За Го­ра­на Ни­ко­ли­ћа, са­рад­ни­ка Цен­тра за но­ву по­ли­ти­ку, бу­џет за 2012. го­ди­ну је баш она­кав ка­квим га је опи­сао Ду­шан Ни­ке­зић, др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству фи­нан­си­ја. Ра­ци­о­на­лан, ре­а­лан, ште­дљив и с еле­мен­ти­ма ан­ти­кри­зне по­ли­ти­ке. С ду­ге стра­не, ње­гов ко­ле­га Ми­ро­слав Здрав­ко­вић, уред­ник сај­та „Ма­кро­е­ко­но­ми­ја”, ме­ђу за­сад по­зна­тим број­ка­ма о овом до­ку­мен­ту од јав­ног зна­ча­ја, не ви­ди то што је Ни­ко­лић ви­део.

По­ли­ти­ка: Зна­чи ли то да пред­лог бу­џе­та ипак је­сте ште­дљив?

Здрав­ко­вић: Је­сте, ка­да се по­гле­да­ју су­ме. Ме­ђу­тим, при­хо­ди но­се нај­ве­ћи ри­зик. Оче­ки­ва­ни раст при­ли­ва од ак­ци­за пла­ти­ће­мо по­ску­пље­њем го­ри­ва, ци­га­ре­та, ал­ко­хо­ла.

Ни­ко­лић: Мо­рам да ти ка­жем да ја то по­др­жа­вам. Тре­ба по­ве­ћа­ти ак­ци­зе на све те про­из­во­де до ни­воа до гра­ни­це до ко­је не по­чи­ње шверц. Пу­ша­че, ал­ко­хо­ли­ча­ре, ка­фе­џи­је тре­ба опо­ре­зо­ва­ти…

Здрав­ко­вић: Али раст це­на ак­ци­зних про­из­во­да зна­чи по­ве­ћа­ње ин­фла­ци­је од не­ко­ли­ко од­сто. Дру­ги ри­зик у ка­си ви­дим у пла­ни­ра­ном по­ве­ћа­њу при­хо­да од ПДВ-а. Пад при­хо­да од ца­ри­на је ре­ал­но про­це­њен…

Ни­ко­лић: Ми­слиш ли да је по­сле­ди­ца уса­гла­ша­ва­ња ца­рин­ских сто­па са Европ­ском уни­јом?

Здрав­ко­вић: Да. Сма­ње­ње по осно­ву по­ре­за на до­хо­дак гра­ђа­на је по­сле­ди­ца при­ме­не За­ко­на о фи­нан­си­ра­њу ло­кал­них са­мо­у­пра­ва по ко­ме ве­ли­ки део при­хо­да по том осно­ву оста­је оп­шти­на­ма. И би­ло би до­бро кад би на­ше Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја, по угле­ду на хр­ват­ско, об­ја­ви­ло отво­ре­но шта су то не­по­ре­ски при­хо­ди и ко­ли­ко из­но­се.

По­ли­ти­ка: Зна­чи, при­хо­ди од ПДВ-а су пре­це­ње­ни?

Здрав­ко­вић: Да. Али нај­ве­ћа кри­ти­ка овог бу­џе­та је то што пред­ви­ђа по­ве­ћа­ње рас­хо­да за от­пла­ту ка­ма­та за 17 ми­ли­јар­ди. То ука­зу­је на ге­о­ме­триј­ски раст за­ду­жи­ва­ња ко­ји се де­сио у прет­ход­не три го­ди­не. Али, зна­чи и то да ће се сле­де­ће го­ди­не за ка­ма­те пла­ти­ти ви­ше не­го за ком­пле­тан обра­зов­ни си­стем, или за вој­ску и по­ли­ци­ју за­јед­но.

По­ли­ти­ка: Зна­чи, де­си­ће нам се оно што је Па­вле Пе­тро­вић упо­зо­ра­вао пре не­ко­ли­ко го­ди­на?

Здрав­ко­вић: Је­сте. Скра­ће­ни су из­да­ци за ка­пи­тал­не ин­ве­сти­ци­је, што го­во­ри да се јед­но при­ча, а дру­го ра­ди. Уште­де­ло се на со­ци­ја­ли и раз­во­ју да би се омо­гу­ћио раст пла­та и пен­зи­ја и да би се ис­пра­тио ра­пи­дан раст тро­шко­ва за­ду­жи­ва­ња.

