Ка­да др­жа­ва од­лу­чи да про­пи­ше ви­си­ну тр­го­вач­ких мар­жи за основ­не жи­вот­не на­мир­ни­це, као што је то не­дав­но ура­ди­ла Вла­да Ср­би­је, да ли је реч о оправ­да­ној ин­тер­вен­ци­ји и за­шти­ти ку­па­ца од ви­со­ких це­на или о не­до­пу­сти­вом ме­ша­њу у сло­бод­не тр­жи­шне од­но­се?

Ко ће има­ти ко­ри­сти од то­га што мар­жа ви­ше не мо­же да бу­де ве­ћа од де­сет од­сто за ме­со, мле­ко, бра­шно, уље...? А ко ће из­ву­ћи де­бљи крај? Да ли тр­гов­ци у Ср­би­ји пре­ви­ше за­ра­ђу­ју и да ли је оправ­да­но огра­ни­ча­ва­ње њи­хо­ве за­ра­де, не­ка су од пи­та­ња ко­ја смо по­ста­ви­ли Го­ра­ну Ко­ва­че­ви­ћу, пред­сед­ни­ку Сек­то­ра за тр­го­ви­ну Уни­је по­сло­да­ва­ца Ср­би­је, и проф. др Ми­ло­ра­ду Ун­ко­ви­ћу, про­рек­то­ру Уни­вер­зи­те­та Син­ги­ду­нум.

По­ли­ти­ка: Ко­је су по­след­ње ин­фор­ма­ци­је ка­да је реч о при­ме­ни Вла­ди­не уред­бе о огра­ни­че­њу мар­жи?

Ко­ва­че­вић: По­след­ња ин­фор­ма­ци­ја ко­ју ја имам је­сте да сви озбиљ­ни тр­го­вин­ски лан­ци у Ср­би­ји при­ме­њу­ју ову уред­бу и да су мар­же, а са­мим тим и це­не по­је­ди­них про­из­во­да, ни­же. Ин­спек­ци­ја је би­ла на те­ре­ну и до­шли су да ви­де да ли смо упо­зна­ти с но­ви­на­ма и да ли све те­че ка­ко тре­ба.

По­ли­ти­ка: Го­спо­ди­не Ун­ко­ви­ћу, за­што ми­сли­те да је би­ло оправ­да­но да др­жа­ва ин­тер­ве­ни­ше?

Ун­ко­вић: Би­ло је по­ре­ме­ћа­ја на тр­жи­шту и еви­дент­но је да су мар­же код нас ве­ће не­го у Европ­ској уни­ји и у зе­мља­ма окру­же­ња. С дру­ге стра­не, зна­мо ка­кав је код нас стан­дард и зна­мо да је про­сеч­на пла­та све­га 370 евра. Не­мам раз­ло­га да бра­ним Вла­ду, али ми­слим да су окол­но­сти би­ле та­кве да је би­ло оправ­да­но до­не­ти ова­кву ме­ру и огра­ни­чи­ти мар­же. Али, по­на­вљам да је ово из­ну­ђе­на ме­ра. Нај­бо­ље је ка­да де­лу­ју кон­ку­рен­ци­ја, по­ну­да и тра­жња, јер се та­да фор­ми­ра­ју и пра­вил­не це­не и пра­вил­не мар­же.

По­ли­ти­ка: Го­спо­ди­не Ко­ва­че­ви­ћу, ви сте и тр­го­вац, пред­сед­ник сте Управ­ног од­бо­ра „Го­мек­са”. Ви и ва­ше ко­ле­ге не гле­да­те до­бро­на­мер­но на ову уред­бу.

Ко­ва­че­вић: Не уоп­ште, за­то што је ова уред­ба ба­зи­ра­на на не­тач­ним по­да­ци­ма.

По­ли­ти­ка: На ко­јим не­тач­ним по­да­ци­ма?

Ко­ва­че­вић: Ве­о­ма је ва­жно да се зна да на це­ну про­из­во­да ути­че про­из­во­ђач про­из­вод­ном це­ном, тр­го­вац мар­жом и др­жа­ва по­ре­зом. Са­да смо из све­га то­га из­ву­кли са­мо тр­гов­це, а оста­ви­ли пот­пу­но сло­бод­но фор­ми­ра­ње це­на код про­из­во­ђа­ча, ко­ји при том ви­ше за­ра­ђу­ју. Наш пред­лог је био да ви­ди­мо шта је основ­на кор­па, ко­ји су ар­ти­кли у њој и да се сва­ко од­рек­не де­ла ко­ла­ча. Тр­го­ви­на не бе­жи од уче­ство­ва­ња у обез­бе­ђи­ва­њу не­ког со­ци­јал­ног ми­ра. По­сто­је не­ки ар­ти­кли чи­је би це­не тре­ба­ло да бу­ду под кон­тро­лом за­то што смо дру­штво ко­је не­ма до­вољ­но нов­ца. То ни­је спор­но.

