одлике садашње енергетске кризе, колика је производња нафте, а колика је њена потрошња?

Свет улази у рецесију, блажу или дубоку, то још не знамо, потрошња енергије опада, опала је у земљама ОЕЦД-а, у земљама западне Европе, такође опада у Кини и Индији. А са смањеном потражњом и истом понудом цена пада. Могуће се разне последице ако цена превише падне, тренутно је испод 50 долара за барел. Забрињава ме то што ће привремено ниске цене нанети штету на дугорочном плану развоју алтернативних и обновљивих извора енергије и вратити нас прекомерној потрошњи нафте.

Шта је излаз из енергетске кризе?

Мислим да излаз из енергетских проблема мора да буде у спрези са развојем свих расположивих извора енергије, укључујући развој нуклеарних, алтернативних, обновљивих извора, заједно са високом енергетском ефикасношћу у развијеним земљама. Наш ресурс број један јесте енергетска ефикасност.

Поред тога, требало би да радимо на развоју конвенционалних облика енергије, угља, нафте, земног гаса, требало би да радимо на развоју нуклеарне енергије и обновљивих извора енергије како би се остварила већа економичност, проширила производња и енергија распоредила тако да будемо енергетски сигурнији.

Да ли односи Русије и Европске уније иду у правцу конфронтације или сарадње?

Ситуација је избалансирана. Док је Русија доминантан снабдевач западне Европе нафтом и гасом, западна Европа је доминантни руски купац. Сходно томе, постоје узајамни интереси, обе стране желе да дугорочно осигурају стабилан и поуздан проток енергије по разумним ценама. Стога мислим да то није однос конфронтације и да нема потребе да буде такав, јер су обе стране међусобно зависне. Ако би Русија изгубила западноевропско тржиште нафте и гаса, не би било тренутне замене. Ако би западна Европа изгубила Русију као снабдевача нафте и гаса, такође не би имала тренутну замену. У питању је симбиоза којом треба ефикасно руководити, јер је то у интересу обе стране.

Има мишљења да Русија користи Балкан као место конфронтације са Европском унијом.

Ја се не слажем да Русија гледа на Балкан као на терен за конфронтацију, мислим да је Балкан природно, географско, историјско, културно тржиште за руску робу и услуге. Балкан јесте у координатама руског тржишног простора и стога мислим да је то само природна експанзија руске производње исто као што би и велико руско тржиште требало да буде природно тржиште за српску робу, производе и услуге.

Однос између Русије и земаља које снабдева енергијом и земаља у којима има своје инвестиције такође је симбиотски. Русија или неко други ко уложи у Србију директно је заинтересован за економско здравље Србије и компанија има користи када расте економија купца.

Зашто је Русији било важно да купи Нафтну индустрију Србије?

Ако је циљ руских нафтних и гасних компанија економски раст, што јесте циљ сваке нафтне и гасне компаније, оне ће отићи у оне области у којима постоје расположиви ресурси по разумним ценама, отићи ће такође у оне регионе који имају стабилне владе, у оне регионе за које сматрају да ће у будућности имати позитиван економски раст. Зашто бисте отишли негде где ће економски раст да буде негативан, то нема смисла? Природан план био би да се улаже тамо где има економског развоја и где ћете да увећате вредност ваше инвестиције.

Србија представља природан пут између истока и запада, представља добру маршруту за нафтоводе и гасоводе ка западноевропском тржишту, има геолошке предиспозиције за складиштење земног гаса који су сами по себи од велике вредности, а при томе је то и тржиште од осам милиона људи. Тако да се чини и те како паметно да се ове инвестиције направе по правој цени.

Пратите ли дешавања у енергетском сектору Србије и шта су Ваши савети за излазак из проблема?

Првенствено, ефикасност у употреби енергије је врло ниска и треба је повећати. Стари комунистички систем није на прави начин одређивао цену електричне енергије и гаса, то је исправљено и то ће охрабрити људе на штедњу због цене. Такође, биће вероватно потребне позајмице од владе како би појединци могли да повећају енергетску ефикасност. Мала земља без великих природних енергетских ресурса мора да буде што је више могуће ефикасна.

Друго, Србија треба да направи потпуни инвентар свих расположивих извора хидроенергије, енергије ветра и сунца и да направи детаљан план који би охрабрио експлоатацију нетрадиционалних извора енергије. Србија треба да се окрене биогориву, треба да обави свеобухватну анализу свих малих локација где се могу произвести мале количине енергије. Мале количине енергије произведене на неколико хиљада различитих локација на крају представљају велики и трајан извор енергије. Треба да постоји национална политика да се искористи чак и мала количина енергије, да се повеже на мрежу, да се дају економски подстицаји људима да то тако раде, као што треба дати и економске подстицаје људима за штедњу.

У многим земљама источне и централне Европе сам препоручио да добро размотре инвестирање у нуклеарну енергију која има веома важну улогу уколико желимо да избалансирано понуду и потражњу енергије и да истовремено смањимо емисију штетних гасова.

Да ли Вас је неко из Србије звао за савет с обзиром на Ваше искуство?

Пре осам година сам за Србију обавио неке студије које је финансирао УСАИД за законе о енергетици и о питању електропривреде. Од тада ме нису позивали, нити сам био активан о том питању.

-----------------------------------------------------------

Природно ширење

Како тумачите руску енергетску офанзиву и њено ангажовање око новог гасног ОПЕК-а?

Русија се углавном понаша по тржишним принципима, она схвата да је главни произвођач нафте, треба да ојача тржишну позицију и стога заједно са западном Европом, Кином и другим земљама ради на томе да њене дугорочне инвестиције у производњу нафте и гаса буду покривене дугорочним уговорима о снабдевању.

По моме мишљењу, то је природна последица, глобална експанзија руских нафтних компанија би била природна ствар ако би оне улагале у међународне компаније. То је природно ширење, ја ту међународну експанзију руских енергетских компанија не приписујем политичкој мотивисаности и мислим да је то у складу са тржишном логиком.