Ни­ко­лић: Не знам ода­кле ти та иде­ја да ће др­жав­ни дуг ге­о­ме­триј­ски ра­сти. Ове го­ди­не др­жа­ва већ има на ра­чу­ну око 200 ми­ли­јар­ди ди­на­ра. Очи­глед­но ће за­ду­жи­ва­ње у 2012. го­ди­ни би­ти мно­го ма­ње и по том осно­ву, би­ће ма­ња ка­ма­та за пла­ћа­ње ду­го­ва у 2013. го­ди­ни. Та­ко да ја не оче­ку­јем тај ге­о­ме­триј­ски раст.

По­ли­ти­ка: Ви­ди­те ли да Вла­да има план да др­жав­ни дуг, ко­ји је про­био пред­ви­ђе­не окви­ре, вра­ти у за­кон­ске гра­ни­це?

Ни­ко­лић: По­чет­ком го­ди­не ће уче­шће јав­ног ду­га у бру­то до­ма­ћем про­из­во­ду па­сти. Јер, БДП ће би­ти уве­ћан за раст це­на и пла­ни­ра­ни еко­ном­ски раст. Та­ко да ће се дуг вра­ти­ти у за­кон­ске окви­ре.

Здрав­ко­вић: И на­ред­на вла­да и на­ред­ни бу­џет ће би­ти до­дат­но при­гу­ше­ни ово­ли­ким пре­не­тим пра­ви­ма на раст пла­та и пен­зи­ја и ве­ли­ким ре­за­њем оста­лих из­да­та­ка.

По­ли­ти­ка: Зна­чи ли то да ми­сли­те да тре­ба да се пре­и­спи­та фор­му­ла за по­ве­ћа­ње пла­та и пен­зи­ја?

Здрав­ко­вић: То што ми­слим је ди­ску­та­бил­но, јер смо 2009. го­ди­не ко­ле­га Иван Ни­ко­лић и ја сма­тра­ли да пла­те и пен­зи­је тре­ба сма­њи­ти за 10 од­сто ка­ко би др­жа­ва мо­гла да се фи­нан­си­ра. Ми­слим да је тај при­ступ био по­гре­шан јер би се кри­за до­дат­но про­ду­би­ла. Али мо­рам да по­ста­вим јед­но мо­рал­но и струч­но пи­та­ње. Јав­ни дуг не би био ово­ли­ко ве­ли­ки да ни­смо има­ли раст пла­та и пен­зи­ја.

По­ли­ти­ка: Да ли је то по­ли­тич­ки из­во­дљи­во? Ми­сли­те ли да не­ће гра­ђа­ни и пен­зи­о­не­ри да вас опсу­ју због те иде­је?

Здрав­ко­вић: Не ин­те­ре­су­је ме да ли ће не­ко да ме псу­је. При­чам о мо­рал­ним и еко­ном­ским кри­те­ри­ју­ми­ма. Да је та­да до­шло до па­да пла­та и пен­зи­ја не би се др­жа­ва за­ду­жи­ла за шест ми­ли­јар­ди, већ све­га ми­ли­јар­ду до 1,5 ми­ли­јар­ди евра за ка­пи­тал­не из­дат­ке. Да се пре не­ко­ли­ко го­ди­на спре­чи­ло по­ве­ћа­ње пла­та и пен­зи­ја др­жа­ва са­да не би би­ла ду­жна 14,6 већ све­га 10 ми­ли­јар­ди евра.

Ни­ко­лић:  Љу­ди, то ни­је ре­ал­но. Не­ма сми­сла игра­ти се пен­зи­о­не­ри­ма и за­по­сле­ни­ма у јав­ном сек­то­ру. Они су и би­рач­ки гле­да­но, ве­о­ма бит­ни, шта вам је? С дру­ге стра­не, ми­слим да без об­зи­ра на то што се при­ча да је јав­на по­тро­шња пре­ве­ли­ка да је она на ни­воу европ­ског про­се­ка и ни­је про­бле­ма­тич­на.

По­ли­ти­ка: Бри­не ли вас то што је пад у ре­пу­блич­кој ка­си по осно­ву по­ре­за на за­ра­де дра­стич­но ма­њи због при­ме­не па­ке­та де­цен­тра­ли­за­ци­је?