А Уред­ба је, осим то­га, и ло­ше на­пи­са­на. Па­ра­докс је да са­да има­мо си­ту­а­ци­ју да су сви јо­гур­ти со­ци­јал­на ка­те­го­ри­ја, јер је мар­жа на све јо­гур­те огра­ни­че­на, па и на воћ­не. То­га ниг­де не­ма и то ства­ра ве­ли­ке про­бле­ме.

По­ли­ти­ка: Али, тр­гов­ци су увек твр­ди­ли да су мар­же на основ­не на­мир­ни­це од пет до де­сет од­сто, од­но­сно у про­се­ку не­ких се­дам про­це­на­та. У че­му је он­да сад про­блем ако их не­ко огра­ни­чи, од­но­сно мак­си­ми­ра на де­сет од­сто?

Ко­ва­че­вић: Уред­ба има пред­из­бор­ни ка­рак­тер и то­га тре­ба би­ти све­стан. За­ра­де у тр­го­ви­ни ни­су ве­ли­ке. Ево, илу­стро­ва­ћу по­да­ци­ма. Два од де­сет нај­ве­ћих тр­го­вин­ских ла­на­ца у Ср­би­ји по­слу­ју с гу­бит­ком. То су „Идеа“ и „Ин­тер­екс“.

По­ли­ти­ка: Хај­де да про­ба­мо да ста­ви­мо тач­ку на при­чу о ви­си­ни мар­жи у Ср­би­ји. Мно­го се о то­ме при­ча по­след­њих ме­сец да­на, а не­до­вољ­но се пра­ви раз­ли­ка из­ме­ђу бру­то мар­же, про­фит­не мар­же, про­сеч­не мар­же.

Ко­ва­че­вић: По­сто­је ве­ли­ке раз­ли­ке и ни­је ла­ко го­во­ри­ти пре­ци­зно о про­сеч­ној мар­жи, јер се ве­ли­ке ко­ли­чи­не ро­бе про­да­ју на ак­ци­ја­ма. Али, уко­ли­ко хо­ће­мо да го­во­ри­мо о ствар­ној ра­зли­ци из­ме­ђу на­бав­не и про­дај­не це­не не­ког про­из­во­да у ма­ло­про­да­ји, она код нас из­но­си 17-18 од­сто у про­се­ку, што зна­чи да је за не­ке ар­ти­кле ма­ња, а за не­ке ве­ћа. Осим то­га, тр­го­вин­ско пред­у­зе­ће се не отва­ра за ма­ње од 15 или 16 од­сто мар­же јер с ма­ње од то­га јед­но­став­но не мо­же да се пре­жи­ви, ни­ти да се по­зи­тив­но по­слу­је. При­ме­ра ра­ди, нај­ве­ћи про­из­во­ђач ше­ће­ра у Ср­би­ји је имао про­фит од 17 од­сто. А ми би­смо с де­сет про­це­на­та тре­ба­ли да пла­ти­мо и рад­ни­ке, и тро­шко­ве по­сло­ва­ња, и да за­ра­ди­мо.

Ун­ко­вић: Све ана­ли­зе ука­зу­ју на то да су код нас мар­же не­што ве­ће не­го на за­па­ду и не­го у ре­ги­о­ну, а сва­ка др­жав­на ме­ра има и по­зи­тив­не и не­га­тив­не ефек­те и то је увек ход по жи­ци. Али, бит­но је да има ви­ше по­зи­тив­них и то је слу­чај са овом уред­бом. Мо­же­мо да ди­ску­ту­је­мо о то­ме да ли у Ср­би­ји има мо­но­по­ла или не и да ли су због то­га це­не хра­не ви­со­ке. Ја ми­слим да их има у мно­гим обла­сти­ма и не сла­жем се да баш код нас про­из­вод­ња од­лич­но сто­ји. И ми­слим да је угро­же­ни­ја од тр­го­ви­не. Ре­ше­ње је у сма­њи­ва­њу оп­те­ре­ће­ње за­ра­да. Ако да­нас на је­дан ди­нар не­то пла­те има­те оп­те­ре­ће­ње од 1,7 бру­то, то је не­из­др­жи­во. Осим то­га, по­тро­ша­чи су у Ср­би­ји угро­же­ни и они ће са­да у јед­ној ме­ри осе­ти­ти олак­ша­ње. То ће би­ти нај­ве­ћи по­зи­тив­ни ефе­кат ова­кве од­лу­ке.

