Да ли ће Телеком Србија бити продат Дојче Телекому? Постоји ли заинтересованост неког од великих немачких партнера да уђе у власничку структуру Електропривреде Србије? О томе се у српским пословним круговима већ увелико спекулише, а нешто од тих тема могло би бити предмет разговора делегације немачког пословног удружења „Одбор за Исток” која је данас допутовала у Београд. У делегацији, за коју из Немачке стижу информације да „никад јача” није путовала у Београд, искључиво су генерални директори највећих немачких компанија из области енергетике, ауто-индустрије, телекомуникација, грађевинарства, информатике и трговине. Најављено је да ће немачки привредници разговарати са премијером Мирком Цветковићем, али шеф немачке делегације професор др Клаус Манголд, председник Одбора за Исток немачке привреде у ексклузивном интервју за „Политику“ потврђује да ће се шефови енергетске компаније РWЕ, Дојче Телеком, Сименс, Дојче банке, БАСФ и Аир Берлин састати и са председником Србије Борисом Тадићем и многим ресорним министрима српске владе. Професор Манголд оцењује да је Србија и даље једна од најатрактивнијих локација за инвестирање немачког капитала.

У којој мери је, по Вашем мишљењу, светска економска криза утицала на економије источне и југоисточне Европе и на привлачност овог региона као места за инвестиције?

Ниједан регион није тако јако погођен економском кризом као источна Европа, што се одражава и на немачки извоз, који је делимично смањен за 30 до 40 одсто. Између осталог, и услед тешкоћа на западу, велике количине капитала напустиле су овај регион, што је дестабилизовало валуте, системе банака и берзе.

Важан је, ипак, диференциран приступ када се посматра регион средње и југоисточне Европе. Тренутно, посебно велике проблеме имају земље као што су Мађарска, Летонија или Украјина. Тамо ће криза и најдуже трајати. Русија се, међутим, вратила већ у трећем кварталу 2009. године на пут економског раста.

Када је реч о предностима источне Европе као места за инвестиције, због којих је она у протеклим годинама доживела бум, криза ту ништа није променила. Потреба да се надокнади заосталост је и даље велика, модернизација инфраструктуре у источној Европи је у току, захваљујући, такође, великој структуралној помоћи Европске уније или ММФ-а, на пример за Пољску, Румунију, Бугарску и Србију. Настале су модерне фабрике чији су производи конкурентни на светском тржишту. Од тога су успели да профитирају, пре свега, немачки произвођачи машина и постројења. Уверен сам да ће регион, после превладавања последица кризе, од средине 2010. године, поново постати мотор раста и за немачку привреду.

Да ли би криза могла да буде и прилика за јаче међусобно повезивање економија земаља региона, односно региона са Европском унијом?

За немачку привреду западни Балкан, као заједнички економски простор, пружа велики потенцијал. Свима нама је финансијска и економска криза управо показала да се заједничким решењима могу постићи бољи резултати. Регионална интеграција, као што је сарадња у оквиру ЦЕФТЕ, за мене је важан елемент за превладавање последица економске кризе. Из тог разлога, Одбор за Исток немачке привреде подржава земље западног Балкана у њиховом даљем приближавању ЕУ и у интензивирању регионалне сарадње, са циљем да се потенцијал за раст оптимално искористи. Недавна визна либерализација је за мене други важан корак у овом процесу, који ће даље јачати немачко-српске економске односе. Осим тога је Влада Србије, поред чланства у ЦЕФТИ, успела да закључи упечатљив број споразума о слободној трговини, који додатно јачају потенцијал за привлачење инвестиција.

После демократских промена у Србији, Немачка је прво предњачила као економски партнер Србије, касније се брзина, нажалост, мало смањила. Има ли назнака да ће се Немачка вратити као велики партнер и инвеститор у Србију?

Немачка предузећа Србију никада нису изгубила из вида. Обим постојећих немачких директних инвестиција је 2004. године износио 278 милиона евра. Према последњим расположивим подацима из 2007. године, стигли смо до око 1,2 милијарде евра. Дакле, ангажман је у наведеном период учетворостручен. Као што видите, Србија као место за инвестиције и производњу јесте и остаје веома занимљиво за немачка предузећа, и она су поуздани партнери. То је био и случај почетком 2009. године, када је енергетска криза у Србији ублажена и уз помоћ немачких предузећа из области енергетике.

Имате ли сазнања о томе како немачке фирме које су активне у Србији оцењују своје послове и пословну климу? За које области привреде у Србији се немачка предузећа највише интересују? У овдашњој јавности често се помиње посебан немачки интерес за два велика српска предузећа – Телеком и ЕПС.

Економска криза снажно је погодила источну и југоисточну Европу. Нажалост, Србија ту није изузетак. Када је реч о будућности Србије као привредне локације, ипак смо оптимисти. Данас се немачка привредна делегација, коју ћу ја предводити, састаје са председником Тадићем и различитим министрима Владе Србије, како бисмо расправљали о важним питањима везаним за будућност билатералне привредне сарадње. Наши разговори су јасан знак за то да у Немачкој постоји велико интересовање за тесну сарадњу, као што смо је неговали и у прошлим годинама.