Здрав­ко­вић: Ту је кључ­на ствар ка­ко ће ло­кал­не са­мо­у­пра­ве по­тро­ши­ти тај но­вац. Да ли у скла­ду с обе­ћа­њи­ма или ће се по­ка­за­ти да је то нај­ја­чи ка­нал за пред­из­бор­ну по­тро­шњу.

По­ли­ти­ка: По­сто­ји ли ри­зик да ће тај но­вац, у си­ту­а­ци­ји ка­да ре­пу­блич­ка ка­са то не до­зво­ља­ва, мо­ћи да се ис­ко­ри­сти за пред­из­бор­не кам­па­ње?

Здрав­ко­вић: На све мо­гу­ће на­чи­не ће тај но­вац оти­ћи на фи­нан­си­ра­ње пред­из­бор­не ак­тив­но­сти. Јер, ако по­сто­ји ли­мит за раст пла­та и пен­зи­ја, ви­шак нов­ца у оп­шти­на­ма ће се по­тро­ши­ти на ку­по­ви­ну ро­бе и услу­га. Чи­тај, пар­тиј­ске фир­ме и ка­пи­тал­не из­дат­ке. Се­ти­мо се пред­из­бор­них ци­клу­са, ас­фал­ти­ра­ња ули­ца и слич­них ак­тив­но­сти.

Ни­ко­лић: Ја не знам за­што вас дво­је то та­ко по­сма­тра­те. Ни­је ми ја­сно. Зар ни­су сад ло­кал­не ка­пи­тал­не ин­ве­сти­ци­је пре­ба­че­не с ре­пу­блич­ког на ло­кал­ни ни­во? Ни­су њи­ма те па­ре да­те без ве­зе.

По­ли­ти­ка: А шта је га­рант да ће но­вац та­ко би­ти по­тро­шен ако ме­ха­ни­зми кон­тро­ле не по­сто­је?

Здрав­ко­вић: То ће­мо тек да ви­ди­мо. Огром­на је дис­кре­ци­ја код тро­ше­ња тих па­ра. Не­ки пред­сед­ник оп­шти­не пут ко­ји ре­ал­но ко­шта 100.000 евра мо­же да пла­ти не­кој фир­ми 500.000 евра. Јер има но­вац.

Ни­ко­лић: Ако си ти то про­у­ча­вао, он­да ти ве­ру­јем.

Здрав­ко­вић: Ка­жем ти да хо­ће. Ако не­ма ни­ка­квих ме­ха­ни­за­ма кон­тро­ле.

Ни­ко­лић: Без об­зи­ра на то, ми­слим да ће нам се до­го­ди­не до­го­ди­ти оно што се де­си­ло Евро­пи. Фи­скал­на по­ли­ти­ка ће би­ти не­моћ­на да се ухва­ти у ко­штац с кри­зом и ту уло­гу ће мо­ра­ти да пре­у­зме мо­не­тар­на по­ли­ти­ка. Ако На­род­на бан­ка то не же­ли да учи­ни пре­ко оба­ве­зних ре­зер­ви мо­же да на­ђе на­чин да упум­па но­вац у си­стем пре­ко по­ли­ти­ке кур­са.

Здрав­ко­вић: Не сла­жем се с то­бом у пот­пу­но­сти. И ове ме­ре ре­лак­са­ци­је мо­не­тар­не по­ли­ти­ке ко­је се од­но­се на про­ме­ну кла­си­фи­ка­ци­је раз­ли­ка за по­је­ди­не ка­те­го­ри­је – бо­јим се да ће за ре­зул­тат има­ти од­лив нов­ца из Ср­би­је. При­вред­ни­ци има­ју пот­пу­но по­гре­шна оче­ки­ва­ња да ће до­ћи до по­ве­ћа­ња сред­ста­ва и ве­ћег оби­ма кре­ди­ти­ра­ња. Илу­зи­ја је оче­ки­ва­ти да ће је­дан евро ви­ше по­ве­ћа­ти кре­ди­ти­ра­ње при­вре­де у Ср­би­ји.