Ко­ва­че­вић: Сла­жем се, али има­ће­мо крат­ко­роч­ну си­ту­а­ци­ју да ће по­је­ди­не це­не да пад­ну, и то углав­ном це­не ду­го­трај­ног мле­ка и ме­са. И љу­ди ће има­ти ко­рист. Али, оно че­га би сви тре­ба­ло да бу­ду све­сни је­су по­сле­ди­це. Би­ће ве­о­ма ло­ше то што ће ве­ли­ке тр­го­ви­не, од­но­сно ве­ли­ки тр­го­вин­ски лан­ци, ово пре­жи­ве­ти, али за ма­ле не ве­ру­јем. Ма­ле са­мо­стал­не тр­го­вин­ске рад­ње, ко­је углав­ном про­да­ју основ­не на­мир­ни­це на ко­је је са­да мар­жа огра­ни­че­на, ово не­ће мо­ћи да пре­жи­ве. Ефек­ти ове уред­бе ће би­ти и то да ће се по­ве­ћа­ти си­во тр­жи­ште, ма­ли ће не­ста­ти, а ве­ли­ки игра­чи ће по­ста­ти још ве­ћи.

По­ли­ти­ка: Ко­ли­ко за­ра­ђу­ју тр­гов­ци у Ср­би­ји да­нас?

Ко­ва­че­вић: Про­фит­на сто­па у тр­го­вин­ским лан­ци­ма из­но­си из­ме­ђу је­дан и два и по од­сто. И не пре­ко то­га. А, у исто вре­ме, про­из­во­ђа­чи про­из­во­да чи­је су це­не са­да огра­ни­че­не има­ју про­фит­не сто­пе од шест или се­дам од­сто.

Ун­ко­вић: Ми има­мо па­ра­докс да има­мо су­фи­цит у из­во­зу по­љо­при­вред­них про­из­во­да, а да су це­не хра­не код нас нај­ви­ше у ре­ги­о­ну. Ту тре­ба на­пра­ви­ти јед­ну озбиљ­ну ана­ли­зу. Оти­ђи­те у Цр­ну Го­ру или Ре­пу­бли­ку Срп­ску, па ће­те ви­де­ти.

Ко­ва­че­вић: На­ше тр­жи­ште је мо­но­по­ли­зо­ва­но, али не у тр­го­ви­ни јер је то ви­ше пу­та ис­пи­ти­ва­но, па и не­дав­но ка­да је „Де­лез” до­ла­зио. Ме­ђу про­из­во­ђа­чи­ма би тре­ба­ло ис­пи­та­ти мо­но­по­ле. Дру­ги узрок ви­со­ких це­на хра­не су огром­на јав­на по­тро­шња и оп­те­ре­ће­ња по­сло­ва­ња. За­то је хра­на ску­пља, а не због на­ших мар­жи.

Ун­ко­вић: Ја ми­слим да код нас још има про­сто­ра за до­ла­зак но­вих тр­го­вин­ских ла­на­ца. И они ће до­ћи, и већ са­да има пре­го­во­ра с не­ки­ма од њих. Јер не сто­ји ви­ше те­за да Ср­би­ја ни­је отво­ре­на пре­ма стра­ном ка­пи­та­лу. Ми са­да ви­ше не­ма­мо ни­је­дан ве­ли­ки ла­нац ма­ло­про­да­је с ве­ћин­ским до­ма­ћим ка­пи­та­лом.

Ко­ва­че­вић: Стра­ни лан­ци не­ће до­ћи код нас. Раз­лог су ма­ли про­ме­ти и ма­ле за­ра­де.

По­ли­ти­ка: А „Лидл“?

Ко­ва­че­вић: Он са­мо ис­пи­ту­је тр­жи­ште и то ће ве­ро­ват­но ра­ди­ти још две, три го­ди­не. Њи­ма, за­пра­во, сме­та­ју гра­ни­це и под­ле­га­ли би ца­рин­ским про­пи­си­ма, бу­ду­ћи да ну­де огром­ну ко­ли­чи­ну сво­јих роб­них мар­ки ко­је би мо­ра­ли да уво­зе.

