Економија
Србија разговара: буџет – штедљив или расипнички
Николић: Имаћемо стабилност, а смрт је најстабилнија; Здравковић: Камате скупље од образовног система
За Горана Николића, сарадника Центра за нову политику, буџет за 2012. годину је баш онакав каквим га је описао Душан Никезић, државни секретар у Министарству финансија. Рационалан, реалан, штедљив и с елементима антикризне политике. С дуге стране, његов колега Мирослав Здравковић, уредник сајта „Макроекономија”, међу засад познатим бројкама о овом документу од јавног значаја, не види то што је Николић видео.
Политика: Значи ли то да предлог буџета ипак јесте штедљив?
Здравковић: Јесте, када се погледају суме. Међутим, приходи носе највећи ризик. Очекивани раст прилива од акциза платићемо поскупљењем горива, цигарета, алкохола.
Николић: Морам да ти кажем да ја то подржавам. Треба повећати акцизе на све те производе до нивоа до границе до које не почиње шверц. Пушаче, алкохоличаре, кафеџије треба опорезовати…
Здравковић: Али раст цена акцизних производа значи повећање инфлације од неколико одсто. Други ризик у каси видим у планираном повећању прихода од ПДВ-а. Пад прихода од царина је реално процењен…
Николић: Мислиш ли да је последица усаглашавања царинских стопа са Европском унијом?
Здравковић: Да. Смањење по основу пореза на доходак грађана је последица примене Закона о финансирању локалних самоуправа по коме велики део прихода по том основу остаје општинама. И било би добро кад би наше Министарство финансија, по угледу на хрватско, објавило отворено шта су то непорески приходи и колико износе.
Политика: Значи, приходи од ПДВ-а су прецењени?
Здравковић: Да. Али највећа критика овог буџета је то што предвиђа повећање расхода за отплату камата за 17 милијарди. То указује на геометријски раст задуживања који се десио у претходне три године. Али, значи и то да ће се следеће године за камате платити више него за комплетан образовни систем, или за војску и полицију заједно.
Политика: Значи, десиће нам се оно што је Павле Петровић упозоравао пре неколико година?
Здравковић: Јесте. Скраћени су издаци за капиталне инвестиције, што говори да се једно прича, а друго ради. Уштедело се на социјали и развоју да би се омогућио раст плата и пензија и да би се испратио рапидан раст трошкова задуживања.
Николић: Не знам одакле ти та идеја да ће државни дуг геометријски расти. Ове године држава већ има на рачуну око 200 милијарди динара. Очигледно ће задуживање у 2012. години бити много мање и по том основу, биће мања камата за плаћање дугова у 2013. години. Тако да ја не очекујем тај геометријски раст.
Политика: Видите ли да Влада има план да државни дуг, који је пробио предвиђене оквире, врати у законске границе?
Николић: Почетком године ће учешће јавног дуга у бруто домаћем производу пасти. Јер, БДП ће бити увећан за раст цена и планирани економски раст. Тако да ће се дуг вратити у законске оквире.
Здравковић: И наредна влада и наредни буџет ће бити додатно пригушени оволиким пренетим правима на раст плата и пензија и великим резањем осталих издатака.
Политика: Значи ли то да мислите да треба да се преиспита формула за повећање плата и пензија?
Здравковић: То што мислим је дискутабилно, јер смо 2009. године колега Иван Николић и ја сматрали да плате и пензије треба смањити за 10 одсто како би држава могла да се финансира. Мислим да је тај приступ био погрешан јер би се криза додатно продубила. Али морам да поставим једно морално и стручно питање. Јавни дуг не би био оволико велики да нисмо имали раст плата и пензија.
Политика: Да ли је то политички изводљиво? Мислите ли да неће грађани и пензионери да вас опсују због те идеје?
Здравковић: Не интересује ме да ли ће неко да ме псује. Причам о моралним и економским критеријумима. Да је тада дошло до пада плата и пензија не би се држава задужила за шест милијарди, већ свега милијарду до 1,5 милијарди евра за капиталне издатке. Да се пре неколико година спречило повећање плата и пензија држава сада не би била дужна 14,6 већ свега 10 милијарди евра.
Николић: Људи, то није реално. Нема смисла играти се пензионерима и запосленима у јавном сектору. Они су и бирачки гледано, веома битни, шта вам је? С друге стране, мислим да без обзира на то што се прича да је јавна потрошња превелика да је она на нивоу европског просека и није проблематична.
Политика: Брине ли вас то што је пад у републичкој каси по основу пореза на зараде драстично мањи због примене пакета децентрализације?
Здравковић: Ту је кључна ствар како ће локалне самоуправе потрошити тај новац. Да ли у складу с обећањима или ће се показати да је то најјачи канал за предизборну потрошњу.
Политика: Постоји ли ризик да ће тај новац, у ситуацији када републичка каса то не дозвољава, моћи да се искористи за предизборне кампање?Здравковић: На све могуће начине ће тај новац отићи на финансирање предизборне активности. Јер, ако постоји лимит за раст плата и пензија, вишак новца у општинама ће се потрошити на куповину робе и услуга. Читај, партијске фирме и капиталне издатке. Сетимо се предизборних циклуса, асфалтирања улица и сличних активности.