Ни­ко­лић: Али тај но­вац мо­же да се ка­на­ли­ше. На­род­на бан­ка има ме­ха­ни­зме кон­тро­ле пла­си­ра­ња тих па­ра. Не­го то не­ће да чи­ни. На­рав­но да не­ће кад ће им во­ђе­ње мо­не­тар­не по­ли­ти­ке би­ти те­же. Кад ће курс да се уз­др­ма због ве­ће ко­ли­чи­не па­ра у си­сте­му.

По­ли­ти­ка: Да сте на гу­вер­не­ро­вом ме­сту, да ли би­сте се усу­ди­ли да осло­бо­ди­те до­дат­ни но­вац у си­ту­а­ци­ји ка­да је ин­фла­ци­ја из­над ци­ља?

Ни­ко­лић: Не­ма дру­ге. Или ће­мо иду­ће го­ди­не ући у ми­нус, или ће­мо ре­лак­си­ра­ти мо­не­тар­ну по­ли­ти­ку. А не да, као са­да, де­ви­зне ре­зер­ве др­жи­мо по ре­ал­ној ка­мат­ној сто­пи од ми­нус је­дан од­сто и гу­би­мо на то­ме. За­и­ста ми­слим да мо­не­тар­на по­ли­ти­ка мо­же и мо­ра да од­и­гра кључ­ну уло­гу ка­да је о опо­рав­ку реч.

По­ли­ти­ка: И кад би се то де­си­ло при­вред­ни­ци би он­да не­го­до­ва­ли због курс­них раз­ли­ка...

Ни­ко­лић: Они увек не­го­ду­ју, али би им би­ло ма­ло бо­ље. Не­ко од њих би оп­стао, ра­ди­ли би, има­ли би бар не­ки раст. Ка­кав-та­кав. Има­ли би­смо и ин­фла­ци­ју, бо­же мој. Тро­ши­ли би­смо и де­ви­зне ре­зер­ве на­рав­но, али би се бар не­што де­си­ло у по­гле­ду еко­ном­ске ак­тив­но­сти. Шта има­мо ова­ко? Ни­шта. Осим ста­бил­но­сти. А смрт је нај­ста­бил­ни­је ста­ње.

Здрав­ко­вић: Све што је Го­ран ре­као је пот­пу­но илу­зор­но.

Ни­ко­лић: Тај мо­дел је при­ме­њен пре две го­ди­не кад се осло­ба­ђао но­вац из ре­зер­ви.

Здрав­ко­вић: Фан­та­сти­чан при­мер је но­вем­бар 2008. го­ди­не ка­да је по­пу­ште­но при­вре­ди и ка­да је осло­бо­ђе­но 700 ми­ли­о­на. Ис­по­ста­ви­ло се да су вај­ду од то­га ви­де­ли са­мо уво­зни­ци јер је курс на­гло осла­био.

Ни­ко­лић: Кад је, бре, осла­био курс? По­гре­шио си да­тум. Те 2008. го­ди­не је курс ди­на­ра пао.

Здрав­ко­вић: Био је кра­так пе­ри­од од не­ко­ли­ко да­на ка­да је ди­нар оја­чао.

Ни­ко­лић: Ти си то по­ме­шао, шта ти је?

Здрав­ко­вић: Ни­шта ни­сам по­ме­шао, Го­ра­не! У пра­ви су да је курс та­да био 95 ди­на­ра за евро и да је ра­стао. Али у ро­ку од че­ти­ри, пет да­на је пао до ни­воа од 85 или 86 ди­на­ра. Та­да је пу­ште­но 700 ми­ли­о­на евра и за­ра­ди­ли су са­мо уво­зни­ци.

Ни­ко­лић: Ни­сам си­гу­ран да си у пра­ву.

Здрав­ко­вић: Не­по­треб­но су слу­па­не па­ре.

Ни­ко­лић: Ни­су то слу­па­не па­ре. Иси­са­на је ли­квид­ност и мо­рао је да се уба­ци но­вац у си­стем.

По­ли­ти­ка: Да при­ве­де­мо рас­пра­ву кра­ју. Да ли је пре­ми­јер у пра­ву кад ка­же да не­ће би­ти ре­ба­лан­са бу­џе­та на про­ле­ће?

Здрав­ко­вић: Ни­је у пра­ву, а во­лео бих да је­сте.

Ни­ко­лић: Ре­ба­лан­са ће би­ти и то ни­је ни­ка­кво чу­до у вре­ме кри­зе.