По­ли­ти­ка: Ка­кво је ста­ње срп­ске тр­го­ви­не да­нас?

Ун­ко­вић: Ни­ко ни­је за­до­во­љан и ни­ко не сто­ји до­бро, кри­за је. Али ниг­де ви­ше не­ма пот­пу­ног ли­бе­ра­ли­зма и др­жа­ва се сву­да ме­ша. За­то је ова уред­ба у овом тре­нут­ку до­бар по­тез. Ни­је то по­вра­так кеј­нзи­ја­ни­зму јер не тре­ба ићи из крај­но­сти у крај­ност, али ком­би­на­ци­јом тр­жи­шта и др­жа­ве свет све чи­ни ка­ко би са­вла­дао кри­зу. За­то тре­ба да се из­дво­ји од­ре­ђен број со­ци­јал­них про­из­во­да и да се о њи­хо­вим це­на­ма стал­но во­ди ра­чу­на.

Ко­ва­че­вић: Ја мо­рам да ис­так­нем по­но­во да је тр­го­ви­на у Ср­би­ји ве­о­ма оп­те­ре­ће­на. Ми пре­у­зи­ма­мо про­пи­се из Европ­ске уни­је ко­је ни­смо спрем­ни да при­ме­ни­мо. Ево при­ме­ра. Про­сеч­на ва­га ко­ју уво­зи­мо, јер је код нас не­ма, ко­шта око 1.500 евра. Та ва­га у Ср­би­ји, у на­шим мар­ке­ти­ма, ме­ри у про­се­ку од 20 до 30 ки­ло­гра­ма ме­са днев­но. У исто вре­ме, у раз­ви­је­ним зе­мља­ма Европ­ске уни­је, њом се ме­ри од 200 до 300 ки­ло­гра­ма ме­са. То по­ка­зу­је ка­ква је ов­де про­дук­тив­ност. Има­мо за­пад­но­е­вроп­ске тро­шко­ве, а срп­ске при­хо­де. Ове го­ди­не има­мо пад у ма­ло­про­да­ји од 17 од­сто. За­то ми­слим да је овај вид во­ђе­ња со­ци­јал­не по­ли­ти­ке не­а­де­ква­тан, јер ви са­да има­те си­ту­а­ци­ју да нај­бо­га­ти­ји љу­ди у зе­мљи ку­пу­ју про­из­во­де по истим це­на­ма као и нај­си­ро­ма­шни­ји. Тре­ба по­ма­га­ти оне ко­ји не­ма­ју нов­ца.

По­ли­ти­ка: А ка­ко би­сте то уре­ди­ли у тр­го­ви­ни?

Ко­ва­че­вић: Вр­ло јед­но­став­но, по­сто­је со­ци­јал­не кар­те и про­це­ду­ре за утвр­ђи­ва­ње то­га ко су ти ко­ји не­ма­ју до­вољ­но. Ја сам за то, а то др­жа­ва то тре­ба да ура­ди. Ја же­лим да ка­жем и да ће­мо због све­га ово­га ми као Уни­ја по­сло­да­ва­ца Ср­би­је по­кре­ну­ти суд­ски по­сту­пак про­тив ове уред­бе.

По­ли­ти­ка: У че­му ви­ди­те основ за по­кре­та­ње по­ступ­ка?

Ко­ва­че­вић: Уред­ба се по­зи­ва на члан 46 За­ко­на о тр­го­ви­ни, ко­ји, да па­ра­фра­зи­рам, ка­же да у слу­ча­ју по­ре­ме­ћа­ја на тр­жи­шту, а то зна­чи у слу­ча­ју по­ста­ја­ња мо­но­по­ла или не­ста­ши­ца, др­жа­ва мо­же да ин­тер­ве­ни­ше. Ми у овом тре­нут­ку ни­ти има­мо мо­но­по­ле, то је Ко­ми­си­ја за за­шти­ту кон­ку­рен­ци­је утвр­ди­ла, ни­ти не­ста­ши­це, јер све­га има на ра­фо­ви­ма. У то­ме ви­ди­мо основ за по­кре­та­ње по­ступ­ка.

Ун­ко­вић: Ми­слим да не­ма раз­ло­га за то, иако ни­сам прав­ник. Прав­не слу­жбе Вла­де и ми­ни­стар­ста­ва увек да­ју оце­ну то­га да ли је не­ки про­пис ко­ји се до­но­си у скла­ду са Уста­вом и за­ко­ни­ма или ни­је. О то­ме се увек во­ди ра­чу­на.