Николић: Ја не знам зашто вас двоје то тако посматрате. Није ми јасно. Зар нису сад локалне капиталне инвестиције пребачене с републичког на локални ниво? Нису њима те паре дате без везе.
Политика: А шта је гарант да ће новац тако бити потрошен ако механизми контроле не постоје?
Здравковић: То ћемо тек да видимо. Огромна је дискреција код трошења тих пара. Неки председник општине пут који реално кошта 100.000 евра може да плати некој фирми 500.000 евра. Јер има новац.
Николић: Ако си ти то проучавао, онда ти верујем.
Здравковић: Кажем ти да хоће. Ако нема никаквих механизама контроле.
Николић: Без обзира на то, мислим да ће нам се догодине догодити оно што се десило Европи. Фискална политика ће бити немоћна да се ухвати у коштац с кризом и ту улогу ће морати да преузме монетарна политика. Ако Народна банка то не жели да учини преко обавезних резерви може да нађе начин да упумпа новац у систем преко политике курса.
Здравковић: Не слажем се с тобом у потпуности. И ове мере релаксације монетарне политике које се односе на промену класификације разлика за поједине категорије – бојим се да ће за резултат имати одлив новца из Србије. Привредници имају потпуно погрешна очекивања да ће доћи до повећања средстава и већег обима кредитирања. Илузија је очекивати да ће један евро више повећати кредитирање привреде у Србији.
Николић: Али тај новац може да се каналише. Народна банка има механизме контроле пласирања тих пара. Него то неће да чини. Наравно да неће кад ће им вођење монетарне политике бити теже. Кад ће курс да се уздрма због веће количине пара у систему.
Политика: Да сте на гувернеровом месту, да ли бисте се усудили да ослободите додатни новац у ситуацији када је инфлација изнад циља?
Николић: Нема друге. Или ћемо идуће године ући у минус, или ћемо релаксирати монетарну политику. А не да, као сада, девизне резерве држимо по реалној каматној стопи од минус један одсто и губимо на томе. Заиста мислим да монетарна политика може и мора да одигра кључну улогу када је о опоравку реч.
Политика: И кад би се то десило привредници би онда негодовали због курсних разлика...
Николић: Они увек негодују, али би им било мало боље. Неко од њих би опстао, радили би, имали би бар неки раст. Какав-такав. Имали бисмо и инфлацију, боже мој. Трошили бисмо и девизне резерве наравно, али би се бар нешто десило у погледу економске активности. Шта имамо овако? Ништа. Осим стабилности. А смрт је најстабилније стање.
Здравковић: Све што је Горан рекао је потпуно илузорно.
Николић: Тај модел је примењен пре две године кад се ослобађао новац из резерви.
Здравковић: Фантастичан пример је новембар 2008. године када је попуштено привреди и када је ослобођено 700 милиона. Испоставило се да су вајду од тога видели само увозници јер је курс нагло ослабио.
Николић: Кад је, бре, ослабио курс? Погрешио си датум. Те 2008. године је курс динара пао.
Здравковић: Био је кратак период од неколико дана када је динар ојачао.
Николић: Ти си то помешао, шта ти је?
Здравковић: Ништа нисам помешао, Горане! У прави су да је курс тада био 95 динара за евро и да је растао. Али у року од четири, пет дана је пао до нивоа од 85 или 86 динара. Тада је пуштено 700 милиона евра и зарадили су само увозници.
Николић: Нисам сигуран да си у праву.
Здравковић: Непотребно су слупане паре.
Николић: Нису то слупане паре. Исисана је ликвидност и морао је да се убаци новац у систем.
Политика: Да приведемо расправу крају. Да ли је премијер у праву кад каже да неће бити ребаланса буџета на пролеће?
Здравковић: Није у праву, а волео бих да јесте.
Николић: Ребаланса ће бити и то није никакво чудо у време кризе.
Последњи коментари
A kako se puni naš budzet? Zbog potpuno naopake politike koja je vođena od 1945 do danas Srbija je BANKROT država u svakom smislu. Naša država zato NIJE SPOSOBNA da servisira svoje obaveze prema građanima. Penzije, socijalna pomoć, zdravstvo, školstvo, vojska, policija.... sve je to ZAVISNO od zapadne pomoći (donacije, krediti, projekti,....). Naša privreda znači može da obezbedi samo 40 % našeg budzeta svake godine. 30% novca u budzet dolazi od naše dijaspore a preostalih 30% novca u budzet dolazi od zapada (a ne od Rusije, Kine, nesvrstanih)! E pa sad narode vidi šta nas je šnaslo posle komunizma udruženog sa samoubilačkom ratnom politikom. Bili - ne bili - u EU – je manje važno, najvažnije je da smo sa zapadom u super dobrim odnosima jer smo u „pat“ poziciji. Ovo što sam napisala nikakve veze sa Kosovom nema. Da li je Kosovo deo Srbije - ili ne - ove cifre koje sam navela su - ekonomska činjenica. Znači 60% budzeta Srbije se puni sa ZAPADNE strane.
Budzet mora biti rasipnicki ako su rashodi veci od prihoda i ako se stedi na investicijama.
Da se trosi na razvojne investicije za par godina nam nebi trebale zapadne donacije.
упоредите га са претходним буџетима , крените од пре двадесет година







